Када бисте се стално селили
колико бисте пријатеља имали? Колико би Вам требало да се пролагодите новој
околини? Кратки роман за децу Игора Коларова, "Аги и Ема", доноси нам
причу о пријатељству које не познаје границе. Пријатељству које не познаје
године.
Слика преузета са: http://www.laguna.rs/n3313_knjiga_agi_i_ema_laguna.html
Аги, тата и мама су се недавно доселили у Улицу Храстова. Мама и тата много раде. Али и када не раде, ретко су код куће.
Свет деветогодишњег дечака је
испуњен бојама маште. Бојама стварних и мање остваривих жеља. Мада, свака жеља
је остварива. Посебно када неко поред нас верује у њих. Али, ко би могао да
верује у жеље Агија када нема пријатеље, а мама и тата немају времена за њега?
- Зар не мислиш да Аги постаје помало... чудан? - упита мама.
Тата није скидао поглед са свог компјутера. Између куцања и неких бројки упита: - Чудан, у ком смислу?
- Не знам. Када смо код куће, стално пиљи у нас као да му нешто треба.
- Аги је велики дечак. Ако му је нешто потребно, довољно је да само затражи.
- Ипак, не разумем га - рече мама и упали телевизор.
Не покушавајући да открију свет
свог детета, тата и мама остају окупирани својим обавезама. Не труде се да
схвате колико Аги чезне за друштвом. Посебно у секунди када се сам са собом
игра жмурки. Ех, када би имао брата.
- То дете је сваким даном све чудније - рече мама тати док су у дневној соби гледали вести.
- Некад имам осећај да у кући имамо странца коме изнајмљујемо собу.
Тата се промешкољи и промени канал.
Тата и мама су и даље окупирани
својим обавезама. Аги је и даље окупиран својим светом који нема додирних
тачака са светом његових родитеља. Тај свет је чежнуо за друштвом. Прихватањем
и препознавањем. Али, како стећи пријатеља?
- Зовем се Ема.
- Зовем се Аги.
Тако су се упознали.
Ема је била старица која је живела у Зачараном Замку. Аги није ни сањао да у таквој страћари неко може да живи. Пауци, духови, костури и мишеви да, али Ема? Никако.
Изненада. Случајно. Зачарани
Замак скрива пријатељицу. И то не било какву пријатељицу. Ему. Ему која никада
није одрасла. Ему која живи свој 30.200ти дан као да јој је последњи дан у
животу. Или први.
Једина уметност у животу је да се научи да је живот диван и бескајан, и да никакви бројеви не могу да га смање.
Како живот може бити диван када у
школи немаш ни једног јединог пријатеља?
- Аги, глупердо! Аги, глупердо! - викала су деца за њом док се враћао из школе.
- Аги, геније! Аги, геније! - викала је Ема идући му у сусрет.
Живот може бити диван када имаш
пријатеља. Једног. Јединог. Правог пријатеља. Пријатеља каква је Ема.
Аги је плакао у остави за ципеле. Био је сигуран да га нико не чује. (...) Он обриса лице рукавом кошуље и написа Еми телеграм:
ДРАГА ЕМА СТОП ПЛАКАО САМ СТОП НЕМОЈ НИКАДА ДА МЕ ИСПИТУЈЕШ О ТОМЕ СТОП
АГИ
Одговор је стигао веома брзо.
ДРАГИ АГИ, ВОЛИМ ТЕ НОН-СТОП!
ЕМА
Како живот може бити диван, када
родитељи немају времена да дођу на родитељски састанак?
- Опростите, ви сте...? - упитао је учитељ.
- Ја сам.
- Мислим, због кога сте дошли?
- Због Агија, наравно! Зар не видите да личимо? Ја сам му сестра.
- Сестра?
- Ох, да, то је загонетка чак и за наше родитеље. Али наставите, овде сам да слушам, а не да причам.
Живот може бити диван када имаш
пријатеља. Једног. Једног. Правог пријатеља. Пријатеља каква је Ема.
- Чак и када би знао сва правила на свету о томе како живети, твој живот би нашао начин да се прелије изван тох оквира и спусти у тебе тајну која га чини толико лепим!
Како живот може бити диван, када
родитељи реше да се, поново, селиш? Када изненада схватиш да живот више не може
бити диван без Еме. Јер, живот може бити диван када имаш пријатеља. Једног.
Јединог. Правог пријатеља. Пријатеља каква је Ема.
П.С. Да ли ће пријатељство опстати без обзира на километре? Откријте сву магују пријатељства. Откријте сву магију живота. Зато ову књигу препоручујем прво одраслима. Да би застали, оставили даљински и све своје обавезе по страни. Да би ослушнули свет око себе. Свет у себи. Препоручујем овај роман деци. Да науче да никада не одустају од онога за чиме трагају. Јер само ако трагају, биће и пронађени. На другој страни нас увек чека неко вредан нас самих.
П.С. Да ли ће пријатељство опстати без обзира на километре? Откријте сву магују пријатељства. Откријте сву магију живота. Зато ову књигу препоручујем прво одраслима. Да би застали, оставили даљински и све своје обавезе по страни. Да би ослушнули свет око себе. Свет у себи. Препоручујем овај роман деци. Да науче да никада не одустају од онога за чиме трагају. Јер само ако трагају, биће и пронађени. На другој страни нас увек чека неко вредан нас самих.
П.С.С. Хвала издавачкој кући
Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу потражите на:
Јелена Стошић, M.Sc.
