ВОЛИМО
ДА ВОЛИМО
Сценарио:
- Јелена Стошић, студенткиња докторских академских студија Педагошког факултета у Врању
- Јована Крстић, студенткиња основних академских студија Филозофског факултета у Нишу, србистика
- Марјан Антић, учитељ
- Јадран Ивковић, учитељ
УЛОГЕ:
Брат, син, унук- ___________________________________________________
Сестра, ћерка, унука-________________________________________________
Мајка - _________________________________________________________
Отац - __________________________________________________________
Бака - __________________________________________________________
Дека - __________________________________________________________
Живот зна да пише песме
Живот зна шта сме, шта не сме
Живот зна да ме обуче
и праву вредну да ме свуче.
Живот зна да ме позове,
Живот зна кад немам лове
зна за добро васпитање,
живот све зна, више-мање.
Ја ја знам шта живот не зна
Ја ја знам шта живот не зна
Живот зна да љубав боли
Живот зна да јој одоли,
Живот зна да буде тужан
и сам по себи некад ружан.
Живот зна да ме насмеје
Живот зна да људи блеје,
Живот зна да се суздржи
и дистанцу да одржи.
Ја ја знам шта живот не зна
Ја ја знам шта живот не зна
Живот не зна да разочара
сваки нови дан ме очара
Живот не зна да га волим ја ал сазнаће
Живот не зна да разочара
свака нова ноћ ме очара
Живот не зна да га волим ја ал сазнаће.
Живот зна да љубав боли
Живот зна да јој одоли,
Живот зна да буде тужан
и сам по себи некад ружан.
Живот зна да ме насмеје
Живот зна да људи блеје,
Живот зна да се суздржи
и дистанцу да одржи.
Ја ја знам шта живот не зна
Ја ја знам шта живот не зна
Живот не зна да разочара
сваки нови дан ме очара
Живот не зна да га волим ја ал сазнаће
Живот не зна да разочара
свака нова ноћ ме очара
Живот не зна да га волим ја ал сазнаће.
(Кристина Ковач- Живот не зна да разочара:
Брат: Видео
сам ти симпатију?
Сестра: Немам
ја симпатију.
Брат: Како
немаш? Видео сам како се кикоћеш када видиш оног Јанка из IV-1.
Сестра: Није
ми Јанко симпатија.
Брат: Дакле,
имаш симпатију.
Сестра: Можда
имам, али нећу да ти кажем. Љубав не постоји.
Брат: Како
не постоји? Ти која си до јуче веровала у љубав из бајке, данас кажеш да љубав
не постоји.
Сестра: Не
верујем! Љубав не постоји! Погледај само маму и тату.
Брат: Приметио
сам да се више не држе за руке, да све мање причају.
Сестра: И како
да онда ја верујем у љубав.
Бацам дане, бацам године
старе ципеле и ношене хаљине
само успомене остају
и од тебе не одустају.
Кажеш клинка увек
кад ме видиш
па што се онда стидиш.
Позвонићеш и ти на врата љубави,
отворићу ти ја да нико не види
јер ја сам створена
да тебе заволим
у двоје лакше је
да љубав дели се.
(Д`н`Д- Позвонићеш: https://www.youtube.com/watch?v=A9zJNrutU0U )
Брат: Имам
идеју како да ти повратим веру у љубав.
Сестра: Рекла
сам ти да је то немогуће.
Брат: Ништа
није немогуће. Време иде у нашу корист, данас је 8. март. Иди ти до маме и
испитај да ли воли тату, ја ћу да одем до тате и видим да ли воли маму. После
ћемо да одемо до баке и деке и да видимо шта нам је чинити.
Сестра: Ни
чини не могу ништа да учине.
Брат: Али
вера у љубав може. Знаш да је дека погрешио па је јуче честитао баки 8. март. Може
да нам да савет за поклон.
(одлазе
код баке и деке)
Бака: Ако
сте дошли по џепарац од пензије, пензија још увек није стигла.
Дека: Само
мислиш на новац, можда су деца дошла да виде шта нама треба.
Бака: То што
мени треба је да за 8. март добијем пажњу, а не за 7. март. Постаћу као она
баба са интернета коју када питају шта је 14. фебруара, она одговара осми март.
Дека: Зар
мислиш да си боља од ње?
Унук: Сјајни
сте обоје, али није данас дан да се расправљате. Имамо већих проблема.
Дека: Којих
проблема, сине? Шта те мучи? Девојка?
Унук: Ма
каква девојка, њој сам купио каранфил.
Бака: Пажња
коју би свака женска особа требало да добије за осми март се не може купити
нити заменити било каквим поклоном. То је рецепт за љубав која између деке и
мене никада неће престати.
Унука: Изгледа
да су наши родитељи заборавили препис за тај рецепт, па смо мислили да нам ви
помогнете да их подсетимо шта је љубав.
Бака: Добар
план, приметила сам да нешто ту не „штима“.
Дека: Онда
да разрадимо план, ти (обраћа се унуку) иди до тате и испитај на који начин
планира да изненади маму
Бака: А ти
(обраћа се унуци) иди до маме и сазнај шта жели за 8. март.
Брат и сестра: Сјајан
план!
Ја имам неке форе
Да на те не мислим и не видим свуд
У календару моме постоје
Странице кад немам куд
Пуно је времена прошло
Где ме такнеш ту ћу срасти,
Кад ништа имали нисмо,
Ми смо имали нас.
(Црвена јабука- Ја имам неке форе: https://www.youtube.com/watch?v=2ARDJaOQe2g
)
Ћерка: Мама, мама, мама...
чујеш ли ме?
Мајка: Чујем те и покушавам
да те не чујем... видиш да читам новине. Свашта се дешава на овоме свету, очеви
и мајке се свађају, баке и деке деле савете... сви су криви за све и нико ни за
шта није крив.
Ћерка: Мама, мама... то мене
не занима. Хтела сам нешто да те питам...
Мајка: (прекида ћерку) иди у
собу и ради домаћи задатак. Видиш да си попустила у школи.
Ћерка: Школа неће да се удаљи
са места на коме је, али видим да сте се тата и ти баш удаљили. Јел` волиш ти
тату?
Мајка: Постављаш глупа питања.
Ћерка: У школи нас уче да не
постоје глупа питања, само глупи одговори.
Мајка: (насмеје се) Значи,
хоћеш да кажеш да ћу у сваком случају да ти дам глуп одговор.
Ћерка: Не, него хоћу да знам
одговор на питање: Да ли волиш тату? Када је љубав у питању, онда нема глупих
одговора.
Мајка: То је компликовано.
Ћерка: То је једноставно. Ви,
одрасли људи љубав чините компликованом. Како знаш да некога волиш?
Мајка: Једноставно знаш и
осећаш.
Ћерка: Према томе би ти
требало осећаш и знаш да одговориш на питање: Да ли волиш тату?
Мајка: Зар не видиш да
покушавам да читам новине?
Ћерка: Зар не видиш да нисам
срећна?
Мајка: А шта би те учинило
срећном?
Ћерка: Да видим да сте тата и
ти срећни. А шта би тебе усрећило, обзиром да је данас 8. март? Шта би желела
да добијеш?
Мајка: Само да приђе ближе...
Од Бога је дар бити другачији, бити свој и
посебан!
Ако си пријатељ ти ћеш разумети и таквог ме прихвати!
Исте нас ствари боле, јер смејем се и плачем као ти.
Не окрећи главу, упознај ме, кад буде тешко помози ми!
Реф.
Лако је, лако је, отићи зар не?!
Лако је, лако је, кад руши се свет и чини се да нема ниже!
Храбро је остати и борити се, када смо заједно ми можемо све.
Само погледај ме и приђи ближе!
Љубави имам ја за цео свет и снагу да опростим.
Сваком ко ме повреди ил' лоше помисли руку ћу пружити!
Не суди о мени због мог изгледа, моје косе и имена.
Не окрећи главу, упознај ме, можда сам твоја судбина!
Ако си пријатељ ти ћеш разумети и таквог ме прихвати!
Исте нас ствари боле, јер смејем се и плачем као ти.
Не окрећи главу, упознај ме, кад буде тешко помози ми!
Реф.
Лако је, лако је, отићи зар не?!
Лако је, лако је, кад руши се свет и чини се да нема ниже!
Храбро је остати и борити се, када смо заједно ми можемо све.
Само погледај ме и приђи ближе!
Љубави имам ја за цео свет и снагу да опростим.
Сваком ко ме повреди ил' лоше помисли руку ћу пружити!
Не суди о мени због мог изгледа, моје косе и имена.
Не окрећи главу, упознај ме, можда сам твоја судбина!
Реф.
Лако је, лако је, отићи зар не?!
Лако је,лако је, кад руши се свет и чини се да нема ниже!
Храбро је остати и борити се, када смо заједно ми можемо све.
Само погледај ме и приђи ближе!
Лако је, лако је, отићи зар не?!
Лако је,лако је, кад руши се свет и чини се да нема ниже!
Храбро је остати и борити се, када смо заједно ми можемо све.
Само погледај ме и приђи ближе!
(Сајко- Приђи
ближе: https://www.youtube.com/watch?v=1vlKU7Qw7Uo)
Син: Тата, тата, тата...
чујеш ли ме?
Отац: Чујем те и покушавам
да те не чујем... видиш да читам новине. Свашта се дешава на овоме свету, очеви
и мајке се свађају, баке и деке деле савете... сви су криви за све и нико ни за
шта није крив.
Син: Тата, тата... то мене
не занима. Хтео сам нешто да те питам...
Отац: (прекида сина) иди у
собу и ради домаћи задатак. Видиш да си попустио у школи.
Син: Школа да се удаљи са
места на коме је, али видим да сте се мама и ти баш удаљили. Јел` волиш ти
маму?
Отац: Постављаш глупа питања.
Син: У школи нас уче да не
постоје глупа питања, само глупи одговори.
Отац: (насмеје се) Значи,
хоћеш да кажеш да ћу у сваком случају да ти дам глуп одговор.
Син: Не, него хоћу да знам
одговор на питање: Да ли волиш маму? Када је љубав у питању, онда нема глупих
одговора.
Отац: То је компликовано.
Син: То је једноставно. Ви,
одрасли људи љубав чините компликованом. Како знаш да некога волиш?
Отац: Једноставно знаш и
осећаш.
Син: Према томе би ти
требало осећаш и знаш да одговориш на питање: Да ли волиш маму?
Отац: Зар не видиш да
покушавам да читам новине?
Син: Зар не видиш да нисам
срећна?
Отац: А шта би те учинило
срећном?
Син: Да видим да сте мама и
ти срећни. Како ћеш маму да усрећиш да 8. март?
Отац: Ја сам и заборавио на
8. март. Почео сам да заборављам на њу. Почео сам да заборављам колико ми
значи.
Син: Онда је подсети колико
ти значи.
Отац: И како да кажем да ви,
деца, немате представу шта је љубав. Шта је живот... да није твоје сестре и
тебе, ни бих ни схватио колико је времена прошло од када смо се ваша мама и ја
упознали. Зато ћу да је одведем на место на коме смо се упознали. Од тада нисмо
били тамо.
(Брат одлази до сестре)
Брат и сестра: Мама и тата се воле!
(Отац и мајка, шетајући разговарају)
Мама: Фалиш ми ти, да продужиш
са мном ка обали и помогнеш ми да заволим баш све године што долазе
Тата: Фалиш ми ти, схватићеш
ако се окренеш и заборавиш све што срце стеже ти, све законе досадне.
Тата и мама: Јер ти и ја морамо да
пробамо,
да спавамо под небом и по ватри ходамо,
У колима без таблица уз песму свуд по свету
путевима лутамо,
Једемо, где стигнемо
И као да смо сами свуда да играмо
Јер границе не постоје и све што треба јесте
љубав да потраје.
(Фламингоси- Обала
(преправљена верзија): https://www.youtube.com/watch?v=E8gg_ynt6CU
)
(Загрле се)
Брат: Знао сам да се воле.
Сестра: Знала сам да нисам
изгубила веру у љубав.
Брат: Успео сам ти повратим
веру у љубав.
(Долазе бака и дека)
Дека: Знао сам да се воле.
Бака: Само ниси знао ког
датума је осми март.
Дека: Ја тебе волим, и сваки
дан је осми март.
Бака: Јуче сигурно није био
осми март.
Дека: Знао сам да ћеш да се
љутиш. (даје јој ружу)
Бака: Љубав се не купује, а и
ако би се куповала, ја сам заслужила не цвет, већ ботаничку башту.
Дека: Ех, жене.
Чујте сада ову песму, кад вам каже дека
У чему је проблем овог белог света
Жене!
Жене!
Када чипке хеклају и када се смешкају
Испод сваке мире сто ђавола вире
Жене!
Жене!
(Гарави сокак- Жене (преправљена верзија) https://www.youtube.com/watch?v=nxv5GTwCxi4
)
Отац: Знао сам да никада ниси
престала да ме волиш.
Мајка: Знала сам да никада
ниси престао да ме волиш.
Отац: Заслужујеш да будеш
срећна, не само данас, када је осми март. Већ сваког дана.
Мајка: Ја јесам срећна. Како
не бих била када имам тебе? Како не бих била када имамо овако дивну децу.
(сви се загрле)
Корак изнад дуге, танка линија
опет своје мисли говорим на глас
колико ћу пута отерати страх
само да си ту и да има нас.
Пречицом до снова, корак или два
колико је само километара
правим те од свега што ми неко да
нек` нам добар ветар снове погура.
Реф.
Погледај у Сунце, изнад облака
то што тамо видиш, то смо ти и ја
погледај у небо, погледај у сан
то се зове љубав, то смо ти и ја.
Опет ми о свему причај на сав глас
понекад о срећи, да ли има нас
све дане твоје купићу
бас све речу што се никад не чују
све дане што нам душу спајају
толико те волим само буди ту.
Реф.
Погледај у Сунце, изнад облака
то што тамо видиш, то смо ти и ја
погледај у небо, погледај у сан
то се зове љубав, то смо ти и ја.
(Неверне бебе- Да има нас: https://www.youtube.com/watch?v=RoGeSrlQtkQ
)
Слика преузета са: https://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q=&esrc=s&source=images&cd=&cad=rja&uact=8&ved=0ahUKEwin1JzS85DLAhVILhoKHdtrBigQjRwIBw&url=http%3A%2F%2Fgeniusquotes.org%2Fhappy-mothers-day-8-march%2F&bvm=bv.114733917,bs.1,d.bGs&psig=AFQjCNHYJDpz0XM7UNyrFBrh7k6LSlD3Vg&ust=1456420590461127
