Учитељица која не жели да одрасте

• Свемира;
• планете Земље,
• живота на Земљи,
• људи,
• држава,
• историје,
• науке и технологије,
• и уметности и културе. 

Путовање кроз наведене области Свезнања ће Вам пружити детаљне информације преко низа поднаслова /који су прожети чињеницама које се базирају на науци/, илустрација... На крају сваког поглавља налази се речник где су мање јасне чињенице разјашњене кроз прецизно дефинисана одређења.

Невероватно издање пуно информацијама о: свемиру, животињама, диносаурусима, биљкама, науци, уметности, музици, спорту, људском телу, историји, државама света, истраживањима и открићима, клими, Земљи, религијама, митологији, архитектури и још много чему. 

Ако желите да сазнате који су најважнији догађаји у историји, где се налазе најдубље пећине на свету, ко је провео највише времена у свемиру, па чак и које животиње немају мозак, очи, уши, кости или срце – не тражите даље. Стигли сте на право место! Када отворите једну страницу, схватићете да вас она води на друге, у невероватан круг знања и занимљивости.

Zovem se Ina. Supruga sam, i majka princeze Belle i malog muškarca Borne. Dipl. pravnica koja na najbolji način, koristi vrijeme mirovanja radnog odnosa, kako bi uz klince i kreativne projekte i sama ponovno postala dijete.Svi moji projekti bilo DIY ili dječji, su ono što sada i živim. Svi smo u obitelji uključeni u mamine projekte, koji su toliko isprepleteni sa našim svakodnevnim životom da ih nikako više ne mogu zvati hobijem.Nemam životne filozofije ali smatram da nikada nije kasno da budete svoji, ne morate čak imati ni san da biste živjeli svoj život. Ljudi će vas voljeti ili neće, zar je to uopće i važno dok god volite sami sebe. A životna radost je, trenutak. Uz djecu i ne možeš biti negdje drugdje nego ovdje i sada.

Inaa blue je blog, FB stranica i youtube kanal, nastao 2013. god. pod nazivom Sweet shabby blue i bio je posvećen isključivo shabby chic tehnici. Nakon kćerkina rođenja, moji projekti su doživjeli nagli okret, od shabby chica, prema svemu vezanom za djecu. Iako mi je shabby chic ostao drag i s velikom nostalgijom se sjećam svih svojih prvih projekata, DIY projekti i projekti vezani za djecu probudili su uspavano dijete u meni. Ušla sam u neki drugi svijet, svijet nesputane mašte, potpune slobode, u kojem je sve moguće.Što se tiče mojih trenutnih projekata, moram priznati da me potpuno očarala ideja da gotovo sve, (no dobro) većinu stvari, možeš izraditi sam. Poseban izazov mi ipak čine projekti u kojima koristim stare stvari, stvari koje većina ljudi baca, a koje se još na razne razne načine mogu kreativno iskoristiti i pretvoriti u nešto novo, korisno i dekorativno. Zaista vam ne treba puno novca kako bi svoj dom pretvorili u vama ugodan kutak za život, ispunjen sitnicama koje nigdje drugdje nećete moći pronaći.Dječje igračke izrađujem isključivo od recikliranog materijala. Plastične boce, čepovi, kartoni, kutije, drveni ostaci su pravo blago kada je riječ o dječjim igrama. Toliko je ideja da vaše dijete svakoga dana može imati novu igru, a ako i dijete uključite u projekt izrade igračke, imate aktivnost koja će ga zabaviti cijeli dan. Jedina mana ovakvog načina života je konstantan nered, ali ga uvijek možete zvati  kreativnim neredom.

Velika suprugova podrška stoji iza svakog mog projekta. Ne postoji stvar koju ja mogu izmisliti a da ju on ne može provesti u dijelo. Da nema njega i mojih roditelja većina projekata ne bi nikada oživjela ili bar ne na ovaj način. Deda nam je pravi majstor kad su u pitanju drvene sitnice, a baka neizmjerno pomaže oko klinaca i sakupljanja raznih stvarčica koje uključujemo u projekte. Veliki fan i podrška mi je i sestra Iva, koja s ostalim dragim prijateljima i obitelji prikuplja i sakuplja sve i svašta. Ja doslovno živim uzrečicu: "One man's trash is another man's treasure", što najbolje potvrđuje moj projekt "Mini vrta u ljuskama jajeta".

Moji "proizvodi" su trenutno zamišljeni kako video tutoriali na youtube kanalu, kojima dijelim svoje znanje, ideje i trikove sa svima koje zanima ovakav način kreativnog izražavanja. Posebno me veseli kada mi se jave ljudi koje su potaknule moje ideje kako bi i sami uzeli tih pet minuta u danu za sebe i iskoristili ih da kroz kreativu probude onaj sjaj u oku i zadovoljstvo samih sobom.Što se tiče dječjih projekata to su uglavnom igre i aktivnosti za djecu od 2 do 4 godine, memory od čepova za mlijeko, puzzle od stare ukrasne vrečice, razne osjetilne ploče i kutije, aktivne drvene kocke, kamenčići pričalice i naravno kućice za lutke. Al radimo mi, više za mamin i tatin gušt, i malo odraslije projekte poput divovskih domina, pčelicu - bubamaru tj. križić -kružić, na velikom panju. U zadnje vrijeme smo počeli izvoditi i eksperimente koji su užasno zabavni za sve uzraste, poput lave u staklenci ili običnog mješanja vode i gustina.

Moja djeca su trenutno moja najveća inspiracija. Ali i moja opsjednutost Pinterest-om ima veliki utjecaj na sve što radim. Sad sam već toliko "zaglibila" pa i sam pogled na neki stari predmet u glavi stvara bezbroj ideja.

Svoj rad za sada, najviše dijelim sa roditeljima i učiteljima prekog grupa na FB u kojima objavljujem svoje DIY igre. Većina njih je već jako dobro upoznata sa svim "homemade" igrama pa ja svojim radovima i ne otkrivam ništa previše novo. Sada se trudim da moje igre, aktivnosti za djecu, budu ipak što jednostavnije kako ne bi iziskivale preveliki angažman od strane roditelja, jer bez obzira koliko je ideja super, ako nije jednostavna, nažalost ostaje samo ideja. Spomenute grupe su, naravno i meni samoj, veliki izvor ideja i inspiracija, a o iskustvu među roditeljima da i ne govorim. Iz dana u dan doživljavam potvrde za ono što radim, posebno što se tiče djece, pa ću se usuditi i reći da su komentari i više nego pozitivni.

Mislim da upravo djeca imaju taj važan zadatak, podsjetiti nas odrasle da je uredu biti sretan, da je uredu maštati i sanjati. Mene su moja djeca naučila da ponovno vjerujem u čuda, svoje snove, ljepotu, ljubav, dobrotu i jednostavnost pa čak i u Djeda Mraza.Ja eto imam tu sreću da trenutno najveći dio svog vremena provodim s djecom koja su živući dokaz upravo te sreće.Ali kad već moram komunicirati sa "odraslima" trudim se ponašati "odraslo" i ne pričati o sreći jer o sreći se baš ni ne priča, puno su popularnija tema razgovora, problemi koji su nas zadesili. Ali istina je da je život upravo onakav kakvim ga ti vidiš i u konačnici i prihvačaš. Naravno da nije baš sve tako crno u svijetu "odraslih". Da je svijet pun dobrih, toplih i jednostavnih ljudi otkrivam svaki dan kroz svoj rad koji me povezao upravo sa takvim ljudima i na tome sam neizmjerno zahvalna.I upravo kroz kreativno stvaranje možete upoznati jedan novi dio sebe za koji niste ni znali da postoji ili ste jednostavno "odrasli" i zaboravili, a o osjećaju zadovoljstva i ispunjenosti da ni ne govorim. Mislim da bi si svatko s vremena na vrijeme trebao priuštiti malo kreativnog luksuza.

Iako svojim klincima često smišljam nove igre i aktivnosti, mislim da je obična nesputana dječja igra upravo ono što razvija maštu, posebno ako si na igralištu na kojem se nalazi pješčanik, štap, dva kamena i livada puna cvijeća, zabavljaju se bolje nego u sobi punoj igračaka. Moji klinci vole igre uloga, pa ih je predobro promatrati kako se igraju kuhanja, doktora, majstora, čarolija, posebno Bornu koji priča tek dvije tri riječi. Čitamo i pričamo puno priča. Omiljen način pričanja priča, nam je smišljanje priča. Bella smisli likove priče i tematiku. Mama ili tata započnu priču sa dvije tri rečenice pa Bella nastavlja dalje, i tako sve dok netko ne kaže kraj (dok mama ne kaže kraj)!Smatram da je na nama, kao roditeljima, velika odgovornost da djecu, što je moguće duže zadržimo upravo u tom svijetu mašte.

Kao što sam već navela većinu mojih radova čine isključivo video tutoriali na youtube kanalu Inaa blue, link: https://www.youtube.com/channel/UC45nOhG0r24xFy7VJxVRfvQ i facebook stranici Inaa blue, link: https://www.facebook.com/inaablue/ namjenjeni razmjeni ideja. Slobodno posjetite kanal, pretplatite se (besplatno je J) i pratite svaki naš novi video. Sigurna sam da ćete pronaći nešto zanimljivo za sebe, poput, kako izraditi mini betonske lončiće, kao od plutenih čepova napraviti magnetiće u koje možete posaditi cvijeće, kako transfer tehnikom prenijeti fotografiju na drvo..
Tko god nam se želi javiti može to učiniti porukom na facebook stranici Inaa blue, link: https://www.facebook.com/inaablue/

Za sada nam dosta dobro ide upravo bez ikakvog plana, pa ćemo tako nastaviti i dalje. Veselimo se svemu što nam život nosi.

Lijep pozdrav svim čitateljima ovog predivnog bloga.Budite sretni i veseli, budite kreativni i živite svoje snove..

• Представите се. (Име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија)

Зовем се Ивона Поповић. Живим и радим у Лаћарку. Непуних 20 година радим у ОШ "Трива Витасовић Лебарник" као учитељ. Имам 43 године, удата сам,  имам две ћерке (14 и 24 год.). Имам више хобија. Први, и мени најважнији је прављење честитки, албума, позивница, свезака (све што се прави од папира). Обожавам папир, бојице, маказе..... Тим хобијем се бавим скоро 10 година. Почела сам од једних маказа и обичног папира, а од пре пар месеци имам своју радионицу (преуређен део гараже) која је пуна најразличитијих материјала и справица.

Други хоби је реновирање старог намештаја. Почело је тако што сам стари намештај (мени драгих људи) сређивала за своју радионицу, а касније сам то исто радила и многим пријатељима. Волим старе ствари,некако имају душу. Такође смо, на часовима Народне традиције, реновирали намештај. Деца су била одушевљена, а резултати невероватни.

Трећи хоби је прављење матурантских паноа. Први сам направила пре 5 година када је ћерка била матурант. Од тада свако пролеће је резервисано за матуранте.

• Шта су, када и како настале Уникатне честиткеИвоне Поповић?

Израда честитки је кренула спонтано. Цртање и сецкање је био мој начин да се играм са ћеркама. Нисам била одушевљена да се играм са барбикама, па сам нашла начин да нам свима буде лепо. Спремим материјал који нам је потребан, седнемо на тепих и игра може да почне. Мени се то свидело више него ћеркама, оне су после неког времена престале да праве, а ја сам наставила и усавршавала се.

• Ко Вам помаже у изради сваког од чудеса које правите, обзиром да је свако понаособ уникатно дело?

Хвала на комплименту. Нико ми не помаже, мада би ми помоћ понекад добродошла. Највећи проблем нас хобиста је недостатак слободног времена, зато ми је највећа помоћ ако ме неко одмени у неком кућном послу.

• Коме су намењени Ваши производи? Где налазите инспирацију?

Оно што направим намењено је оним особама које уживају у малим стварима. Које воле да чувају успомене на одређене догађаје.

Идеје су чудна ствар. Некад вам само сине идеја, а о неким идејама дуго размишљате, можда и не спавате док не нађете адекватно решење. Неким идејама је потребно време да се искристилишу. Инспирација је свуда око нас. Мислим да сам привилегована јер радом у школи добијам једно богатство које друге професије немају.

• Ваш поглед на позив учитеља у време када је нам је битнија папирологија од онога што пружамо ученицима?

Да будем искрена, не марим пуно за папирологију. Не могу да схватим да је битније написати  него урадити. Трудим се да ми савест буде чиста према себи, сваком детету и сваком родитељу. Уживам у свом послу и мислим да је најлепши на свету. Волим да будем практична....у мом дневнику не пише ко је редар, али моји ђаци савршено знају ко је и које су му дужности (а сигурна сам да има пуно супротних примера), зато што на зиду виси једна мала рукотворина која им у томе помаже.

• Како васпитачи/васпитачице, учитељи/учитељице, родитељи и деца реагују на производе Вас и Ваших ученика? Позитивни/негативни коментари.

Коментари су увек позитивни, бар такви стигну до мене. Деца воле када изађемо из оквира свакодневне наставе.  Јасно је да у учионицама треба да буде и традиционалне настеве, али исто тако је јасно да неке часове треба обогатити иновацијама, часовима који су другачији.....примењивати научено. На часовима традиције смо реновирали стари намештај и од њега направили информатички кутак. Бавили смо се минијатурама у кутијама шибица (слагањем минијатура правили смо слике, и припремали поклоне будућим првацима "Порука у кутији шибица").  

Правили смо облакове мапе ума (информатички облаци на наш начин).

Стварали слике од поклопаца и старих оловака. Из Природе и друштва смо правили ленту времена са џепићима у које су ђаци слагали најбитније догађаје и такође смо направили модел девојчице на којој смо учили о нашем телу.  Писање састава зна да буде досадно, али када свако дете добије задатак да на папирићу напише по једну именицу и један глагол, затим из шешира извлачимо речи од којих ће писати састав....у одељењу настане невероватно радна атмосфера. Неспојиве појмове спајају у најинтересантније приче. Читање тих прича је посебан доживљај.  Вежбање математичких задатака не мора да буде у  тишини..... верујем да ће моји ђаци посебно памтити решавање задатака по нивоима, тј. тражење задатака по упутствима, по ходницима школе.  Све наведено су идеје које се роде планирано или не. Посебно сам поносна на сат. На идеју да од сата направимо каледар дошла сам при припремању наставне јединице из Света око нас. Било је невероватно колика је очигледна веза између 12 бројева на часовнику и 12 месеци у години (чудило ме да раније нисам видела да је то неко повезао). Одмах смо направили сат од картона, а прави сат је сачекао још две године, да ђаци порасту. Прво смо изабрали најбоља идејна решења. Било је битно да се издвоје годишња доба и цртеж прилагоди месецу који представља. Израда сатова је трајала више дана. Био је то цео процес. Примењивали смо научено из разних области. Крајњи резултат је био лепши од оног што смо замислили.

• Да ли сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На машту? Да ли деца данашњице знају да маштају?

Мислим да није лако. Све је више људи који не верују у доброту око себе. Свет гледају неким тамном очима. Волим да сам окружена позитивним људима и онима који су пуни енергије. На дечју машту можемо да утичемо ми одрасли. Они сада одрастају у неком другачијем времену, времену компјутера и телефона....али ми имамо задатак да их научимо како да развијају свој лични свет.

• Ваш рад, посебно честитке у кутији од шибица ме подсетио на бајку „Девојчица са шибицама“ али у позитивном контексту /ако занемаримо крај бајке/ занима ме да ли „Девојчица са шибицама“ може да има срећан крај у време када је најтеже дати одговор на питање „Шта је срећа?“?

Бајку Девојчица са шибицама не волим, имам трему пред обраду те бајке. Ниједном се није десило да је прочитам, а да се сита не исплачем...Што се мене тиче могу је избацити из плана. Стварно ми је тешко да је читам и обрађујем. Иначе смо стално окружени негативним вестима, примерима, бавимо се само проблемима, телевизија нас бомбардује кичем. Морамо нешто предузети у вези тога, макар у нашем малом окружењу (у кући, учионици, у свом селу или граду). Морамо бити позитивни, добронамерни, примерни....сигурна сам да ми просветни радници имамо утицај на наше ђаке и родитеље.

• Како можемо доћи до Ваших производа?

Они који желе нешто од мојих производа обично ми се обрате путем фејсбука:

• Планови за даље?

Планова има доста везаних за школу, хоби.....један од њих је да хоби остане хоби, да ми не одузима превише времена. Планирам учешће на неким конкурсима (са ђацима). У плану су још неки радови у учионици и мојој радионици. Полако се припремам за израду овогодишњих матурских паноа (није лако сваке године имати неке нове идеје).... и још доста ситних планова.