Учитељица која не жели да одрасте

• Представите се (име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија).

Ми смо Невена и Ненад, родитељи двеју девојчица; инжењери по струци, заједно смо осмислили бренд Бебарама. Остало нам је понешто од младалачких хобија: рекреативно се бавимо спортом, а Ненад је своју љубав према музици и деци спојио кроз бенд Бендити, где компонује и изводи музику за децу. Трудимо се да (п)останемо добри родитељи и да пружимо својој деци оно најбоље од нас. Наша животна радост је да видимо своју породицу задовољну и насмејану!

• Шта је, када и како је настаo пројекат Бебарама?

Бебарама пројекат је настао спонтано, када нам се родила друга ћерка. Пре првог порођаја, добила сам од другарице из иностранства мараму за дојење. Временом ми је марама постала неизоставни део ''бебине торбе''. Користила сам је у много ситуација: приликом чекања код лекара, на кафи са другарицама, у тржном центру, у парку приликом шетње ... Када се родило друго дете, хтела сам да купим исту такву мараму за дојење и схватила да је нема у понуди код нас. Сашили смо мараму и одлучили да је понудимо и другим мамама. Временом смо се одлучили да понудимо још два производа: вреће за коцке и играчке, и јастуке за путовања. Бебарама је кованица настала од речи "беба" и "марама". Наш основни концепт је понуда производа за породице са децом. Наши производи су једноставни и практични и трудимо се да буду вишенаменски. Сматрамо да ће тако бити и дуговечни, и надамо се да ће наћи своју примену кроз више генерација. Наш мото је Бебарама свуда с вама.

• Ко Вам помаже у изради производа?

Велику помоћ смо добили од пријатеља којима смо поклањали наше производе и који су нам својим искреним сугестијама помогли да их учинимо још бољим. Сваки Бебарама производ је настао из сопствених потреба и трагања за практичним решењима за конкретне проблеме. На пример, када је старија ћерка престала да користи седиште са наслоном, почела сам да трагам за неким решењем које ће јој омогућити комфорније путовање и олакшати јој спавање у колима. Јако ми је сметало да је видим како у аутомобилу спава сва искривљена и како се буди са трагом од сигурносног појаса на лицу. Тако је настао Бебарама јастук за путовања.

У току потраге, наишла сам и на једноставно решење за сакупљање, чување и преношење играчака и коцкица, које ми се учинило практичним. Направили смо једну врећу за пробу и почели да је користимо код куће. Прво што ми се јако допало је што сам све ситне играчке коначно могла да ставим на једно место. Деци се такође допало што им је све на дохват руке када се играју. Када заврше са играњем, заједно лако склонимо све играчке. Тако је настала Бебарама врећа за коцке и играчке.

• Коме су намењени производи Бебарама?

Производи Бебарама су намењени првенствено породицама са децом, каква је и наша. Намера нам је да родитељима олакшамо свакодневне ситуације са децом као што су паковање играчака, дуже путовање колима, дојење на јавном месту. Производе које нудимо и сами свакодневно користимо.

• Којим темама се бави Бебарама? Где налазите инспирацију?

Тема су нам обични људи, родитељи, у реалним околностима. Надахњују нас свакодневне ситуације, у којима се сваки родитељ задеси. У тим случајевима, размишљамо шта нам је потребно да бар мало олакшамо или убрзамо неку ствар. Када сами усвојимо неко практично решење, направимо неколико пробних производа и поделимо их пријатељима на коришћење, како би могли да нам кажу своје мишљење. Трудимо се да размотримо све сугестије и да унапредимо сваки Бебарама производ, а да при том задржимо практичност и квалитет.

• Како родитељи и деца реагују на производе Бебарама? Позитивни/негативни коментари.

Родитељима се углавном допадну наши производи и добијамо позитивне коментаре. Деца су, наравно, најважнија, јер нам је крајњи циљ да она прихвате Бебарама производе и да временом почну и сама да их користе.

• Да ли сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На машту?

Свакодневне обавезе нам одузимају доста времена у току дана и тешко је пронаћи равнотежу. Породица, иако најважнија, често се ставља у други план и чека неко "слободно" време. Деца су неизмерни извор радости и маште. Довољно је да посветимо мало времена једни другима и да се препустимо игри. Док се играмо са децом, пробудимо успавану машту и често нам се врате успомене на наше детињство, подсетимо се својих старих игара што деци уме да буде занимљиво, смешно и забавно.

• Да ли деца данашњице знају да маштају? Како им Бебарама помаже у томе?

Наравно да знају, само им треба омогућити мало слободног времена, додатно их мотивисати и усмеравати на игру - која је њихова суштина- како би могли да се баве сами собом, да изразе своју креативност и машту. Бебарама производи су уз њих, где год да их пут нанесе! 

• На који начин можемо доћи до производа Бебарама? Ваш контакт, цена?

О Бебарама производима можете се детаљно информисати и поручити их на нашем сајту www.bebarama.rs као и на друштвеним мрежама: 

Facebook: https://www.facebook.com/bebaramasvudasvama 

Instagram: https://www.instagram.com/bebarama 

Google+: https://plus.google.com/113500054448945982879 

Упите и поруџбине такође можете послати и на info.bebarama@gmail.com или на број телефона +381 64 117 16 45.

• Планови за будућност?

Како наша деца расту, мењају се њихове жеље и потребе. У складу са тим и ми „растемо“ и прилагођавамо се. Имамо више искуства и сусрећемо се са новим ситуацијама и изазовима. Већ имамо неке идеје за нове практичне производе, а верујемо да ће их временом бити још. Када будемо направили нешто ново, што олакшава животе нас и наше деце, то ћемо поделити и са вама. Бебарама свуда с вама!

На крају малог, малецког града налазио се запуштени врт. У њему је била стара кућа, а у кући Пипи Дуга Чарапа. Имала је девет година и живела је сасвим сама. Није имала ни маму ни тату, и то је заправо било баш лепо, јер тако није било никога ко ће да јој каже да иде на спавање баш кад јој је најлепше, и никог да је тера да пије рибље уље баш кад се њој приједу бомбоне.

Поред Виле Вилобрде налазио се други врт и нека друга кућа. У тој кући живели су један тата и једна мама са двоје мале слатке деце, дечаком и девојчицом. Дечак се звао Томи, а девојчица Аника. То су била два веома добра, лепо васпитана и послушна детета. Томи никад није гризао нокте, увек је радио оно што га мама замоли. Аника није изводила бесне глисте ка не може да истера своје, и увек је била веома уредна у својим малим, лепо испегланим памучним хаљинама и добро је пазила да их не испрља. Томи и Аника су се лепо играли у врту, али често би пожелели још неко друштво за игру, и у време када је Пипи још пловила морима са својим татом, имали су обичај да блеје поред ограде...

„Можете ли ви да заспите без успаванке?“ - наставила је. „Ја себи увек морам мало да певам, иначе не могу ока да склопим.“Томи и Аника су је чули како брунда испод покривача. То је Пипи саму себе успављивала песмом. Изашли су на прстима да јој не би сметали.

• Ритам.
• Упознавање са музичким симболима, терминима и инструментима.
• Игре за прстиће.
• Игре за развијање певачког стваралаштва.
• Слушање.
• Звучне имитације и ономатопеје.
• Игранка на нотном систему.
• Кода.

Аждаја и царев син,Морски змај и лепа Јованчица,Језерски змај и Иван царевић,Царевић Јован и принцеза Марта,
Троглава неман иДванаест мрва.

• Игре за сваку прилику,
• игре у ресторану,
• игре у колима,
• игре у чекаоницама,
• игре у лекарским ординацијама,
• игре у продавници,
• игре код фризера,
• игре за чекање у реду,
• игре које се играју напољу,
• игре на аутобуској станици,
• игре у авиону,
• игре које се играју када је мама заузета,
• игре за бебе.

Желео сам пса. Одлуку о томе коју расу да изаберем разматрао сам много пажљивије него када сам бирао девојку, први аутомобил, смер на факултету или животни позив. Иако у раним двадесетим, тада сам био сасвим свестан да бирањем чињенице да није свеједно с ким ћу делити судбину наредних петнаестак година. Дружења удвоје с толиким стажом неизоставно мењају оба живота.

Како и када се догодило да ми се листа жеља тумбе преокрене, не сећам се. Знам само да се тај апсурд непобитно догодио, још једном доказујући колико живот на планети Земљи уме да буде зачудан и недокучив. Укратко - желео сам француског булдога и ниједна друга раса није долазила у обзир.

Како то половично бива да се суманутим жељама, и моја је у почетку изгледала прилично безнадежно. Паса те расе у мојој земљи једноставно није било, а тадашња Србија није била баш симбол живахне међународне трговинске размене и сарадње. Ипак, ни на крај памети ми није било да мењам своју одлуку те да помирљиво и здраворазумно изаберем љубимца неке друге паснине. Није то мој манир. Онда се усуд мало поиграо... Мало, али мајсторски!

Ово се дешава у једном ПРЕДАЛЕКОМ ВЕЛЕГРАДУ. Тако се зове јер је баш, баш далеко. Ако не верујете, погледајте само кро прозор! Да ли га видите? Наравно да не, јер је стварно превише далеко да би се видео, ПРЕДАЛЕКО.

Још се није помирила с тим да се овде горе све плаћа некаквим безвезним папирићима, а Калауз је захтевао од њих да се сваког дана врате пуних џепова. Најбоље су пролазили кад су крадуцкали о оне сјајне како-се-беше-зову.Девојчица је рачунала да ће је због тих тобож драгоцених дрангулија извесно време оставити на миру. Калауз је издашно делио ћушке, а понекад би их из чиста мира оставио без вечере. Зато није било лоше грицнути за време ноћних похода.Баш је хтела да се врати, кад је у даљини угледала НЕКУ ЧУДНУ НАПРАВУ! Издалека је имала облик куполе, а изнутра је треперило плавичасто-беличасто светло. Била је прилично ЗАСТРАШУЈУЋА. 

Кад - нешто се помаче пред њом. Нека сувоњава прилика у белом мантилу дреждала је међу калемовима и - ЗУРИЛА ПРАВО У ЊУ! Није успела ни да дође до даха, а купола се отвори и она се суноврати у дубину, посред муња.