Учитељица која не жели да одрасте

Слика преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/726-dzukac-kucov-detaljno

- Да знаш: прво и прво, кад је неко џукац, луталица - онда се богами, не пренемаже, не изиграва господина!Биберчица звоца ли, звоца. Има грозно пискав глас. Речи јој одскачу као лоптица која удара о зидове, таваницу, кухињски под. Звук њених речи меша се са звецкањем посуђа. Превише је буке. Куцов ништа не схвата. Спустио је уши: чека да је бес прође. Наслушао се он већ толико тога! Не узбуђује се превише кад га назову уличним псетом, луталицом. Јесте, џукац је, био је без газде, па шта? Никад се није тога стидео. Тако је - како је. (...)"Псето", ето још једне ружне речи за пса. А има их још толико, нимало похвалних: "кер", "џукела", "луталица", "авлијанер", "мешанац", "џукац"... Куцов их све зна; одавно се више због њих не вређа.

Код људи му је одувек једно сметало: то што им је понашање непредвидиво. Нису као пси (који подвију реп или накостреше длаку, па се лепо, без проблема, разуме се да нису љути); нису ни као мачке (могу до миле воље да изигравају сијамску финоћу, скоро увек можете погодити када ће вас огрепсти до крви); нису ни као променљиво време (Их! Време није могло да изненади Куцова, никада! Јер би осетио како се сви мириси мењају, па би се све бубице пробудиле, а птице би ниско летеле, обрушавајући се... не, Време није било издајнички превртљиво, нипошто). Али људи, то је посебан сој: с њима никад не знаш на чему си...

Као сви псећи снови, тако и они које снева Куцов, оживљавају најлепше тренутке његовог живота. Најлепше тренутке, али и оне друге. Читав његов живот, заправо. Али без реда. (...) И сад, ако у сну скичи док спава у кухињи, ако му њушка испушта пригушене јецаје, ако дрхтури од главе до шапе, можда се присећа својих псећих почетака, свог најранијег детињства. Нимало забавног.

У породици их је било петоро. Три брата, сестра и он. Тек што су се родили, а један људски глас разговетно је изговорио (глас који као да је дошао с неба и обрушио се, попут грмљавине, у картонску кутију која им је служила као кућа):(...)- Што се тиче овог јадника, баш је ругоба; нико га неће хтети, па боље да га одмах удавимо.Тад је Куцов осетио како га хвата једна огромна шака, подиже га у вртоглаву висину, и онда - фииију! - урања у кофу ледене воде. (...) И шта се онда даље збило? Изгубио је свест? Никада се то неће сазнати, остаће вечна тајна. Сећа се само да га милује јутарње сунце, да су око њега безбројни мириси, да галебови круже високо на небу, док једна црна њушка крај њега, брундајући, истражује по гомили конзерви, старих гума, пробушених мандраца, разјапљених ципела; једном речју, по хрпи ђубрета. 

И сада, ето, седе обоје, Куцов и Гарава Њушка, на дну депоније, стрпљиво. Из даљине се зачула турњава мотора. Онда се појавио облак прашине, тамо, иза алеје платана посађених дуж друма. Ево и ђубрерарских камиона. (...) Како се то догодило? Муњевито. Несрећни случај. Недостатак среће. Све су избегли. Уочили су добра места. А ипај се десило. То је излетело из камиона. Било је огромно и бело. Било је гвоздено. Одскочило је ударивши о једно брдашце и окренуло се тешко у лету, у ваздуху.(...)Он се заустави у месту и први пут у животу, осети како му ледени трнци пролазе низ кичму: Истински Страх. Нашао је снаге да јој приђе. Гарава Њушка могла је још само да прошапће:- Ако одеш у град - казала је - пази на аутомобиле. Ескиважа, малецки, ески... ва...

Три особе крочиле су унутра. Некакав високи тип у шорцу, црвен као рак, бесног израза лица. Веома мршава госпођа, са црвеним шеширићем на глави, бела као ротква, такође бесног израза лица. Између њих је било нешто најчудније, најизванредније што је Куцов икада видео: сасвим мала девојчица... али стварно малецна. Имала је риђу косицу, круту и праву, као скуп штапића управљених на све стране, који су стварали неку врсту сунца око њене главе. И две стуснуте песничице. И огромна отворена уста која су урлала: - ХОЋУ ПСА!

П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на:http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/726-dzukac-kucov-detaljno