Учитељица која не жели да одрасте

Када сам замишљала Алисину (тачније Керолову) "Земљу чуда" никада нисам ни помислила да би неки комад накита когао да ме врати у детињство и да и сама почнем да размишљам како је могуће да смо тако брзо одрасли. Неки од нас су успели да се одупру одрастању, а данас имам прилику да Вам представим једну младу даму чије огрлице се само причају приче, већ и враћају у детињство. 

Моје име је Анић Адела. Завршила сам средњу архитектонску школу у Суботици. До пред крај школовања сам мислила да ће ми то бити занимање, да ћу уписати архитектуру у Новом Саду, да ћу постати архитекта. Планови су ми се у последњих пар месеци школе потпуно променили, одлучила сам пропустити упис на факултет и посветити се приватном бизнису са оцем. Сматрам да ако човек тежи ка нечему, ако је довољно упоран, ако има прилику да се посвети нечему што жели, то у потпуности може да му се оствари. Човек је у ствари један невероватан склоп који је способан да оствари немогуће.

Спаркли је моја велика љубав. Одувек сам била особа шареног, лепршавог духа. Напокон сам нашла начин да то пренесем на нешто лепо и веома креативно. Огрлице које говоре. Пре непуних годину дана сам ушла у воде креирања накита. У почетку нисам ни слутила да ће се овом брзином развијати страница, чак ни назив бренда нисам знала. Након много покушаја креирања огрлица, након што сам се упознала са самом материјом на којој радим, одлучила сам да то буде Sparkli, Sparkli by Adela. Спој маште, љубави и осмеха.

На овом пољу сам вук самотњак. Мислим да бих присуство „помагача“ прихватила као велико оптерећење. Подршку имам, и то огромну. За израду сам сама себи сасвим довољна.

Женама које су посебне, које желе да буду посебне и да буду примећене. Проблем је што се жене „боје“ да носе накит овог типа. Превише има особа које не иду даље од калупа, носе само оно што је тренутно у тренду и што је „друштвено прихватљиво“. Све остало што је ван калупа изазива ефекат чуђења и збуњених погледа. Девојке, будите оно што јесте!

Можда ће звучати отрцано, али послушајте своје срце. У свему. У љубави, каријери, ма свему. Мислим да ствари о којима морате размишљати да ли вам одговарају, или да ли сте тим стварима задовољни, нису за вас. Туђа мишљења саслушајте, али не узимајте као решење. Доћи до светле тачке није лако, потребно је много труда, рада, одрицања и што је најбитније, оптимизма. Ништа није лако, али је крајњи резултат магичан.

Да, изузетно је тешко. Људи су у неком црну облаку. Сви су постали оптерећени свакодневним обавезама, о срећи се и не размишља толико. О машти да не причам. Зато мени не пада тешко да се у пошти или продавници осмехом обратим запосленима. Људи, смејте се!

И то се све ређе среће. Мислим да је то повезано са претходним питањем. Родитељи све мање пажње посвећују деци и последице тога су управо недостатак те дечије, и по мени најлепше маште. Не могу то да кажем баш за сву децу, постоје она која тако одлутају неким хоризонтима где је све ведро и чисто. Али општи утисак је да је то постало изузетно ретко и да родитељи на томе стварно требају да пораде.

Фокусирана сам на Facebook страницу „Sparkli by Adela“. Тамо се све дешава. Путем те странице можете да ме контактирате и вршите поруџбе. У плану је израда веб сајта, али отом потом. Огрлице могу да се поруче, дакле, можете да бирате боју, тему, све. Потрудићу се да склопим све те коцкице у нешто лепо. Такође, објављујем огрлице које по свом укусу урадим. Цене се крећу од 1.500 динара па све до 2.500 динара.

Пуно планова се кува код мене. Свашта сам смислила, само је питање времена када ћу то остварити. Тренутно само желим да људи из свих крајева земље, па и шире, сазнају за Sparkli, и наравно, да почну да носе ове моје лепотице.

Празници су време када би требало да се подсетимо шта нас чини срећнима. А да ли среће треба да се подсећамо само тада? Да ли су празници једино време када схватамо колико смо срећни или колико нам је мало потребно за срећу?

Случајно или намерно сам упознала људе који су срећу делили не само током празника, већ и у току целе године. Зато што срећан човек срећу ствара, одлучила сам да Вам представим пријатеље странице Учитељица која не жели да одрасте и да Вам олакшам проналажење поклона за децу током празника:

• Календарко Свезналко: 

• Календарко Свезналко је играчка и дидактичко наставно средство. Кроз игру деца усвајају много знања. Календарко Свезналко је настао као лична жеља да својој деци (четири и пет година старости) пронађем начин како би научила дане у недељи, месеце, годишња доба...да научимо шта ћемо обући, нађемо начина како да организујемо своје време, где ћемо ићи, које су наше обавезе данас; па сам спојила своје звање (дипломирани педагог) са жељом да деци дам наставно-дидактичко средство којим ће моћи сваки дан да се играју и да науче многе ствари. Стојимо Вам на располагању за заказивање за све додатне информације и питања, мој контакт телефон је 069/8950-421 или е-маил: kalendarko.sveznalko@gmail.com. Такође детаљнију презентацију Календарка свезналка погледајте на Фејсбук страници Календарко свезналко.

• Активна књигица- тиха књига

• Свој примерак можете потражити на Активна књигица- Тиха књига; изаберите мотиве које желите и усрећите своје дете или дете у Вама самима.

• Educa book: 

• Educa book је забавна, креативна и интерактивна књига, настала из идеје да деца кроз игру, на креативан начин усвајају нова знања и вештине. Прва књига је била намењена малишанима нашег Монтессори едукативног центра, посебно припремљена за едукативно креативне радионице које се сваке суботе реализују у нашем Центру. Инспирацију за већину страница нашли смо управо у дечијим радовима. И поред разноврсног едукативног материјала деца су се са великим интересовањем и одушевљењем изнова враћала на нашу књигу. На иницијативу родитеља и уз подршку пријатеља осмелили смо да представимо нашу едукативну књигу и да пружимо прилику и другим малишанима да на забаван и креативан начин уче кроз игру. До књига можете доћу путем интернета, преко наше ФБ странице Educa book. Цена зависи од комплексности и броја страница, па избором и броја и врсте страница сами можете креирати цену која вама одговара.

• Feltro Magic

• Ми смо две другарице, Соња Николић и Марија Вељковић Милојковић. Соња је на стажу из анестезиологије, а Марија ради као наставник у средњој школи, иначе дипломирани инжењер машинства. Када завршимо са нашим пословним обавезама улазимо у магични свет и стварамо са пуно љубави Felto Magic- тихе књиге. У жељи да направимо играчку која ће држати пажњу Маријиној деци, дечацима од три и пет година, откриле смо Тихе књиге. Felto Magic- тиха књига је заправо књига направљена од филца и у којој се могу наћи странице различитих садржаја. Уз овакву књигу дете равија фину моторику, машту и креативност, може научити различите појмове и на лакши начин прихватити неке дневне обавезе. Порука данашњој деци, а можда мало више порука њиховим родитељима је да се труде да деци приближе књигу, наравно увек примерену узрасту, како би је као мали заволели а као старији прешли на неку озбиљнију литературу.

• Украси од филца НатаЛија

• Здраво децо драга! Ја сам НатаЛија Дринчић, имам 32 године, носим ципеле број 39, имам 30 зуба јер су ми два извадили због протезе коју никада нисам носила, највише волим када је напољу сунце и температура од 25C. Данас волим бројеве, зато вам о њима и пишем. Најлепше би било да погледате шта правим, провртите кроз прсте и сами видите вреди ли то чему. :) Правим различите украсе од филца. Филц је ућебана вуна. Вуна расте на овци. Овца се ошиша, вона се опере, офарба и онда боцка иглицама пуно, пуно, толико пуно да се ућеба. Филц који ја користим се боцка помоћу великих машина. Оне највише личе на онај ваљак којим се ваља асфалт када праве улицу. Два ооооогромна, боцкаста ваљка између којих се провлачи вуна и са друге стране излази платно од филца. Онда ја то сецкам, шијем и тако правим украсе. Гледала сам украсе од филца, то ми се јако допало и једног дана, када сам пронашла платно од филца покушала сам и сама да их направим. Временом сам научила да направим малтене све што људи пожеле. Човек мора само вредно да ради, вежба и резултати увек дођу. Будите добри и поштени људи.  Једина ствар која је важна у животу сваког човека јесте да буде добар човек. Није тешко, није ни лако и целог живота се морате трудити. Да је мој деда жив рекао би вам: "Од лењости нема горе болести". Зато будите вредни. Да устанете, да прочитате досадну књигу, да се прошетате, да улепшате дан људима око себе, да научите неправилне глаголе, падеже и геометрију иако смарају, јер верујте, требаће вам једног дана. Посећујте и волите баке и деке док су ту. Не знам где људи греше. Ваљда се не волимо довољно. Волите човека преко пута себе, сваког и увек. Није тешко, није ни лако и целог живота се морате трудити. Срећна вам Нова година! Христос се роди!

• Kloopko

• Ћао, ја сам Ирена Симовић, дипломирани економиста - мастер, посао у струци немам, ал хобија имам пуно, неки чак и новац доносе а то је продаја накита под брендом Frajla&Kajla, радим декорације за дечје рођендане и шијем Kloooko јастуке. А филозофија, хммм, дозволи себи да упознаш себе!  Kloopko је декоративни јастук, настао је пре месец дана као плод моје маште :) Kloopko јастук за сад можете наћи у Врњачкој Бањи у продавници постељине и кућне декорације "Велвет" и у салону намештаја "Богојевић" у Деспотовцу. Очекујем да ће бити ускоро у Београду у неком од популарних Concept store-oва. Пратите друштвене мреже где можете обавити online куповину. www.facebook.com/kloopkocrafts www.instagtam.com/kloopko www.pinterest.com/kloopko www.etsy.com/shop/kloopkocrafts Јастуци се раде по наруџбини. Можете наручити боју коју Ви желите, као и димензију. Постоје две димензије Kloopko јастука: 30х30cm (10 инча) са два ката плетења и 35х35cm (14 инча) са три ката плетења.

• DearDiary notebooks

• Ја сам Маја Зорић. По професији сам Мастер ликовни уметник - сликар. Некада је то звање било кратко и јасно, академски сликар, временом се прича око тога закомпликовала. Мој хоби чине прегршт активности. Ова прича је мој хоби, ови дневници, затим ту је фотографија на филм, класичан балет, путовања. Назвала бих себе интровертним авантуристом који не жели да одрасте. Моја животна радост би био покрет, у смислу истраживања света, и естетике ствари. Остваривање константних тежњи ка нечему новом. Што се тиче филозофије, де/мотивишем се речима како смо овде само једном, и да би требало пронаћи своју плаву звезду, где год она била. Дневници су настали у јуну ове године. Након свакодневног учења путем интернет часова које сам проналазила. Савладала сам програме, сликање сам имала у шаци, и онда је и сама идеја око штампе сама дошла. Било ми је сасвим логично да то буду весели дневници, блокчићи, свеске...Дневнике можете пронаћи на Фејсбук страници, као и Инстаграм страници. На истом месту ме можете контактирати за све недоумице, или поруџбине. Шаљем их углавном поштом.Такође их можете наћи у пар продајних објеката у Београду, или на Дизајн маркетима на којима повремено учествујем.

• Емилијине лутке

• Ја сам Емилија Ћурчић, професор разредне наставе у једној малој школи, у Пролом бањи, већ 13 година. Мама сам девојчице Милице. Стало сам у покрету, стваралачком највише. Од увек ме је испуњавало, кад улепшам нешто, додам мало себе свему што радим. Конктетно конац, хеклице, игле добила сам у наслеђе. Знала сам по неки бод и ништа сложеније. Желела сам да хеклицом оживим конац и створим нешто што ће бити лепо и што може усрећити неког. Тако су почеле настајати луткице, лутке и медведићи. Хеклани су од различитих врста конца и вунице, сваки детаљ на њима је урађен ручно. Тако настаје један по један мој хеклани пријатељ. Данас смо преплављени интерактивним играчкама, готовим идејама које деци буду занимљиве врло кратко. Заборављене су игре луткама, смишљање њихових имера, активности... ишчезава топлина у тој игри. Треба је вратити деци. Потребна им је. Свој деци за Нову годину желим пуни здравља, среће, много лепих игара и срећно детињство. Детињство је веома важан део живота. Родитељи су ти који су главни део детињства, главни ликови и јунаци. Они су узор. Зато узор треба да буде добар узор. Знам да је недостатак времена данас велики проблем у свим областима живота, али деца су увек приоритет. Треба их на прави начин извести на прави пут. Мање технике, више "паметних" играчака и што више другова и другарица.

• Soul & Design

• Савремена едукативна мапа Србије је слагалица намењена особама од 3 до 103 године. Поред тога пто утиче на развој фине моторике прстију омогућава деци да вежбају координацију око-рука, развија перцепцију, мишљење, памћење и мотивацију.

• Илустрације Тика- Валентина Марек/ Ilustracije Tika- Valentina Marek

• Ја сам сад већ жена са главом у облацима. Већину времена маштам, обликујем и спајам емоције. Хиперсензибилна али довољно приземљена да могу ходати земљом без великих попикавања. Типичан сам примјер особе којој су идеје тињале цијели живот, знала сам што јесам, али требало ми је пар емотивних удараца, мало туге и разочарања које граниче с депресијом да бих почела живјети ту своју креативну страну, и од ње живјети, јер апсолутно ни један послодавац не може толерирати промјене које ја као радник могу доживјети. Најћешће је завршавало великим бјегом у сред радног времена. Овако, од себе још нитко побјегао није☺.  Радим углавном женске, дубоке емоције које на папиру,платну,дрвету постају понекад и смијешне и самим тим се доста жена проналази у њима. Јер чудне смо, па шта?  

• Волим свој посао и 24 сата сам у њему, а у оним ријетким тренуцима кад не размишљам о стварању спавам или гледам црно бијеле филмове. Тешко ми је давати савијете дјеци и родитељима јер пас ми спава на половици кревета док се партнер и ја гурамо на другој. Могу само замислити колико би мој савјет ишао у корист родитеља....али ако већ морам.одговорити на такво шкакљиво питање поручила бих дјеци да буду дјеца и једу чоколаду ,али умјерено. А родитељима да увијек пронађу вријеме и дјецу уче толеранцији,љубави и миру. Срећна Нова година и Божић!

•  Ја sam sad već žena sa glavom u oblacima. Većinu vremena maštam, oblikujem i spajam emocije. Hipersenzibilna ali dovoljno prizemljena da mogu hodati zemljom bez velikih popikavanja. Tipičan sam primjer osobe kojoj su ideje tinjale cijeli život, znala sam što jesam, ali trebalo mi je par emotivnih udaraca, malo tuge i razočaranja koje graniče s depresijom da bih počela živjeti tu svoju kreativnu stranu, i od nje živjeti, jer apsolutno ni jedan poslodavac ne može tolerirati promjene koje ja kao radnik mogu doživjeti. Najćešće je završavalo velikim bjegom u sred radnog vremena. Ovako, od sebe još nitko pobjegao nije☺ Radim uglavnom ženske ,duboke emocije koje na papiru,platnu,drvetu postaju ponekad i smiješne i samim tim se dosta žena pronalazi u njima. Jer čudne smo, pa šta? Volim svoj posao i 24 sata sam u njemu, a u onim rijetkim trenucima kad ne razmišljam o stvaranju spavam ili gledam crno bijele filmove . Teško mi je davati savijete djeci i roditeljima jer pas mi spava na polovici kreveta dok se partner i ja guramo na drugoj. Mogu samo zamisliti koliko bi moj savjet išao u korist roditelja....ali ako već moram.odgovoriti na takvo škakljivo pitanje poručila bih djeci da budu djeca i jedu čokoladu ,ali umjereno. A roditeljima da uvijek pronađu vrijeme i djecu uče toleranciji,ljubavi i miru. Srećna Nova Godina i Вožić! <3 span="">

• Маза лутке

• Идеалан поклон за клинце и клинцезе можете пронаћи и на фб страници: https://www.facebook.com/maza.lutke. А МаЗа каже: "Ове године пред Нову годину из моје мале кућне радионице децу су обрадовала свакаква чудеса... Деда Мразови, баба Мразице, разни велики и мали Снешкићи са руменим образима и шареним капицама на главама и наравно лутке МаЗе. Свака је нашла свој нови дом, своју нову другарицу да са њом дели мале тајне и најлепше снове. Њихови радосни погледи и осмеси су моја највећа мотивација за даљи рад. Многи још увек на овакве лутке гледају са чуђењем и питањем да ли се ми то враћамо у прошлост... Наравно да не... Могу само да кажем да су ове лутке рађене од природних материјала као што су памук и вуна. Такође, мислим да  сваки родитељ могао своје дете да усмери да заволи ручно прављене играчке и лутке, па чак и да покуша да направи нешто уместо да их купују којегде и направљене од ко зна чега. Када кажем да направе нешто, мислим да то ураде уз помоћ и сугестију детета, јер ће тако ити много занимљивије."

Сви ови дивни људи и тимови који стоје иза наведених страница су нама улепшали протеклу годину. Коме ћете Ви улепшати ову? 

П.С. Ако крећете од себе, ево кратког рецепта за подсећање на срећу:

1. Пронаћи теглу;
2. Изрезати довољно папирића;
3. На крају сваке недеље написати шта Вам је обележило ту недељу (на чему сте захвални);
4. Понављати процес сваке недеље.

Изненадићете се шта Вас је све учинило срећним претходне године. Изненадићете се својој срећи. 

П.С.С. Уколико и даље сматрате да нисте довољно срећни, ево једног рецепта за срећу (Мирослав Мика Антић):