twitter
rss

 

Не волим књиге. Чега ту има занимљивог? Само папири. Листови који сакупљају прашину. Неке речи. Речи које су празне. И намењене људима који су заиста празни. У души. Који немају ничега па тим листовима из тих књига пуне своје празне душе. Да ли је заиста тако?

 

Слика преузета са: https://pcelica.rs/slikovnice/ne-volim-knjige


Наравно да је изречено далеко од истине, али... И даље срећем људе који засита ово мисле. И даље срећем децу која не воле књиге. А деца, рођена су пуна љубави за читав свет. Ко је онда одговоран уколико дете има отпорност према књигама? Одрасле особе. Исте оне одрасле особе које живе на планатама око Малог Принца. Само у изузетним случајевима одрасле особе су ослобођене кривице. Прилика у неприлици за тај изузетан случај је девојчица Маја. Маја живи и расте окружена књигама. Људи који живе у њеној околини нису обичне одрасле особе, већ особе које знају вредност писане речи. Али, проблем лежи у Маји која у књигама не види ничег забавног. Да ли је одрасла­? Или је неодрасла? Чини се да је недорасла изазову сагледавања магије света писане речи. Све до једне вечери. Те вечери књиге одлучују да преузму власт и да наговоре Мају да их чита. Да ли ће успети? Како ће се Маја одупрети лепоти мистерије и магије која се крије између корица књига? Сазнајте у књизи која нуди више од спознавања магије фантастичног света писане речи:
 https://pcelica.rs/slikovnice/ne-volim-knjige

Књигу бих препоручила свој деци света која тек треба да схвате вредност писане речи. Посебно свој бунтовној деци света која одбацују свет око себе без могућности да га сагледају, посебно деци предшколског и млађег школског узраста. Илустрације којима обилује књига изазваће код деце могућност препознавања емоција и сагледавања друштвено непожељ ног понашања на егземпларном примеру девојчице која је јунакиња књиге.

 

Јелена Стошић Јовић, М.СЦ.

докторанд Педагошког факултета у Врању