Учитељица која не жели да одрасте

• Добро дошао у своје тело!
• Шта ти треба да направиш тело?
• Шта се збива у ћелији?
• Како функционише тело?
• Како дишеш?
• Зашто је крв црвена?
• Како срце куца?
• Куд иде крв? *преклопљена страница
• Како се крећеш?
• Како раде мисићи?
• Како стичеш снагу?
• Како говориш?
• Шта ти је споља?
• Шта су кости?
• Шта те спаја? *преклопљене странице
• Како растеш?
• Шта су то хормони?
• Шта ради јетра?
• Како остајеш топао?
• Шта се збива с водом?
• Зашто једеш?
• Куд иде храна? *преклопљене странице
• Имаш живце?
• Како видиш?
• Како раде уши?
• Како осећаш мирис и укус?
• Како мислиш?
• Како се разболиш?
• Како оздравиш? *преклопљене странице
• Зашто личиш на маму и тату?
• Шта је дечак а шта девојчица?
• Како се рађају бебе?

Знао сам да ће ми бити одвратно овде. Сто пута сам рекао тати. Али није хтео да ме саслуша. Никад ме не слуша.
„Свиђа ми се овај камп Дечији летњи спортски камп Авантуријада“, рекао је тата показујући оглас у новинама. „Делује феноменално: спуштање конопцем низ стене, вожња кануа, стреличарство, вожња бицикла...“„Мени делује помало опасно“, рекла је мама.Ја нисам рекао ништа. Само сам буљио у телевизор.(...)„А, сад, Лазо, значи, ти би волео да идеш у летњи спортски камп и да доживиш разне авантуре, је л`тако?“„Он не подноси такве ствари“, рекла је мама.„Пусти га да сам одговори“, рекао је тата. Шчепао ме је за рамена.„Ја... тата... ја, у ствари, не волим баш много авантуре“, рекао сам.

Драги мама и тата, Ево ме у летњем кампу Авантуријада. Па. То знате. Ви сте ме довели овде. Овде сам само пола сата. Уопште ми није лепо за сад, ни малчице. Ни трункицу. Воли вас Лазахххххххх за маму
            х за тату

Драги мама и тата, Погодите шта је било?! Победили смо у Шашавој трци с кофама!!! И то зато што сам провалио фору како да то изведемо. Мајке ми. Други Тигрови сад мисле да сам мега-паметан. Чак и Виктор. Чудима никад краја.Сетио сам се једног чуда: сад приличмо уживам у летовању у спортском кампу. У ствари, скоро ми је жао што се сутра враћамо кући! Воли вас Лазаххххх за маму
ххххх за тату

...То с бабином фризуром догађало се зато што је моја мајка Наташа тог јутра одвезена у породилиште и торта је морала да се нађе у кући за будућу прославу. И требало је да сви будемо срећни и радосни. Сајмон на срећу није марио, он је био кратко подшишан као маринац.
(...)Имам идеју! - рекла сам весело. -Хајде да ову торту уопште не сечемо, него да прокопамо кашичицама тунеле испод шлага. Да једемо и једемо, а онда само да замажемо шлагом и нико неће ништа приметити!

Лав је стизао тог дана, Лав је стизао у живот, телефон је још ћутао, кућа је била снабдевена јелом и пићем  и очекивала се ноћна прослава рођења.Дуго очекивани звук мобилног коначно се огласио. Сајмон је зграбио слушалицу и са осмехом рекао: - Говори, душо!С друге стране чула сам Наташин гласни плач. Сајмон је само рекао:- Долаим одмах!И уопште ме није видео.Тек када је журно навукао мајцу и обуо ципеле, сагнуо се уштинуо ме за образ и рекао: - Закључај се и сачекај баку. Ти си велика и спремна за живот, није ти тако?

Ујак се насмејао, одмахнуо је на трен моју баку из загрљаја не би ли јој видео лице, па је започео: - Мајко, ако би могла вечерас без театра, био бих ти вечно захвалан...А моја бака је одговорила: - Умукни сад, ништа није добро!И ујак је учутао.Обоје су погледали у мене.(...)Беба је била без кисеоника петнаестак минута! Боре се за њен живот. А то не ваља! - истресла се она.(...)Отишла сам у купатило, ставила чепић у лавабо и напунила га водом до врха. Онда сам дубохо уздахнула, заронила лице и бројала и себи... Нисам избројала ни до двадесет а већ сам морала да изроним јер ми је требало ваздуха.

Погледала сам у намештени бели креветац, постављен поред ујакове главе. Први пут сам запазила зеленог крокодила, извезеног на белом ћебенцету за бебе. Био је од свиленог конца и била је то извезена крокодилска беба. Имала је чак и портиклицу око врата и дремала је на ћебенцету са једним отвореним оком, као мој ујак.
Крокодилска беба спремна за нашу бебу, смешно лепа и беспомоћна. Прешла сам прстом преко њеног испупченог свиленог тела. Диши, крокодилчићу, сви морамо да дишемо!

Наташа је поново била мама и савезник, иако су ратови престали, осим овог једног који је трајао и трајаће, али о њему ћутим. Рекла сам јој сасвим тихо: - Вратила си се!(...)Јесен се неприметно наставила у зиму. Зима се претварала у празнике. Празници у распуст. Стигле су и књижице.
(...)- Опис одговара теби. То јеси ти! - рекла је Наташа задовољним гласом.И ја сам још неколико пута прочитала опис. Занимао ме је више као будућег писца, само то. А свиделе су ми се и неке речи.Реч искрена била је као најлепше плаво море у које сам заронила; у њему цветићи и корали, ни трага било каквим морским неманима из старих књига.Реч храброст била је као посластичарски излог у којем су се шепурили сладоледи најлепших боја, а ја сам баш изашла из пустиње и била сам жедна, и било ми је топло, и сви ти сладоледи били су на изволите; били суту мој омиљени рафаело, и микс кекс с ванилом, и микс киндерлада...
Реч пожртвована била је центар гравитације под мојим ногама. Она је значила да ћу остати на својим ногама увек, макар због других.Све сам разумела. С речима нисам више била у великом рату. Морала сам само некад да изговорим гласно своје мисли да бих могла да их разумем. Рат с речима се успорио и примирио.

Па о чему је ова књига? Добро питање. О ШПИЈУНИМА. И то о Цртограђанима. Цртограђани су започети али непотпуни цртежи. У причи це бити страница које се САВИЈАЈУ, па чак и ЦЕПАЈУ. (...) Коначно, ово је књига о веома поверљивој мисији. Која поверљива мисија може бити важна за грађане Цртограда? Зашто је важно доцртавати странице ове књиге, или их пак цепати? Почните да размишљате каи шпијун. Требаће вам. Да су у авиону и да треба брзо да слетиш, да ли би ово урадио? ДА, наравно, јер ти си СТРАХИЊА ЦРТАНОВИЋ, супершпијун. Добро дошли у свет Страхиње Цртановића. Ниједна ЈЕЗА није добољно језива. Никаква ОПАСНОСТ није довољно опасна. Никакав ПАДОБРАН... е, то већ не ваља. Како је један неустрашиви Страхиња могао да крене без падобрана?

"Потребне су ми уобичајене ствари." Страхиња му је пружио списак. "Осим ако имате нешто ново да ми покажете?" Господин Совић се осмехнуо. "Имам. За мном. Показаћу ти једну ФЕНОМЕНАЛНУ СТВАР." (...) "Једва чекам да испробам Феноменалну ствар коју ми је господин Совић дао", рекао је Страхиња да би те још више зачикавао.

Страхиња је отишао у кафић Мекгафинови мафини, место где се праве најбољи мафини на свету. (...) Кад је Страхињи стигао мафин, пожелео је да га подели са ЦЕЛИМ светом. На крају крајева не можеш да добијеш слаткиш а да то ником не КАЖЕШ! Страхиња је сликао мафин и учитао га на Агрнтуру, његову омиљену шпијунску друштвену мрежу. Добио је више од милион лајкова још пре него што је подигао шољицу кафе.

Страхиња је седео и читао урнебесне коментаре својих другара у вези с колачем кад су се наједном врата уз задњег дела кафића УЗ ТРЕСАК широм отворила! БУМ-ТРАС! Столови и столице и чаше и тањирићи и тацне полетеше у ваздух кад је господин Туцетовић, посластичар, истрчао из кухиње млатарајући рукама! "НЕСТАО је", повика он. "Мој рецепт за мафине је нестао!"

Ево како је то путовање отпочело...Путовање на којем смо видели цркву одромну као проокеански брод, посетили острво без самогласника, бауљали ратом разрованим селима и упознали тајанственог патуљка из Вргаде. Путовање на којем Макс и ја умало нисмо завршили у затвору, на којем смо јели крумпир и блитву, али нигде нисмо видели криви торањ у Пизи. Путовање на којем се Макс најмање двапут изгубио, једном умало удавио и једва избегао да га не зароби Минотаур.Све је почело једног мразног зимског дана - дана када је Макс изгубио каменчиће. Није да је пошандрцао, мада му се то често дешава.Макс је измислио игру с нашим машком Мироом. Била је крајње једноставна. Макс би побацао каменчиће свуда по кухињском патосу (да би се што даље разлетели и што јаче чангрљали). Миро би се нагло бацио са стола шанка, или са фрижидера, и покушавао да их се дочепа. У међувремену би Макс покушавао исто. Ко сакупи више каменчића побеђује.

Игра је изискивала велику оштроумност и велику вештину.Додуше, овог пута је победио шпорет. Каменчићи су се сви до једном скотрљали испод њега. Морао сам да се пружим и скроз приљубим о под не бих ли лењиром избацио каменчиће одатле.Приликом трећег покушаја, упецао сам разгледницу. (Имате пошту!) На избледелој слици видело се стеновито острво усред тиркизног мора.(...)„Хеј, па ово је она стара разгледница од Фреда“, рекао је мој отац. „На њој је К-р-к. Одувек сам желео да отпутујем у неко место без самогласника.“

• Представите се. (Име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија)

Зовем се Милена Макић. По занимању сам професор енглеског језика и запослена сам у средњој школи. Супруга сам и мајка двојице дечака, који мој свет чине шареним на хиљаде начина.

• Шта је, када и како је настало Миленчетово шаренило?

Рукотворинама сам почела да се бавим још у средњошколским данима. Најпре сам почела да израђујем честитке које сам поклањала пријатељима, а затим фото албуме, фото рамове, разне ситнице од папира. Име ми је наденула пријатељица која ме је звала Миленче, а имајући у виду сво шаренило боја које се могло видети у мојим радовима, настало је Миленчетово шаренило.

 

Након што сам постала мајка, јавила се жеља да нешто својеручно направим за своје дечаке. Тако се и родила љубав према шивењу. За релативно кратко време сам савладала технику машинског шивења и од тада се у потпуности посвећујем томе када су рукотворине у питању. Спектар производа које израђујем је заиста широк, то је једно право шаренило. Од портикли, несесера за бебе, врећа за чување пелена, дечијих и ранчева за одрасле, па све до грицки за носиљке, дечијих покривача и тихих књига.

• Ко Вам помаже у изради сваког од чудеса, обзиром да је сваки уникатно дело?

За саму припрему и израду сам ја задужена, али су ту и моји мали помоћници, са својим питањима: “А шта то сада шијеш, мама? Како се та беба зове? Да ли је ми познајемо?” као и предлозима за нешто ново што могу да израдим. Ту је наравно и супруг, који ми је одувек пружао подршку, са којим се често консултујем, али је ту и као техничка подршка (већину пакета управо он шаље).

• Коме су намењени производи Миленчетовог шаренила?

Производи Миленчетовог шаренила су намењени управо најмлађима, али поједине стварчице могу понети и њихове маме, а и тате, зашто да не.

• Којим темама се бави Миленчетово шаренило?

Имајући у виду то да ме инспирише све што је повезано са малишанима, њихово одрастање је оно што заокупља моју пажњу при изради сваког производа, јер управо у Шаренилу могу пронаћи већину ствари које ће њихове бебеће, вртићке, а затим и школске дане учинити радоснијим.

• Како васпитачи/васпитачице, учитељи/учитељице, родитељи и деца реагују на производе Миленчетовог шаренила? Позитивни/негативни коментари.

Радује ме то што сам углавном наилазила на позитивне коментаре када је мој креативан рад у питању. Мислим да се осети колико је пажње и љубави уложено у сваки израђени производ. Свака порука захвалности коју добијем је јак “ветар у леђа” и мотивација за даљи рад.

• Да ли сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На машту?

Мислим да је задатак нас рукотвораца да својим радом учинимо животе других веселијим и шаренијим, јер поред свакодневних обавеза људи забораве да се опусте и уживају у малим стварима. Ја то, нпр. чиним и начином на који упакујем своје производе. Небројено пута сам добијала поруке од мама које су говориле како им је моје паковање улепшало дан. А ко би рекао да парче шареног папира, украсна трака и картица захвалности имају такву моћ? Ситнице су битне и лепо је умети радовати се малим стварима.

• Да ли деца данашњице знају да маштају? Како им Миленчетовошаренило помаже у томе?

Малишани умеју да маштају, итекако. То видим по својим дечацима који јако лепо умеју да се заиграју (што ми јако прија у тренуцима док сам за машином), па започну разговор са својим играчкама и од тога направе читаву једну причу. Уживам док гледам како су тако мали спремни на тако нешто велико. А то само дечије искрене главице умеју. Ја им у томе помажем израдом тихих књига и коцки, које подстичу њихов моторички развој, али и креативност и машту.

• На који начин можемо доћи до производа Миленчетовог шаренила? Ваш контакт, цена?

Све оно што израђујем можете погледати на мојој Фејсбук страници Миленчетово шаренило и Инстаграм профилу milencetovo.sarenilo. Од недавно сам одлучила да тихе књиге које израђујем заслужују своје посебно место, те их можете погледати на Фejсбук страници Тихе књиге Мама Панда или Инстаграм профилу tihe.knjige.mama.panda. Тамо ме можете контактирати путем поруке и више се о свему информисати.

• Планови за даље?

Не волим да правим дугорочне планове. Сматрам да је сигурније малим корацима ићи ка остварењу својих циљева. Наставићу да се бавим овим дивним креативним радом, колико ми то свакодневне обавезе и посао дозвољавају, а волела бих да за то времена имам што више. Идеја је у мојој глави пуно, па ћу се трудити да их једну по једну реализујем И бојим свет у шарено.

• Шта живот чини лепим,
• Имам права ал` и обавезе,
• Азбука,
• Антиученик,
• Буђење,
• Благе речи,
• Витешко понашање,
• Вредница у кући,
• Грешкееееее!
• Господине, госпођо...
• Дођи на време кући,
• Добро јутро!
• Дивна је правичност,
• Дететов смисао за хумор,
• Дете је човек у оделу детета,
• Дубак за родитеље,
• Дете - огледало човека,
• Добра дан и довиђења,
• Ђачка слога,
• Ђак и његов учитељ,
• Ево ме у природи,
• Журке и славља,
• Живети с ближњима,
• Замоли увек,
• Захтев,
• Излажење - улажење,
• Израз пажње и љубави,
• Јасноћа у говору,
• Јело и прибор,
• Комшија - пријатељ,
• Култура говора,
• Купатило,
• Куца љубимац,
• Лепим лепо узврати,
• Леп обичај,
• Лажна представа о животу,
• Људина,
• Љубав за друге,
• Марљивост,
• Мислити на дететов понос,
• Нагон зевања,
• Њихово није твоје,
• Осмехни се при поздрављању,
• Отпад,
• Поздрав при одласку,
• Пријатељство и другарство,
• Правити се важан,
• Помоћ другу у невољи,
• Реч!
• Родитељ не треба да критикује учитеља пред дететом,
• Савети
• Саобраћај - опрез!
• Тактичан, вичан, правичан,
• Тужибабе,
• Ћути, не добацуј!
• Ћоше за забрањене књиге,
• Улични бон-тон,
• Улицу пређи!
• Учење роковању,
• Устајање,
• Упадање у реч,
• Фино владање за столом,
• Физичке мане,
• Фрка пред другима,
• Ходање тротоаром,
• Хуманост,
• Цени туђе ствари,
• Цака - за судбину бака,
• Четири изузетне речи,
• Чисте и уредне ствари,
• Чувати тајну,
• Часови (праћење наставе),
• Џаба све без поштовања,
• Џа или бу,
• Што не знаш наставника питај,
• Школско звоно.