Ко су остали? И шта ако су они
остали само преостали? Преостали које врсте? Роман "Ми остали само живимо овде" отвара многа питања почевши од наслова до самог краја романа. Ко је
одабран? Зашто не може баш свако да буде одабран? Одабран да се бори са зомбијима,
или духовима који једу душу, или шта год да је ово што испушта плаву светлост и
доноси смрт. Шта ако се као Мајки, који само жели да матурира пре него што неко
дође и дигне школу у ваздух... поново? Зашто овај роман отвара толико питања и
зашто никога не оставља равнодушним, сазнајте.
Слика преузета са: http://www.kcknjizara.rs/?b=C573
Тог дана ми смо били последњи који су инди типа Фина видели живог. Излежавали смо се на ливади у разговарали о љубави и стомаку. "Ја у то ипак не верујем", каже моја сестра, а ја подигнем поглед осетивши благу напетост у њеном гласу. Она ми на сунцу помало изнервирано, као да хоће да ме умири, а онда се поново обрати Хени: "Увек имаш избора. Брига ме ако мислиш да је то љубав - и узгред, НЕ ТРЕБА тако олако да се размећеш речима - али чак и тада, чак и да јесте љубав, ипак можеш да бираш и урадиш праву ствар.""Рекла сам да ми се много свиђа како изгледа", каже Хена.
"Нисам рекла да га волим. Изврћеш моје речи. Уосталом, и не причам о томе. Причам... како ти се срце испуни. У ствари, не, чак не ни срце него стомак. Осетиш то и све крене само од себе."
И шта је, уопште,
љубав? Како се дефинише нешто за шта дефиниција не постоји.
"То осетиш тачно овде". Џеред стави руку на стомак, који је повелики, знамо да он баш и не воли да на њега скреће пажњу. "И као да је у том тренутку све у шта си веровао погрешно. Или да није важно. И све што је било компликовано одједном је једноставно, као да кажеш један и један су два, јер ти је стварно стомак газда и говори ти да је твоја жеља могућа и да то није одговор на све, али је нешто што ће помоћи да питања буду подношљива."
А да ли постоје питања када је
љубав у питању? Да ли постоје одговори. Нема ни питања ни одговора. Исто је и
са одабранима који чине главну окосницу романа. А ко су они?
Инди типови, а? Има их и у вашој школи. Она група с кул и откаченим фризурама, одећом из продавница половне гардеробе и именима из педесетих. Они су веома пристојни, никада нису зли, али су увек ти који су одабрани када дођу вампири или Краљици Бесмртних затреба извор све светлости и слично. Они су сувише кул да би икада, икада радили нешто типа одласка на матурско вече или слушања било какве музике осим џеза, и цитају поезију. Њима се увек дешава нека прича у којој су они главни јунаци. Ми остали само морамо да живимо овде и посматрамо са стране, углавном искључени из свега тога.
Тако је и са инди типом, знаном
Мајкијевом друштву, Фину. Оном који је одабран. Оном чија смрт није могла да
прође незапажено.
У том тренутку зачује се крчање са звучника. Пажња, овде директор школе. Он је Канађанин француског порекла и шта год да каже, увек звучи као да умире од досаде. Мислим да имам лоше и тужне вести које су неки од вас вероватно видели на друственим мрежама. Бојим се да је јутос пронађено тело једног од наших матураната - Фина Брингкмена. За сада нема података о узорцима, али позивамо све ученике да буду посебно обазриви, да не путују сами и да о свему што је сумњиво одмах обавесте надлежне власти. Ако је некоме потребан разговор с психологом или нешто слично, може да се јави у зборницу.
Ко зна како и зашто је Фин
убијен? Шта се десило са Фином? Ко су остали одабрани? Зашто је на прича почела
причама о заљубљености а заврсила се причом о ватри? Ништа није случајно. И оно
шта знамо и у шта верујемо је овим романом доведено у питање.
Али онда ја, показујући главом ка стубу дима који се растеже ка планини - и заправо изгледа дивно - кажем: "Све има свој крај. Али сваки крај значи нов почетак." (...) И даље посматрамо ватру, која вероватно јесте само ватра, али је посматрано заједно. Моји пријатељи и ја. У доћи ће то сутра, наравно да ће доћи, када ће све почети из почетка. Али оно је за мене у овом тренутку нека врста зачараног круга, нешто што долази изнутра, само што је овог пута добро. То је зачарани круг с мојим пријатељима и немам ништа против тога да заувек останем у њему. Знам, ако ми буде потребно, они ће ме спасити. Знам такође да ми то можда и неће тако често бити потребно.Гледамо ватру. И гледамо и даље.
И колико оних постоји са којима
можемо само седети. Само гледати. Само веровати. И не причати. Само један круг.
И ма колики да је круг важно је да смо сви на окупу.
П.С. Ми. Остали. Ми остали само живимо овде. А са ким? Зашто? Како смо дошли? Како одлазимо? Шта нас прати? Који проблеми? Шта ако постоје већи проблеми који су већи од пропасти света што се спрема, а ти одједном откриваш толико тога необичног у свом животу? Зато ову књигу препоручујем свима. Свима онима који без обзира на све остају у кругу. Кругу оних са којима проживљавамо све. Кругу оних којима се враћамо и када одемо. Другачији. Непредвидив. Роман који ће вас натерати да се запитате ко смо ми и ко смо ми остали који само живимо овде.
П.С. Ми. Остали. Ми остали само живимо овде. А са ким? Зашто? Како смо дошли? Како одлазимо? Шта нас прати? Који проблеми? Шта ако постоје већи проблеми који су већи од пропасти света што се спрема, а ти одједном откриваш толико тога необичног у свом животу? Зато ову књигу препоручујем свима. Свима онима који без обзира на све остају у кругу. Кругу оних са којима проживљавамо све. Кругу оних којима се враћамо и када одемо. Другачији. Непредвидив. Роман који ће вас натерати да се запитате ко смо ми и ко смо ми остали који само живимо овде.
П.С.С. Хвала издавачкој кући
Креативни центар на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.kcknjizara.rs/?b=C573
Јелена Стошић, М. Sc.
