Када
бисте правили журку, кога бисте позвали? Сигурно би почели са прављењем списка
од оних који су нам најближи. Најбољих другова и другарица. Али, шта би било
када не бисмо могли да имамо најбољу другарицу зато што она већ има другу
најбољу другарицу? Шта би било кад би било? Или шта би било када би заиста било
овако? И јесте заиста овако, макар за хероину романа ,,Журке у пиџамама",
Ружу, пре којом се налазе велики задаци: наћи пријатељице и направити журку у
пиџамама. Роман „Журке у пиџамама“ ће свакога од нас, на један хумористичан
начин, вратити у детињство и све оне проблеме које одрастање и прихватање носи.
Слика
преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/172-zurke-u-pidzamama-detaljno
Ружа
је део друштва девојчица са цветним именима. Њих пет су направиле тајни клуб
који се зове Цветићи.
Увек сам желела да будем у неком супер тајном клубу. То је супер ствар, скоро супер као кад имаш најбољу другарицу. Копкало ме је да ли ће на Селиноној рођенданској пиџама журки бити баш само њене најбоље другарице. Селена је непрестано тртљала о својој журки у пиџамама, те како ће изгледати, те како зна да неће тренути читаве ноћи.
Преселити
се у други град је можда најлакше. Прилагодити се и бити прихваћен је теже. Ружа
је нова девојчица у школи, а као што сви знају то уопште није лако. Посебно
када немаш најбољу другарицу. Тачније имаш њих четири, али свака од њих већ има
најбољу другарицу. А да ли постоји већа радост од оне када знаш да ћеш
присуствовати рођенданској журки једне од њих четири? А можда будеш позвана и
на све четири журке. Радости веће нема.
,,Можемо све да направимо журку у пиџамама за свој рођендан", брзо се убацила Јасмина. ,,Онда ће свака од нас моћи да изабере каква ће бити њена пиџама журка. Ако нас пусте. Моја мама шизи од посла око мог малог брата, али мислим да ће ме пустити да направим пиџама журку“.
Свака
од њих би нашла начин да направи своју журку, али не и Ружа. Ружа није видела
начин на који би могла да се одвија журка, посебно око дела када би другарице
требало да преспавају код ње.
Ја не могу да направим журку у пиџамама. Нисам хтела да им кажем зашто. Можда бих могла да кажем Јасмини. Али нисам хтела да причам осталима. Нарочито не Ради.
Ружино
негодовање журке има много већи разлог него што се да замислити. Разлог томе
је, уствари, сестра Маја.
Маја није моја млађа сестра, није беба. Уопште није мала. Она је моја старија сестра. Има једанаест година, али не иде у пети разред. Она уопште не иде у моју нову школу. Није ишла ни у моју стару школу. Није никад ни ишла у школу. Остајала је код куће с мамом, све до недавно, кад је кренула у специјалну школу. Зато смо се и преселили, да би Маја могла да иде у ту посебну школу. То је посебна школа зато што је Маја дете са посебним потребама. То је најбољи начин да је опишем.
Ружино
негодовање журке има много већи разлог него што се да замислити. Разлог томе
је, уствари, да многи не знају да прихвате децу која су другачија. Децу која су
посебна. Раније су у старом граду људи и деца имали старе ружне навике да се подсмевају
и не прихватају оно што је другачије. То је разлог због којег се Ружа плаши
новог града. А посебно пиџама журке, која би подразумевала не само ноћење у
кући већ и упознавање са Мајом. Сам процес упознавања и није био значајан као
прихватање Маје.
Селена, Невена, Рада, Јасмина и ја биле смо страшно узбуђене због пиџамама журке. У школи нисмо престајале да причамо о томе, чак ни на часовима. Стварно смо претерале с тртљањем и домунђавањем, па се на крају учитељица наљутила на нас.
Рада
је, наравно, пронашла начин да буде главна и у центру пажње тиме што је кривицу
због тртљања и домунђавања пребацила на Ружу. Али, то није пореметило однос
Руже са осталим девојчицама. Ружа је и даље била позвана на Селенин рођендан. И
на сваки рођендан који је уследио. Чак и на Радин. Али... увек постоји велико
АЛИ. Како ће проћи сваки од рођендана? Како ће изгледати Ружина журка у
пиџамама? Како ће остале девојчице прихватити Ружину сесту, Мају? Како ће Рада
бити „награђена“ за своје понашање? Одговоре на сва ова питања можете пронаћи у
роману „Журка у пиџамама“ који ће Вам поред детаљно организованих журки
понудити и овакав крај, а како је дошло до њега, сазнајте сами:
Сада смо Јасмина и ја најбоље другарице, а Селена и Невена су најбоље другарице, и нас четири смо магична четворка у школи. Рада не делује као да јој се свиђа како ствари стоје, али не може нам ништа – зато што зна да бисмо могле да је избламирамо.Све захваљујући Маји! Она је најбоља сестра на свету.
П.С.
Читајући роман „Журке у пиџамама“ помислила сам, првенствено на тешкоће које је
носило одрастање, да бих схватила да ни један од датих проблема, заправо и није
проблем. Главни проблем смо ми сами. Ми смо ти који ни од чега праве проблем из
страха да ли ћемо бити прихваћени. Да ли ће околина која је део нас бити
прихваћена. То је само језгро око кога би требало да се бринемо. Породица која
не одустаје од нас без обзира на бреме које носи. Породица која нас ставља на
прво место, чак и када је некоме потребно више пажње од нас самих. Породица
која и јесте основа овог романа, јер да није исте не би ни било журки о којима
је речи. Зато бих препоручила овај роман свима онима који одрастају, да схвате
да ће нам се понекад чинити да су сви против нас, па чак и породица. Али није
тако. Да схвате да је све осим породице у животу мање битно. Породица ће увек
наћи начина да будемо срећни. Препоручила бих овај роман и одраслима, да се
подсете проблема које одрастање носи. Да застану и размисле да ли довољно пажње
поклањају онима којима пажња треба. Да ослушну и разговарају са својом децом о
свему. Само тако ће одрастање бити лакше. Прихватање ће остати по страни када
знамо да увек можемо да се вратимо онима који нам безусловно пружају много више
од прихватања.
П.С.С.
Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на:
Јелена Стошић, М.Sc.
