Драга децо,
Тако и би. Жена се врати кући, засади зрно јечма и истог тренутка је израстао цвет налик лали. Али то није била обична лала.
Данас имам прилику да Вам представим књигу коју су многи од Вас знали. Да би се ова бајка Ханса Кристијана Андерсена сачувала од заборава, издавачка кућа Еvro book је решила да направи едицију Заборављене приче, а део тих прича је и књига Палчица. Бајку Палчица Ханса Кристијана Андерсена је препричала Светлана Курћубић Ружић, а илустрације је радила Ана Григорјев.
Слика преузета са: http://www.evrobook.com/palcica-zaboravljene-price.html
Некада давно била једна жена која је силно желела да има дете, али... Како су године пролазиле, а она није могла да постане мајка, решила је да оде код старе вештице.
- Ох, тако желим да имам ћеркицу - рекла јој је. - Можеш ли да ми кажеш како да је добијем? - Наравно - одговорила је вештица. - Узми ово зрно јечма. Али знај да то није обично зрно што расте на пољима. Посади га у саксију па ћеш видети шта ће се догодити.
Тако и би. Жена се врати кући, засади зрно јечма и истог тренутка је израстао цвет налик лали. Али то није била обична лала.
Пред женом је заиста био цвет лале, а у његовој круници, на зеленом тучку седела је - девојчица! Толико мала да је била једва један палац висока па ју је жена прозвала Палчица. Била је то ћерка о којој је годинама маштала.
Али, срећа је била кратког даха. Једне вечери, док је Палчица спавала, у собу је ускочила велика жаба крастача која је у Палчици видела жену за свог сина. Брже-боље је одвела до мочваре где је живела са својим сином и сместила је на лист локвања. Палчица је мирно и спокојно спавала, али...
Кад се пробудила Палчица није могла да верује својим очима! Колевка је стајала на листу локвања, насред реке, чија се обала једва назирала у даљини. Њена кућа и мајка нестале су без трага, и сирота девојчица од страха заплака.
Чувши њен плач, рибе у реци су прегризле петељку на којој се држао локвањ Палчице и спречиле удају за сина жабе крастаче. Тако је Палчица запловила реком и уживала у лепоти природе око себе.
Али Палчица није дуго уживала у пловидби и радости што је умакла жаби. Поред ње и лептира изненада је пролетео велики страшан гундељ, коме се Палчица веома допала чим ју је угледао. Шчепао ју је одмах пипцима око струка и понео са собом на дрво. Ох, колико се јадна мала девојчица уплашила! Срце јој је тукло као лудо док је летета високо, високо, са тим грозним инсектом.
Видевши да и није одабрао нејлепшу младу за себе (сложио се са осталим гундељима да је Палчица ружна, што она није била), пустио је на цвет камилице и оставио је. Остатак лета, Палчица је провела у шуми, сналазећи се. Дошла је јесен и постајало је хладније. Тако је Палчица решила да напусти шуму и пође према пољу како би нашла топлије склониште. Лутајући, наишла је на кућу старе пољске мишице. Како је мишица помогла Палчици? Како је господин кртица постао могући младожења? Да ли се Палчица удала за господина Кртицу? Како је спасла живот једној ласти? На ова питања одговор можете потражити у књизи Палчица.
П.С. Препоручила бих ову књигу свој деци, да схвате да није важно колики смо (растом), већ колико се срце налази у нама самима. Такође, ову књигу бих препоручила и одраслим особама да се подсете свега што су у жељи да напредују заборавили. Зато је едиција Evro book-a, Заборављене приче, важна. Да би се сетили свега што смо забравили у журби да одрастемо. Да би се сетили детета у себи. Да би се сетили да је то дете у нама управо искра која нас чини оним што смо постали. Палчица је дивна бајка која ће Вас подсетити да негујете дете у себи.
П.С.С. Хвала, издавачкој кући Evro book, на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.evrobook.com/palcica-zaboravljene-price.html
Јелена Стошић, M.Sc.
