Пре таблета и мобилних телефона
постојало је детињство, а мотив детињства се налази у центру бивствовања. Да
бисте прихватили поезију морате у себи поседовати макар трунку детиње
наивности. Или, макар тако каже Немања Ротар говорећи о животу једног врсног познаваоца
детињства
који каже: „Када једном будете одрасли, понашајте се као свемир, а не као његов
део“. Данас имам прилику да Вам представим књигу
"Сутрадан после детињства" Немање Ротара у
издању Архипелаг-а.
Слика преузета са: http://www.arhipelag.rs/knjige/sutradan-posle-detinjstva/
Ко је тај песник који је познавао
детињство до те мере да је и сам помало "блесав"?
Драга моја, не брини се, ја још увек блесаво живим. Читав сам.
Ко је тај песник који следи Јетса
који каже: "Оно што се може објаснити није поезија"?
Зато тражи од живота само нестварно, недоживљено и још неокрњено како би га улепшао, преобликовао и поделио са свима који су ради да се вину само педаљ изнад тла свакодневнице. Његов песнички шапат, прожет несавладивом енергијом метафизичког заноса, мисао напрегнута између невидљиве, оностране сфере тајних загонетки постојања и овостраног дионизијски разбукталог војвођанског бекријања, шармантни поетски језик и уверљивост спеваног, красе песников стил, неодољив по својој продорности, заводљив по својој једноставности. Филозофски настројен, равничарски разбарушен и распеван, ослобођен реског цинизма и мрачне меланхолије, али не без талога горчине и језгра напетости у себи наспрам стварности, друштвеног окружења, наспрам људске осредњости и баналности.
Ко је тај песник који је био
опседнут звездама?
Сметала му је тескоба овоземаљског живота и непрестано је подизао поглед ка небу, посматрајући летове птица. И вечност му је била кратка за доживљај лепоте. На једном месту каже: "Издалека, звезде се чују као васиона. Издалека, птице се чују као јато. Издалека, људи се чују као човечанство. Није довољно само чути. Треба се сетити ушима. Треба имати слуха за бесконачност близине. Ко нема такво ухо - нема слуха. Ко нема слуха - нисам сигуран да је живео."
Ко је тај песник који је створио
бесмртност?
Само са оваквим искуством постојања и додиривања граничних подручја између сна, маште и стварности, могло је настати бесмртно дело за децу и "велику децу" Плави цуперак. Јединствен и непоновљив песнички замах, последњи бревијар сентименталног васпитања.
Песме. Мокрин. Бокс. Сликарство.
Звезде. Нежност. Птице. Одрастање. Плави чуперак. Ако и даље не знате о ком
песнику је реч онда би требало да се запитате ко Вам је помогао да одрастете,
ко је знао све проблеме детињства пре вас самих.
П.С. Препоручила бих књигу
"Сутрадан после детињства" свим одраслим особама које се сећају ко је
оставио трага на њихово одрастање. Само ако се сетимо стихова:
Ево најмање песме,
мања је од зрна мака.
У њој је један осмех
и писмо за једног дечака.
Ако знаш ко га шаље,
шта да ти причам даље.
Ако не знаш ко га шаље,
шта те се тиче даље.
на тренутак ће
нам се учинити да смо отворивши ову књигу отворили врата свом детињству.
Препоручила бих је и учитељима/учитељицама, наставницима/наставницима који ће
говорећи о ЊЕМУ, говорети чињенице које су аутентичне за једно (не)одрастање.
П.С.С. Пишући о свом ујаку, Немања Ротар, је написао дивну исповест одрастања - лутајући улицама, обилазећи места, налазећи списе, подсетио нас је да се у основи свих нас налази прамен једног Плавог чуперка. Хвала, издавачкојкући Архипелаг на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на:
П.С.С. Пишући о свом ујаку, Немања Ротар, је написао дивну исповест одрастања - лутајући улицама, обилазећи места, налазећи списе, подсетио нас је да се у основи свих нас налази прамен једног Плавог чуперка. Хвала, издавачкојкући Архипелаг на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на:
