Данас јесте посебан дан, али га још посебнијим чини сазнање да сам окружена људима који носе у себи радост живота. Због таквих људи вреди борити се, радити и такве људе треба промовисати. Да је чешће у медијима таквих људи, чешће би говорили о срећи. Чешће би говорили о машти. Зато проговарамо о таквим људима. Данас нам је у гостима једна дама која зна рецепт покретања маште. Ко је она? Сазнајте:
- Представите се. (Име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија)
Зовем се Ирена Ивовић и када ме неко пита за занимање, осећам се као у љубавној вези са статусом ''компликовано је''. Заправо сам архитекта, или дизајнер ентеријера, како ко то више воли да зове, али сам пре пар година одлучила да ентријером не желим да се бавим као стално запослена, тако да сам стално запослена као наставница ликовне културе у једној основој школи. Прављење луткица не бих назвала хобијем, јер томе приступам на начин на који бих приступила дизајну столице, или кухиње, или било чега другог, ''озбиљног''. То је такође један посао који тражи много рада и посвећености, без обзира на онај забавни део који носи са собом.
Мој животни мото би могао бити, не схватај себе превише озбиљно. Увек ми је било непријатно у друштву оних људи који се чине као да су све схватили и да су свему дорасли. То нисам ја. Ако се данас не будем бар мало играла и учила, или уживала у ономе што радим, данас је пропао дан. Живот, то је ваљда оно, када се ваљаш са својом децом на поду, и у устима ти је неко дечије стопало, и сви се смеју, и свестан си тренутка у ком се налазиш, и препушташ му се до краја. У паузама између тих ситних радости, чистиш кућу, зарађујеш, свађаш се око политике, али то није суштина, тоје само онај део који мораш да одрадиш.
- Шта су, када и како настали mommy`s imaginary friends?
Мommy`simaginary friends су настали спонтано, и настајали успорено и још увек су у фази настајања. Истина је да сам имала неке идеје о томе како бих можда једног дана могла да правим нешто ''своје''. Прво ми је падао на памет неки мањи намештај за дечије собе, попут хоклица и сточића, или веће играчке, као колевка за лутку или дрвени коњић, али то је за мене тад (тад би рецимо био тренутак када сам схватила да ми послодавац неће исплатити моје породиљско и да можда треба размотрити неке заокрете у каријери), била преризична инвестиција. И онда је моја мама бацила бомбу у виду констатације да ми дете нема лутку. И ја сам решила да сашијем лутку. Па сам прво научила да користим шиваћу машину, па сам једно годину дана испробавала различите кројеве да бих дошла до ТЕ лутке. Мислим да се она још увек мења.
Остале играчке су долазиле приде. Првог меду сам сашила док сам чекала друго дете, и хтела сам баш таквој једног старомодног меду, па сам пронашла крој на нету. За неке друге играчке сам сама правила кројеве, за гуштера, пингвина, маце, птице, монструма. Мислим да ме птице највише инспиришу. Имају тако занимљиве личности.
- Ко Вам помаже у изради сваког од чудеса, обзиром да је сваки уникатно дело? Ко Вам је пренео ову дивну вештину?
Моја бака је била вешта са рукама, па сам можда ту покупила ген, али је мама та која ме је научила већину рукотворина. Није она била нешто јако стручна, али ми је показала основе и понеку фору, а остало је било на мени. Што се помагача тиче, моја деца се укључе повремено, са идејама углавном, али понекад успеју и нешто рукама да ураде. Да је жива, сигурна сам да би ми мама помагала. Често мислим на њу док шијем, то је била наша ствар, ја сам кројила, а она завршавала посао на машини. Волела сам тако да проводим време са њом. Једно време ми је једна дивна жена помагала око интернет презентације, али су је приватне обавезе омеле. Она се зове Мила Анђелковић и у једном моменту разбила је многе моје стумње и натерала ме да се озбиљније покренем. На томе ћу јој увек бити захвална.
- Коме су намењени производи mommy`s imaginary friends?
Романтичним душама. Носталгичним типовима, сањарима. Првенствено су намењени деци, али и свој оној која чуче у нама, одраслима.
- Којим темама се бави mommy`s imaginary friends? Шта Вас мотивише? Где налазите инспирацију?
Рецимо да сам увек имала потребу да будем та нека, чврста женска, не превише кмезава, не превише женскаста, никада беспомоћна. Мommy`s imaginary friends је кад пустим ону девојчицу коју сам ућуткала, да се игра како она хоће. Све оно што никада не бих ставила у ентеријер, наћи ће се на луткиној хаљиници, и цвеће и чипка у боји и карнери.
- Како васпитачи/васпитачице, учитељи/учитељице, родитељи и деца реагују на производе mommy`simaginary friends? Позитивни/негативни коментари.
Људи који реагују, углавном лепо реагују на моје производе. Отворена сам за сугестије, али само оне које се не мешају у мој креативни процес. Као родитељ, првенствено, осећам се затрпаном информацијама о томе како ово или оно моје дете треба да научи овој или оној вештини. Као да су деца само тако неке машине у једном сувопарном процесу учења. И сви смо стално у неком родитељском грчу, недовољни, непаметни. Моје играчке су пре свега нежне. Оне су створене да буду грљене и да буду вољене. Најчешћи коментар који чујем је да је дете играчку понело са собом на спавање, и то је управо оно како их ја видим, као тог дивног другара за уз образ, за шапутање.
- Да ли сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На машту?
Ужасно је тешко. Људи су заробљени у јурњави за егзистенцијом, уморни, разочарани. Несвесно, ми то преносимо и на своју децу. Деца су цинична данас, а тек одрасли. Оптимизам се тумачи као слабост. Сањари су будале. Нема лепоте, лепота није профитабилна, па самим тим је непотребна.
- Да ли деца данашњице знају да маштају? Како им mommy`s imaginary friends помажу у томе?
Надам се да деца знају да маштају. Моја знају, и то гласно, хвала Богу, љуби их мајка. Мommy`s imaginary friends, су тако неки другари који причају приче. Они могу бити комплексне личности, а све зависи од дететове маште. Мислим да моје играчке буде машту и буде нежност. Код неких одраслих, могу да пробуде сећања на детињство. Једном је једна старија госпођа пришла мом штанду са луткама, узела највећег меду и чврсто га загрлила, мало га тако држала, па вратила на место. То ми је било баш дирљиво.
- На који начин можемо доћи до производа mommy`s imaginary friends? Ваш контакт, цена?
Налазимо се на ФБ https://www.facebook.com/mommysimaginaryfriends/
И на Инстаграму https://www.instagram.com/rena.iv/
А за странце и на:
https://www.etsy.com/shop/MImaginaryFriends?ref=hdr_shop_menu
Иначе живим у Старој Пазови, где се и налази шиваћа машина. Повремено излажем на разним базарима, а цене су разноврсне, увек је најбоље информисати се лично, на некој од понуђених страница.
- Планови за даље?
План ми је да набавим већу радну собу у којој могу да правим неред до миле воље. Не знам, ово није једино чиме се бавим и кад се, рецимо, укаже прилика да радим неки ентеријер, ја све оставим и посветим се томе. Још увек не могу да преломим тај део. Волела бих да имам своју продавницу и радионицу у неком лепом европском граду, али то је само гласно сањарење. Тренутно ми је најважније да радим у месту у ком живим, и да имам тај привид да сам дан организовала према сопственим потребама. Кад ми деца уђу у пубертет и почну да ме избегавају, видећемо.
П.С. Мислим да више нема потребе да смишљате приче за лаку ноћ. Иренине луткице саме причају приче; свака од њих и јесте прича за себе. Оригиналне приче које немају краја. Потражите их. Сигурно ћете бити одушевљени срећом коју носе Мommy`s imaginary friends.
П.С.С. Превише среће је стало у кутију коју је Ирена послала као поклон блогу. Хвала ти драга Ирена на томе.
Јелена Стошић, М.Sc.
