Како би се осећали да
знате да су сви они вама драги људи постали клонирани? Зашто је Коцкоград град
који треба да победиш? Како победити град? Одговори на сва ова питања вас очекују
у роману „Коцкоград“ аутора Иштвана Лакатоша, у издању Одисеја издавачке куће.
Слика преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/890-kockograd-detaljno
Једног дана, „...пред вратима
је стајао некакав старац. Носио је капут од избледелог сомота, али се видело да
се у њему не осећа добро. Коса му је била зализана уназад, а биће да је и
бркове, пожутеле од дувана добро изгладио. Залан се као лепо васпитан дечак,
уздржао да не падне у смех. Уместо тога он се само запањио...“. Тренутак када се живот дечака Залана мења из корена је,
управо, долазак тог мистериозног старца, Стоножца. Чини се да је Стоножац познавао кућу. Чини се да је
једини спознао свет који се мења. Свет који не мари ни за кога. Свет у коме
родитељи, без чуђења допустају Залану да крене са Стоножцем. Залан остаје
зачуђен - како је могуће да то нису његови родитељи? Шта се десило са његовим
правим родитељима? И како је могуће да ти исти родитељи неће приметити да ће
Стоножац заменити правог дечака лажним дечаком?
Али, ко је заменио
праве родитеље дечака? Како је могуће мењати их абецедним редом?
„...Па они. Уљези из Коцкограда. Када сам пре неколико година дошао до првих података већ су били код слова Е. А твоји родитељи се зову Ана и Балаж. Њих су већ поодавно заменили. Зато сам тражио некога ко се зове Залан. (...) Родитељи неће ни приметити да ово није њихов прави син, објаснио је Стоножац. Ни ти ниси приметио да они нису прави...“.
Роман „Коцкоград“
отвара питања која се тичу наше есенције. Ко смо? Шта смо? Како смо се
претворили у безличне масе? Лутајући до Коцкограда и тражећи праве родитеље,
Залан схата да се нису једнино његови родитељи ти који су замењени. Цео свет је
замењен а да он то није ни приметио. Како је могуће да није ни приметио да се
све око њега мења? Како се он сам мења? Да ли се сви, услед процеса одрастања,
мењамо? Толико да заборавимо све што нас је чинило срећним? Остало је пуно
питања након читања овог романа. Шта ако смо сви ми становници Коцкограда;
тачније шта ако смо сви ми „замењени“ - промењени. Шта је утицало на то да се
мењамо?
П.С. Можда сам после
дужег времена наишла на роман који је намењен деци, а спознала свет за који ни
сама нисам приметила да се мења. Нисам приметила како су људи постали
отуђенији. Зато препоручујем овај роман свим одраслим особама, да се запитају
шта је то што нас мења и како смо се отуђили. Имамо све на дохват руке - цео
свет, а нама је једино на дохват руке технологија. Запитајте се куда ћемо отићи
ако наставимо да се крећемо ужурбано. Лако ћемо отићи - али постоји могућност
да немамо куда да се вратимо.
П.С.С. Хвала,
издавачкој кући Одисеја на послатом примерку књиге. Вашу књигу можете потражити на:
