Шта је
то што у нама живи срећно до краја живота? И ко смо уопште ми? Од чега смо
саткани? Шта је то што нам даје снагу да се боримо против ветрењача? Данас имам
прилику да Вам представим Јелену Миленковић која зна одговоре на сва ова
питања.
Слика пронађена на: https://www.pinterest.com/reading4pleasur/escaping-reality/ |
- Представите се. (Име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија)
Зовем се Јелена Миленковић и студент сам Фармацеутског факултета, Универзитета у Београду. Читање је одувек било велики и важан део мог живота, хоби, ако хоћете, који ми никада није досадио (као нпр.скупљање сличица или салвета). Што се тиче моје животне филозофије - покушавам да се водим тиме да се добро добрим враћа, и да су ситнице често довољне да нас усреће. Ех, шта све један искрен осмех, лепа реч може поправити!
- Шта је, када и како је настала kaliopi_ann?
kaliopi_ann је Instagram страница која осликава моју љубав према књигама. Настала је, заправо, сасвим спонтано, негде око прошле Нове године. Гледала сам у моје, тада празнично украшене, полице са књигама и помислила сам како је штета што их никада нисам фотографисала, тако да сам решила да то променим. У то време сам још увек откривала како Instagram функционише и, како сам писала хештегове, наишла сам на #bookstagram. Након брзе претраге открила сам да је букстаграм заправо инстаграм заједница људи који воле књиге, воле да читају, и желе да поделе ту љубав са осталим књигољупцима. Одушевила ме је идеја и тада сам решила да се и ја придружим том „покрету“.
- Зашто kaliopi_ann постоји? Која је Ваша мисија?
kaliopi_ann примарно постоји да би исказала моју љубав према читању и, надам се, мотивисала друге да читају и да уживају у томе, било да се ради о лектири или о некој необавезној, или пак, озбиљнијој литератури. Такође ми омогућава да истражим и развијем своју креативну страну и „дам себи одушка“ од свих стресних ствари са којима се свакодневно суочавамо. Чак и да само једна особа послуша мој савет и узме књигу у руке у покушају да себе ослободи стреса, ја сам срећна.
- Да ли сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На машту?
Дефинитивно, почели смо да живимо од данас до сутра, да бринемо само о томе како да „ставимо храну на сто“, да смо заборавили да станемо, осврнемо се око себе и уживамо у тренутку.
- Како да деца поново заволе читање и књигу?
У време када је технологија толико заступљена ово није нимало лако. Ипак, могуће је. Хари Потер је био решење у случају мог млађег брата. J Али овако, сматрам да су илустрације у књигама данас веома битне.
- Која је Ваша омиљена књига из детињства? Зашто?
Немам класичну омиљену дечију књигу. Почела сам да читам фантазију и Џорданов Точак времена, тако да су његове књиге дефинитивно обележиле моје детињство. Од књига прикладнијих за децу, ту су књиге о Нарнији свакако. Препоручила бих их свима, има свега – и митских и магичних бића, и вештица, и Божић Бате.
- Вредност књиге у 21. веку?
Желим да верујем у књиге, у светове које нам оне показују. Свакоме је потребно мало магије у животу.
- Како да библиотека/књижара постане „поново свето место“? План. J
Захтеви расту, то је сигурно. Мислим да би било добро када би, данас, библиотеке/књижаре имале и неки кафић у њиховом склопу, забавни део за децу, можда некога да их забавља, да црта са њима, чита им приче? Бар неки дан у недељи, то би било супер.
- Да ли Ваша страница нуди неке награде и како можемо доћи до истих?
До сада сам организовала само једно даривање али свакако, планирам да организујем још неко. Заиста су забавна. J
- Планови за даље?
Борити се са ветрењачама ;) Промовисати читање, и вратити читање у „моду“. Ако би се у међувремену, из тог разлога, решили стреса, то би био само огроман плус.
Велики
поздрав за све читатеље и читатељке Вашег блога!
Не
заборавите никада дете у вама, оно које зна да се искрено радује и гледа срцем!
П.С. Дете
које чита ће постати одрасла особа која мисли. Можда и неће одрасти. Што више
трагам за одговором: „Како се постаје одрасла особа?“ то више наилазим на људе
који се, попут мене, боре против ветрењача одрастања. Можда је тако и боље.
Можда је некада најбоље не знати одговоре на сва питања, јер када бисмо знали,
можда бисмо се сматрали довољно одраслима и било би нам досадно. Овако уживамо
у свету коме имамо да поставимо безброј питања.
Јелена Стошић, М. Sc.