„Најлепше приче из целог света“ - препричала Стефанија Леонарди Хартли; превео Зоран Пеневски (Београд: Лагуна /2017/)
Непрестално наглашавамо улогу нас самих на свет око нас и
проналазимо сврху нашег бивствовања, а скоро никада не сагледамо улогу света у
нама самима. Да ли је свет и дешавања у свету имао утицаја на наша гледишта,
наше одрастање, наш поглед? Чини се да не. Само се, наизглед, чини. А има
утицаја. Много више него што можете да замислите. Послушајте само себе и
вратите се у детињство. Колико прича је имало утицаја на ваше одрастање? Много
њих. Да није прича никада не бисмо научили да савладамо своје страхове,
постављамо циљеве и константно побеђујемо у борби против „зла“. Не слажете се
са овим ставом? У том случају прочитајте остатак текста и уверите се у
супротно.
Слика преузета са: https://www.laguna.rs/n3594_knjiga_najlepse_price_iz_celog_sveta_laguna.html
Свакодневни живот је тежак, дешавају се разне промене и потешкоће,
али увек постоји разлог и увек постоје они савршени тренутци који те подсећају
колико чаробних и испуњавајућих ствари у животу има и управо то је оно што води
даље. Али куда даље? Можда ка бољем свету. Ка спознаји света. Да ли смо
спознали свет у тренутку када смо први пут отворили очи- или сазнајемо свет
када последњи пут затворимо очи. Или док спавамо широм отворених очију. Ово су године у којима
откривамо свет око себе. Или су те године давно прошле, а да нисмо ни свесни колико је
чињеница имало удела у нашем погледу. Колико пута смо покушавали да досегнемо
немогуће? Пронађемо чаробни пасуљ? Боримо се за љубав? Верујемо у љубав. Ништа
нам није удахнуло толико вере као чаробне приче које још увек живе у нама. Када
бисмо сакупили толико храбрости да верујемо у немогуће да неко некада давно то
није урадио? Да ли бисмо се усудили да трагамо изнова за љубављу да неко некада
давно није посегнуо иза седам брда, гора и мора у потрази за оном правом? Сваки
пут када мислите да је нешто немогуће само се сетите прича, најлепших прича из
целог света које ће вам показати пут којим се ређе иде. Стефанија Леонарди
Хартли је препричала најлепше приче из целог света не би ли нам представила све
оно што смо заборавили у жељи да напредујемо. Како би децу удаљили од света
који халапљиво покушава да нас одвоји од свега онога што живи у нашим душама,
пружите им незаборавно путовање кроз свет маште и прича које ће и вас саме
подсетити на све оно што се чини изгубљеним:
- Џек и чаробни пасуљ,
- Василиса Прекрасна,
- Легенда о Фину Макулу,
- Три поклона ветра Северњака,
- Златна киша,
- Ружица,
- Принц Ахмед и вила Пари Бану,
- Коњ и река,
- Принцеза бамбуса,
- Ловац Хаилибу,
- Тумина и медвед,
- Лављи ручак,
- Море прича,
- Кокена и пастир.
Кажу да је изгубљено само оно чега смо се одрекли. Не дозволите да
заборавите и одрекнете се вере да пасуљ може нарасти до неба, да постоји нешто
изнад граница могућег што нас, попут ветра води кроз живот и указује нам на
путеве, да постоји срећан живот након следа несрећних околности. Сваки дан је један нови
живот, једна нова лекција. Сваког дана сазнамо нешто што претходног дана нисмо
знали. Да ли учимо од својих грешака, или од грешака других? Битно је да грешимо,
јер то значи да смо радили нешто, да смо покушали да урадимо нешто, да смо
покушали да сазнамо нешто. Стога "треба позајмити" то знање од других
јер ћемо се тако брже ослободили неког свог проблема или спознати неке ствари
које нам могу дати бољи квалитет живота. Тако ће нам само бити лакше да се
снађемо у овој џунгли емоција које нас свакодневно прожимају. Ово је позив за
путовање путевима маште. Позив да се вратите у детињство и да онима који су још
увек деца приуштите карту за вечност. Вечност не значи живети заувек него
веровати заувек. Приче које је препричала Стефанија Леонарди Хартли показаће
вам пут кроз све земље света и све вредности на којима се доста потенцира, а
које се све више заборављају.
П.С. Не
постоји нико ко зна све. Сви се рађамо без икаквог знања да би током живота
учили и стицали знање. Значи у почетку смо као празне торбе које се током живота
пуне спознајом. Дакле, оно што ставимо у себе чини нашу личност. Ако ставимо
нешто лоше нећемо бити задовољни а ако ставимо нешто добро биће нам лакше да
живимо и будемо срећни. У суштини, ми смо све оно што нас окружује. Зато би требало
окружити се оним што нас никада неће издати, а што ће нас увек подсећати колико
смо вредни - књигама. Књигу Најлепше приче из целог света препоручујем пре свега осраслим особама, да се подсете
свих чуда за које су веровала да су могућа, за све оно што се ни на тренутак
није чинило немогућим. Да се подсете колико је живот био лакши пре него су
престали да верују да чуда заиста живе. Препоручила бих је и онима који знају
да је чудо свакодневно међу нама, деци. Да никада не забораве колико је важно
остати дете упркос жељи да прерано одрасту. У кофер одрастања саветујем
паковање књиге Најлепше приче из целог света јер ће вас, драга децо, увек подсећати колико снаге лежи у вама
самима.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу
можете пронаћи на: https://www.laguna.rs/n3594_knjiga_najlepse_price_iz_celog_sveta_laguna.html
Јелена Стошић Јовић, M.Sc.
