„Најлепше приче из грчке митологије“ - препричала Стефанија Леонарди Хартли; превела Дијана Радиновић (Београд: Лагуна /2017/)
Шта
човека чини човеком? Да ли је то његово порекло? Почеци свега? Његов живот...
Мислим да је у питању нешто друго... Нешто што је много теже објаснити. Да ли се постанак човека везује за постанак прича
и предања која су му дала начине да објасни све оно што му није знано или вера
која је проистекла из прича? Да ли у причама има истине или је све фарса? Ако
кажу да се човеково биће састоји од истих честица као и свемир, да ли то значи
да свако од нас носи део свемира у себи? Да ли је део свеукупног мира човечјег
начин да причом представља своје (не)мире? Сазнајте зашто су од вајкада приче
те које су дале човечанству смисао и постављајте питања на које, можда,
тренутно, нема одговора. Верујте ускоро ће одговор доћи.
Слика преузета
са:
Кажу да људи
ходају Земљом у колони, носећи једну торбу испред себе, а другу иза себе. У
предњу торбу стављамо своје врлине, а у оној иза чувамо своје мане. Зато целог
живота трчимо за властитим врлилнама, док истовремено примећујемо све мане,
које наш претходник носи на леђима. И сматрамо да смо бољи од њега, несвесни да
особа иза нас има исто такво мишљење о нама. Да ли смо кроз векове и векове наследили
радозналост Пандоре крећући се кроз лавиринт Минотаура? Протрљам
очи и схватим да ме окружују иста четири зида и реалност. Сваког јутра све
реалнија. Свако
јутро нови почетак старих навика. А у почетку беше Логос. Беше
вода, беше светлост…Тражим свет пун светлости- да обасја наше душе, да
пронађемо праве људске вредности, да спознамо њихово значење. И би небо и сви Богови који обасјаше
свет настао из Хаоса. И би земља и би Геа. Тражим свет где је
подељена светлост од таме,
где је Зевс далеко од Хада. Где неће бити хипокрита,
дволичности, где неће бити раних умирања и касно остварених живота. Сваком ћу
дати по једну звезду. Звезду водиљу. Да покаже пут којим се ређе иде. Пут без
порока, пут остварења, пут нирване. И би живот. И би истина. И би човек. Желим да свако од нас пронађе оно
људско у себи што га чини ЧОВЕКОМ. Најтеже је бити човек. Још теже је бити
другачији. Али, зашто не прихватити различитост. Управо је то оно што говори о
нама самима. Сви смо исти. И ти, и ја... и онај човек који свира виолину на
улици у нади да ће му неко упутити макар један искрен осмех, и она девојчица која гледа ову књигу и са узбуђењем очекује нове странице и нове приче. Зашто не бити као та девојчица или тај дечак?
Зашто не потражити одговоре на егзистенцијална питања управо у причама
митологије? Верујте да ће вам следеће приче понудити много више од одговора на
питања како су настанка. Понудиће вам одговоре на сва питања која сте имали и
питања на све оно одговоре које ћете тражити:
- Постанак Богова;
- Олимпијски Богови;
- Пандора и Прометеј;
- Деметра и Персефона;
- Минотауров лавиринт;
- Панова фрула;
- Хераклове пустоловине;
- Краљ Мида;
- Персеј и Медуза;
- Пегаз и Белерефонт;
- Јасон и Аргонаути;
- Ерида и јабука разрора;
- Тројански рат;
- Одисејева путовања.
И
на крају: Шта човека чини човеком? Да ли је то његов живот... Почеци свега...
Мислим да не. То су избори које прави и не како почиње ствари већ како одлучи
да их заврши.
Одаберите пажљиво. Размислите. Да ли је се играти ватром попут Прометеја или
отворити кутију радозналости попут Пандоре? Корачати утабаним стопама или
корачати неистраженим лавиринтом Минотаура? Одаберите своје путеве и полетите
попут Дедала и Икара. Верујем да ће многи говорити о неуспешности лета, али ја
вам говорим о покушају. Покушавајте да пронађете начине. Покушајте да се
отргнете из кутије. Размишљајте ван свих оквира и свих граница - зато што ум не
познаје границе. Пронађите безграничност.
П.С. Богато
илустоване приче које нуди књига „Најлепше приче из грчке митологије“ нуде
прецизна и сликовита објашљења митологије и ликова који чине исту. Свака од
прича ће вас инспирисати да се замислите колико смо тога „наследили“. Зато је
препоручујем учитељима/учитељицама како би уз помоћ ове књиге научили децу
много више од прописаног наставног плана и програма. Да науче децу да живе а не
да животаре. Да науче децу колико је важно трагати и истраживати. Учите их
почецима, учите их да никада не спознају крај. Ни крај приче, ни крај
истраживању, ни крај питањима. Нека се нижу питања која ће водити новим
питањима. Зато ову књигу препоручујем и деци, да никада не престају да питају.
Да водећи се овом књигом науче све о грчкој митологији и почну да истражују и
друге митологије. Родитељима бих, такође, саветовала да не спутавају децу. Ако стоје
испред излога и гледају ову књигу, приуштите је јер се нећете покајати.
П.С.С.
Хвала издавачкој кући Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: https://www.laguna.rs/n3641_knjiga_najlepse_price_iz_grcke_mitologije_laguna.html
Јелена
Стошић Јовић, М.Sc.
