twitter
rss

„Доктор Прокторов прдипрах“ - Ју Несбе (Београд: Одисеја /2017/)

Када бисте могли да измислите нешто што нико никада до сада није измислио, шта би то било? Сигурно бисте почели да претражујете ствари које су већ откривене како бисте могли да се бавите оним што није откривено. Можда је то прави пут, али то није пут којим иде Доктор Проктор. И по цену да измисли нешто што је већ измишљено, он не одустаје. Модификује и унапрећује оно што се испоставило измишњеним, али шта се дешава са оним што нико до сада није измислио? Доктор Проктор јесте измислио и оно што се чини неизмисливим. Како је то могуће? Да ли има тајне помоћнике? Шта Доктор Проктора мотивише да учини немогуће? Шта га покреће? Одговоре на сва ова питања и нова питања на све ове одговоре потражите у књизи „Доктор Прокторов прдипрах“. 

Слика преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/808-doktor-proktorov-prdiprah-detaljno

Био је мај, и пошто је сунце већ неко време сијало у Јапану, Русији и Шведској, појавило се и изнад Осла. Осло је врло мала престоница врло мале земље по имену Норвешка. (...) А сада је светлост стигла и до једне тихе улице по имену Канонвејен. Сунчеви зраци обасјали су црвену кућу где је командант тврђаве Акешхус доручковао са женом и ћерком Лисом. А прекопута су обасјавали жуту кућу у којој је живела Лисина најбоља другарица. Али она се недавно преселила у град по имену Сарпсборг, па се због празне жуте куће Лиса осећала још усамљенијом него што је била пре него што јој се најбоља другарица одселила.

Сунчеви зраци нису само отвривали чаробну страну Осла, већ и ону која се чинила мање чаробном. Страну усамљености. Сазнање да је једина девојчица у улици и околини чинило је Лисин свет још усамњенијим. Једина деца у њеној непосредно близини била су близанци Трулс и Трим Тране, који нису били ни мало васпитани и који се ни према једном детету нису лепо опходили.

И зато што је био тако богат, господин Тране је сматрао да нема ко да му прича било шта, а понајмање како да васпитава своје синове!Господин Тране био је толико богат зато што је украо изум једном проналазачу. Изум је био врло чрвст, врло мистериозан и врло тајан материјал који се, између осталог, користио и за затворска врата, како нико не би могао да побегне из затвора.

И како би неко тако васпитан могао да пренесе образац лепог понашања на своје синове? Можда је и господин Тране тако научен и не зна за боље. Можда му се то чини као једини исправни образац понашања. У међувремену се у близини Лисине куће чуо такав звук, као да је хамер господина Транеа пролазио поред куће. Али, овај звук је био за нијансу другачији.

Лиса, која је иначе била врло лепо васпитана девојчица, устала је са стола а да није тражила дозволу, a није ни појела све што је било на тањиру, нити захвалила за храну. Истрчала је на степенице пред улазним вратима. И заиста. Камион с натписом ЛУДО&БРЗО стајао је испред празне жуте куће. Из камиона су износили картонске кутије.
(...)Лиса је стала на прсте и погледала преко ограде. А тамо је стајао риђи мали дечак. Не само риђ него и црвен као булка. И не само мали, него малецак. С малецким лицем и два малецка плава ока и малецким прћастим носем између њих. Једино велико на његовом лицу биле су пеге.

Да ли ће Буле заменити Ану, Лисину другарицу? Ко зна. Једино што се зна је да ће Буле ићи у истом разреду као и Лиса и да највише жели да постане део оркестра школе свирајући трубу. Први дан и прво вече у новом месту, новој улици и новој кући су се чинили доста мирним. Или се Буле навикао на чињеницу да се стално селе или је заиста било мирно.

Неколико секунди је све било толико тихо да се чула само опрезна песма птица и ђубретарски камион који се пео на Канонвејену.„Занимљиво“, зачуо је Буле ведар, малко шкрипутав глас. „Нови командант у улици.“Окренуо се. Високи, мршави човек наслонио се на дрвену ограду комшијске куће. Његова бела коса била је једнако дуга и неуредна као и трава у његовој башти.

Кога сте очекивали? Наравно, Доктор Проктора. Мали генијалац Буле и велики научник Проктор у истој улици, у истом месту - можда неће звучати као најбоља идеја, с обзиром на чињеницу да је Доктор Проктор измислио нешто ново, досад невиђено.

„Доктор Проктор. Јеси ли некада чуо за професора који је покушао да измисли прашак за поленску грозницу, али се онда испоставило да је наместо тога пронашао прашак за прдење? Ниси, знао сам. Сасвим ненормално, зар не?“

Нормално или не, прдипрах је измишљен. Један изум покренуће лавину догађаја око Булета и Лисе. Веровали или не, анаконда (Ана Конда) ће бити пронађена у Ослу и биће повезана са причом о господину Транеу и његовим детињством. Желели или не желели, нећете моћи да се одовојите од ове књиге. Авантура, забава, смех и прдипрах на једном месту. Свако од нас заслужује причу која ће повезати све ликове и све догађаје. Читаћете је полако. Разумећете зашто је сваки лик важан. Схватићете мисију Доктора Проктора и господина Транеа, причу Лисе и Булета наспрам близанаца Трулса и Трима. Затвора наспрам слободе. Подземља града наспрам самог центра града уочи седамнаестог маја. Вас самих наспрам свих догађаја.

П.С. Прича о детињству и одрастању. Прилагођавању и неприлагођавању. Прича о променама и оним што је непромењиво. Прича о сећањима и осећањима која се памте и која мењају токове живота. Немогуће је само рећи да су то разлози зашто препоручујем ову књигу свима. Има много више разлога него што можете да занислите. Ово није књига коју ћете прочитати у једном даху. Ово је књига из које ћете упијати сваку реченицу и покушати да је доведете у везу са реченицама које ће уследити. Ово је књига у којој се ни један лик не налази случајно. Сви они имају своју сврху и свако од њих мења ток радње. Чак и онда када се чини да се радња не може променити. Након ове књиге обавезно потражите и „Доктор Прокторова времепловна када“ - и схватићете како се завршава једна прича о љубави Доктор Проктора и Жилијет Маргарен. Можда ће прича у том тренутку почети. Откријте сами. А верујте, имаћете шта да откријете. Стога је препоручујем свој деци универзума јер ова књига може да вас одведе управо тамо. Схватићете да небо није граница - већ наш ум. Дозволите себи да откријте много више од онога што вам се нуди.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/808-doktor-proktorov-prdiprah-detaljno


Јелена Стошић Joвић, М.Sc.

Ознаке:
0 коментара |

0 коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)