„Доктор Проктор и смак света. Можда.“ - Ју Несбе (Београд: Одисеја
/2017/)
Доктор Проктора и његове пријатеље чека велика авантура. Много
већих размера од оних на које сте навикли. Борба са историјским јунацима и
близанцима Тримом и Трулсом Транеом је готова. Борба са оним што је прошлост и
оним што се дешава испред наших очију је готова. Нико не би ни слутио да је
борба будућности стигла. Да је смак света близу. Веома близу. Како ће Доктор
Проктор, Буле и Лиса спречити смак света? Да ли ће, уопште, успрети да спрече
смак света или ће неко спречити њих, сазнајте у роману Ју Несбеа који крије
повезаност какву нисте ни очекивали. Свака повезаност са стварним ликовима је
случајна. Или можда није.
Слика преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/1016-doktor-proktor-i-smak-sveta-detaljno
Норвешка. Осло. Госпођица Струбе и предавање о Светском рату. Ништа
необично у наизглед обичном дану који је освануо под снегом. Суседна учионица.
Трим и Трулс Тране и нови учитељ уметности и рукотворина Грегор Галванијус (гос'н
Хик). Брзи кораци и нагло отварање врата суседна учионице.
Ту је већина ученика престала да слуша и почела да зури кроз прозор. Јер тамо, у снегом прекривеном школском дворишту, видели су како Трулс и Трим Тране трче. То није био леп призор, јер су Трулс и Трим били два стварно дебела дечака, и бутине њихових панталона трљале су се једна о другу у трку. Али њихов прогонитељ није био ништа елегантнији. Гос'н Хик је бауљао у погрбљеној, кривоногој потери, као неки трапави лос у папучама на преподневном сунцу. Разлог бауљања и погрбљености била је радна столица која је, по свему судећи, срасла с туром гос'н Хикових панталона.
И наравно за немили догађај су били криви нико други но близанци
Трим и Трулс Тране. Али нико није смео да их изда. Мада, то је било и за
очекивати од добро познатих близанаца. Нешто друго није било у реду.
„Нешто није у реду?“ - питала је Лиса.„Видео сам нешто тамо доле кад сам стигао. Снег је засуо...“„Шта“„Па баш то не знам. Нестало је кад се снег отопио.“(...)Буле, који се већ нашао на ногама, победносно је показао нешто у снегу.„Шта је то“ - питала је Лиса и пришла му.„Трагови“, одговорио је Буле. „Отисци стопала.“
Отисци стопала који нису личили ни на отиске животиња, а ни људи.
Шта би то могло да буде? Пратећи трагове који су водили према школи дошли су до
сале у којој су се одржавале вежбе за пробе оркестра у којем су Лиса и Буле
свирали. Добро познату салу која се на тренутак учинила чуднијом. Чудан дан се
приближавао крају са последњим школским часом, али...
А постао је још чуднији током последњег часа. Јер тада је Лиса схватила шта није у реду. Погодило јује у главу као Трулсова и Тримова грудва. Застава школског оркестра! Застава са жутим извезеним именом коју је видела стотинама пута! ШКОЛСКИ ОРКЕСТАР ДЕЛГЕН. Али на застави коју су видели стајало је ШКОЛСИ ОРКЕСТАР ДЕЛАГЕН. Без к у првој речи. Лиса је приметила да се смрзла. Како је то могуће?
Крај часа и Лиса је хтела да покаже Булету своје запажање. Али,
вративши се у салу, све је било нормално. Сва слова су била тамо баш онако како
би требало да буду. Превише чудно да би било истинито. То је могао само Доктор
Проктор да открије.
„Хм...“ - казао је Проктор. „А тој застави је недостајало једно к у речи школски? Али када сте се вратили, поново је било ту?“Лиса је лимнула главом.Доктор Проктор се почешао по бради.„Чарапе“ - повикао је Буле.Лиса и Проктор су га погледали.„Били су то трагови чарапа“, казао је Буле. „Знате, онаквих какве постану када вам вода уђе у ципеле и онда дођете кући и изујете се и у мокрим чарапама ходате по поду.“
Идеја и јесте имала подлогу. Добру подлогу. Чарапокрадица је међу
њима, само је требало открити ко су чарапокрадице и како изгледају. Чудан дан
је постао још чуднији када се Лиса вратила кући и видела родитеље који су
гледали Први хор Норвешке.
„Ко сад пева?“ - питала је Лиса.„Хор Халварда Теноресена“, забрундао је отац.„Ко је Халвард Теноресен?“ - питала је Лиса.„Ко је Халвард Теноресен?“ - поновила је мајка изненађено.„Стварно, Лисо, требало би да више читаш часописе о познатима. Халвард Теноресен је распевани киропрактичар из Шведске. Најзгоднији хоровођа јужно од поларног круга. Погледај како је леп. Чудо што није ожењен.“
Одједном све је постало чудније него што је раније било. Чудније од
чуднијег. Цео дан се претворио у низ догађаја који нису имали логичног
одговора. Сутрашњи дан је био само наставак онога што се десило. Сви су били
опседнути Првим хором Норвешке, а
нико није ни приметио да су на вестима након такмичења објавили повећан број
крађа чарапа. Нико осим Лисе. Како ће Халвард Теноресен постати председник у
држави која има само краља? Како ће заслепљена маса слепо веровати свему што се
дешава? Да ли је програм који нам се нуди заиста оно у пта слепо верујемо? Како
ће људи који су правилно говорили почети да изостављају слова и мењају једне
гласове за друге? Ко је имун на дешавања која ће уследити? Ко су чарапокадице и
одакле долазе? Одговоре на ова питања сазнајте читајући књигу која ће вам поред
одговора понудити још питања. Не верујете? Прочитајте пре него уследи смак
света или пре него га „Петоро непобедивих“ спрече. Ко су они? Рекох вам да
много питања произилази из постављених питања. На вама је да их откријете.
П.С. Прича о Доктору који
покушава да се прилагоди свету одраслих је много више од оних оквира приче на
које сте навикли. Ова прича нема граница ни ограничења. Све је могуће. Чак и
оно у шта ни сами нисте веровали. Одлазак у свемир уз помоћ прдипраха, повратак
у прошлост уз помоћ времепловне каде, долазак у садашњи тренутак у коме су се
сјединиле прошлост и будућност. Све је неизвесно и све је очекивано и у исто
време ништа није неизвесно нити очекивано. Прича о Доктор Проктору је много
више од приче о покушају да се одрасте. Прича о пријатељству за сва времена и
прича о љубави која је безвременска. Сваког пута се запитам да ли ће се родити
нека нова љубав. И заиста се роди и бива јача од свега што се до тог тренутка
називало љубављу. Зато ову књигу (као и остале две које се тичу Доктор Проктора)
препоручујем свима који верују у право пријатељство и искрену љубав. Свима који
верују да није потребно одрасти да бисмо разумели свет одраслих. Свима онима
који су задржали дете у себи и нису му дозволили да одрасте.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу
можете пронаћи на: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/1016-doktor-proktor-i-smak-sveta-detaljno
Јелена Стошић Јовић, М.Sc.
