twitter
rss

„Мрзим авантуре“ - Џеклин Вилсон (Београд: Одисеја /2017/)

Мрзим ову авантуру! И овај камп! Не волим апсолутно ништа што има везе са спортом, а идем ка авантури пуној спортских активности. Како је то могуће? Како је могуће да се у свету пуном авантура нађе неко ко ни мало не воли аванунтуре? Да ли постоји могућност да ће прича добити срећан крај иако се срећан крај не наслућује? Одговоре на ова питања можете пронаћи у роману Џеклин Вилсон који је постао много више од романа - ТВ серија. Ако не волите књиге, пронађите серију. Верујте, имаћете осећај да скачете са врха литице у напознато и поново желите нову авантуру.


Слика преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/1013-mrzim-avanture-detaljno

Знао сам да ће ми бити одвратно овде. Сто пута сам рекао тати. Али није хтео да ме саслуша. Никад ме не слуша.
„Свиђа ми се овај камп Дечији летњи спортски камп Авантуријада“, рекао је тата показујући оглас у новинама. „Делује феноменално: спуштање конопцем низ стене, вожња кануа, стреличарство, вожња бицикла...“„Мени делује помало опасно“, рекла је мама.Ја нисам рекао ништа. Само сам буљио у телевизор.(...)„А, сад, Лазо, значи, ти би волео да идеш у летњи спортски камп и да доживиш разне авантуре, је л`тако?“„Он не подноси такве ствари“, рекла је мама.„Пусти га да сам одговори“, рекао је тата. Шчепао ме је за рамена.„Ја... тата... ја, у ствари, не волим баш много авантуре“, рекао сам.


Можда родитељи знају шта је најбоље за Лазу. Али, не и тата. Мама зна у чему је Лаза добар. Али, не и тата. Летовање у Дечијем спортском кампу Авантуријада је почело пре него је Лаза схватио да се налази управо испред кампа

Драги мама и тата, Ево ме у летњем кампу Авантуријада. Па. То знате. Ви сте ме довели овде. Овде сам само пола сата. Уопште ми није лепо за сад, ни малчице. Ни трункицу. Воли вас Лазахххххххх за маму
            х за тату


Како ће се Лаза снаћи у кампу који нуди много више од спортских активности? Како ће постати члан тима Тигрова? Ко ће му помоћи да савлада авантуре које га очекују? Како ће се жеља за кућном атмосфером претворити у жељу за продужетак авантуре у кампу?

Драги мама и тата, Погодите шта је било?! Победили смо у Шашавој трци с кофама!!! И то зато што сам провалио фору како да то изведемо. Мајке ми. Други Тигрови сад мисле да сам мега-паметан. Чак и Виктор. Чудима никад краја.Сетио сам се једног чуда: сад приличмо уживам у летовању у спортском кампу. У ствари, скоро ми је жао што се сутра враћамо кући! Воли вас Лазаххххх за маму
ххххх за тату

Кључ непознатог лежи у откривању. Не откривању задатка, већ откривању себе. Проналажење себе значи пронаћи и решење. Само тако ће борба бити успешна на свим фронтовима. Јунак ове авантуре, Лаза, јесте дечак којег можемо препознати свуда око нас. Он није спреман за авантуру, али је авантура спремна за њега. У једном тренутку се чини да нема решења и нема излаза, али покушај да се нађе излаз - води ка налажењу излаза. Не излаза из авантуре, већ из своје „зоне комфора“. Откривање нас самих је могуће ако поред себе имамо људе који ће нам помоћи у томе. Људи који представљају све наше супротности. Ко зна, можда неки од тих људи постану наши пријатељи за цео живот. Можда једна од тих особа постане наша прва симпатија. Ништа није немогуће. Зато вас позивам на откривање. Откривање романа који нуди много више од приче о авантури, много више од приче о пријатељству, много више од приче о симпатији.

П.С. Не мрзим ову авантуру. Ни овај камп. Живот и јесте једна авантура којој се треба препустити. Само треба бити довољно спреман да се препустиш. Непознато не значи да је нешто лоше. Непознато позива на истраживање. То не значи да треба да се хода утабаним стазама, већ новим стазама - тамо где нема корака. Само тако ће авантура бити авантуристичнија. Феноменална прича о прилагођавању на непознато, првој љубави, првој авантури, првом скоку у непознато. Онај ко воли Џеклин Вилсон, сигурно ће волети и овај роман. Стога га препоручујем прво одраслим особама. Да схвате да је неуспех одскочна даска за авантуре. Бићете само старији. Данас је дан да се препустите непознатом. Наравно да овај роман препоручујем деци. Да схвате да све могу сама. Апсолутно све. Да неуспех не мора да значи крај авануре. Доћи ће време када ће сва ваша знања и вештине доћи до пуног сјаја. Не морате да будете најбољи у свему, али будите најбољи у оном задатку који се постави испред вас. Ваш дух ће наћи решење, другачије решење од оног које се нуди. Потребно је само да верујете у себе, а ова књига ће вам потврдити шта вера у себе значи.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: 
http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/1013-mrzim-avanture-detaljno


Јелена Стошић Јовић, М.Sc.

Ознаке:
0 коментара |

0 коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)