twitter
rss

      ДЕЧИЈИ ВАШАР

АБРАКАДАБРА
(Ово је време чуда)


Јелена Стошић

УЛОГЕ:

Ивица-
Марица-
Вук Караџић-
Девојка у народној ношњи1-
Девојка у народној ношњи2-
Шеширџија1-
Шеширџија2-
Јувелир-
Писар-
Дугметар-
Бомбонџија и кокичар-
Воскар-
Јутјубовац1-
Јутјубовац2-
Јутјубовац3-
Фејсбуковац1-
Фејсбуковац2-
Фејсбуковац3-
Алиса у земљи чуда-
Твитераш1-
Твитераш2-
Твитераш3-
Твитераш4-
Твитераш5-
Твитераш6-
Робот 1212-
Робот 2131-
Робот 3432-
Робот 4567-


( На средини позорнице се налазе дечак и девојчица- Ивица и Марица- који разговарају о данашњем времену и држе телефоне у руке)
Ивица: Јеси видела шта је твоја симпатија ставила на статусу на фесјбуку?
Марица: Нисам... ја немам симпатију...
Ивица: Како немаш када си лајковала све његове статвусе, слике и увек га боцкаш.
Марица: Није истина- он је мене први боцнуо....
Ивица: Боц (,,убоде“ је кажипрстом)
Марица: Боц ( узрати му на исти начин)
Ивица:  ( узима књигу поред себе и покушава да учи, а руком- како прича- боцка Марицу)
А,
Бе,
Це,
Де,
Мачка
Преде,
А миш,
Мота,
Преко
Плота,
А мачићи
Гледе.

Марица: ( збуњено га гледа) Да ли је могуће да још увек учиш једну те исту разбрајалицу?
Ивица: Могуће је, не разумем шта значе неке речи...
Марица: Које речи? Пронађи на интернеру оно што ти није јасно.
Ивица: Шта је плот? Ма гуглао сам, али Гугл ми избацује неко пруће, стварно не знам о чему се ради... Можда Гугл има  вирус.
Марица: ( брзо устаје са столице, узима Ивицу за руку да пођу): Хоћеш да га водимо да прими ињекцију?
Ивица: ( смеје се): Не буди смешна, Марице. Касније ћемо. Сада не знам како да откријем шта значи реч плот ( нервозно). Занима ме како су наши дека и бака живели без фејсбука, без интернета... како бих волео да сазнам ( одједном као да се сети и брже почиње да прича)... Марице, донеси ми онај шешир и мрвице које смо бацали од куће до оне лепе чоколадне кућице... хоћу да бацим једну чаролију коју ме је вештица научила.
Марица: Ивице, та вештица је била зла, шта ако бациш погрешну чаролију?
Ивица: Не брини... Хвала... ( узима брашно из шешира)... Абракадабра.
Марица: (кашље и почиње да кија) И и Ивице видиш да нисмо успели...
( улази Вук Караџић)
Вук Караџић: Нисте погрешили децо, дошли сте у право време и прави свет. Свет који познаје и поштује народну традицију, свет који зна шта су праве вредности, свет који зна шта је права држава.
Ивица: Чиме се одликује држава?
Вук Караџић: Државу, драго моје дете одликује грб, устав, застава и наравно химна.
Марица: Химна је стварно ствар поноса и идентитета. Имамо прелепу хмну, савршену азбуку, лепе народне обичаје...Стварно је леп овај свет:

Јутјубовци певају:

Ала је леп
Овај свет,
Онде поток,
Овде цвет;
Тамо њива,
Овде сад,
Ено сунце,
Ево хлад!
Тамо Дунав,
Злата пун,
Онде трава,
Овде збун,
Славуј песмом
љуља луг.
Ја га слушам
И мој друг.
Ивица: Стварно је леп овај свет. Чика Вуче, можеш ли нам ближе објаснити какав је твој свет, где си рођен, како си добио име Вук, како си живео, какви су били услови за живот?
Марица: Чика Вуче, да ли знаш да је наша школа добила име по теби?
Вук Караџић: Наравно да знам. Видео сам у нотификацијама. ( благи осмех)
Ивица: ( зачуђено) Вуче, и ти имаш профил на фесјбуку?
Вук Караџић: Немам, само сам хтео да видим како ћеш да реагујеш. У моје време није било ни телевизије, ни компјутера, ни фејсбука... па смо ипак лепо живели. Рођен сам 1787. године у Тршићу, недалеко од Лознице, у досељеничкој породици херцеговачког порекла, као син Стевана и Јегде.
Марица: Јел истина да ти родитељи дали име Вук, да те не би појеле вештице?
Вук Караџић: Јес вала. Тада смо тако веровали.
Ивица: Јеси ли сам писао нашу савршену азбуку?
Вук Караџић: Да ли знате да смо ми писали тада пером и мастилом, а не оловкама као ви сада... Е... Лепо је време било... Било је много ише правих пријатељстава. Тако је и мој веома добар пријатељ, Јернеј Копитар мене охрабрио да је напишем азбуку. Првобитно сам писмо од 40 слова, временом, свео на 30 знакова: за сваки глас један знак (слово). Све знакове који нису својствени српском гласовном систему избацио сам писма. Уместо њих, увео сам нова слова: Ј – сам преузео из латинице, Ђ – по нацрту пријатеља и песника Мушицког, Ћ – из старих српских књига, Џ – из румунских књига, Љ – (Л + јат), Њ – ( Н + јат).
Марица: Пиши као што говориш, читај како је написано.
Вик Караџић: Дете моје, језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народ: може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.
Ивица: Вуче, а чиме сте се бавили, која занимања су постојала? Можеш ли нам дочарати...
Вук Караџић: Видиш да сте дошли у право време на правом месту. Сада је вашар, наравно да могу да вам објасним и покажем, али пре него што почнем,( обраћа се публици) хоћу да кажем вашим родитељима, бакама, декама, сестрама, браћи, друговима да касније могу купити ствари које ја сада вама покажем. Јесте им рекли то?
Ивица: Јаооо заборавили смо... Марице... зашто ме ниси подсетила....
Марица: Ти си старији од мене и требало би више да памтиш...
Вук Караџић: Де, де, децо... ако наставите да да правите белај, послаћу вас у ћошак, па на кукурузу да клечите док се не опаметите.
Ивица и Марица: Обећавамо да ћемо бити добри.( заједно)
Марица: Стварно сте клачали на кукурузу од кога сада правимо кокице?
Вук Караџић: Најстварније. Мислим да га има и на вашару. Хајде да погледамо.
(Узима Ивицу и Марицу за руку)
Девојка у народној ношњи1: Полако, хоћете ли прво у коло, такав је адет. Прво у коло па после на сабор.
Марица: Играјте ви, ми ћемо да гледамо...
Вук Караџић: Знате ли, децо моја, да су се раније баш на оваквим саборима окупљали млади, упознавали момци и девојке, заљубљивали се. Првим јавним играњем у колу девојчица би постајала девојка, а дечак- младић. Људи би доносили свакојаке намирмице и ствари са села како би их продали,а њихова деца су за то време играла разне игре попут Јелечкиње, барјакчкиње; труле кобиле, јањине...
Марица: Видиш, Ивице, да је било много боље без телевизије и компјутера. Људи су заједно проводили време и причали, али не преко порука или позива, него уживо.
Вук Караџић: Какве поруке, црно моје дете, ми смо писали писма. Штета што данас људи уопште не пишу писма...
Ивица: (долази до првог штанда) Јао ево пера за писање, ево букета од пера...
Вук Караџић: Добар дан, дорби господине. Видим продајете прибор за писање.
Шеширџија1: Добри досподине, то је додатак за ваш фес или можда шешир, прибор за писање потражите код писара. Ја сам шеширџија. Правим шешире, поправљам шешире, издађујем додатке за шешире.
Ивица: Да ли је ваш посао тежак?
Шеширџија2: Ни један посао није лак. Потребно је само да волиш оно што радиш.
Марица: Хвала вам на савету. Ми морамо даље. (Други штанд јувелир. Марица вуче Ивицу за  руку) Ивице, ивице... погледај колико лепог накита...
Вук Караџић: Љубим руке, госпо.
Јувелир: Добар дан, добри досподине. Да ли могу да вам помогнем?
Марица:  Како се зове овај занат?
Јувелир: Могу рећи да је ово занат израде накита. Ја сам јувелир. Продајем накит, драгуље, брошеве...
Вук Караџић: Ко је све ово направио?
Јувелир: Како ко? Видите ли колико је овде деце... То су све паметна деца и знају много тога да праве, разгледајте вашар па ћете видети колико су наша деца креативна, паметна и пре свега знају много тога о својим прецима...
Писар: ( виче за својим штандом и позива муштерије) Породично стабло, стабло за породице, народне песме, прибор за писање народних песама.
Марица: ( прилази и узима перо) Може ли ово перо да служи за нешто друго осим за писање народних песама?
Писар: Ово перо може да пише само најтананије стихове- лирске и епске. А то перо које држиш у руци пише загонетке. На пример: Гором иде не жушка, водом иде не брчка. Знате ли шта је то?
(Ивица и Марица заједно): Сенка.
Вук Караџић: Хоћу ја да вам поставим једну загонетку: Закукуљено, замумуљено, задевећено, задесећено; Нико га не може раскукуљити, размимуљити,  него онај који да је закукуљио, замумуљио, задеветио, задесетио...
(Ивица, Марица и писар): Брава...
Ивица: Вуче, кад смо већ код речи, ти си написао Српски рјечник; да ли ми можеш објаснити шта значи реч плот.
Вук Караџић: Плот, мммм, овако. Реч плот је исто што и реч ограда, само што су данас ограде модерне а у моје време су биле прављене од прућа. Зашто те занима?
Марица: Учио је два дана једну разврајалицу и није знао шта значи реч плот, измениле су се речи.
Вук Караџић: Изменили су се и људи. ( изговара док се крећу ка следећем штанду)
Дугметар: Дугмићи, дугмићи...
Ивица: Колико дугмића. Марице, чинија од дугмића, цртежи од дугмића... нисам знао да се дугмићи могу и тако користити...
Бомбонџија и кокичар: Бомбоне, кокице...
Марица: Чујеш ли, Ивице, хоће поново да нас намаме у кућу од слаткиша.
Вук Караџић: Не брините, драга децо, ја ћу пазити на вас.
Кокичар: Ако не желите бомбоне, можда желите кокице?
Ивица: Да, молим. Требаће нам када се будемо враћали кући.
Марица: Погледај само ове стварчице направљене од кокица... 
Ивица: Немамо толико времена, морамо кући, родитељи ће се бринути...
Марица: Погледај само ове фигурице од воска... ви мора да сте воскар.
Воскар: Јесам. Ако желите можете да купите нешто.
Ивица: Морамо прво да питамо родитеље, мада све је тако лепо.
Вук Караџић: Онда пожурите, док се није све распродало.
Марица: Хоћемо. Видимо се чика Вуче.
Ивица: Хвала ти што си нам представио своје време.
Вук Караџић: Видимо се у књигама. Читајте и наћи ћете ме. До скорог виђења.
Марица: До скорог виђења.
 ( долазе поново до средине сцене)
САДАШЊОСТ:
Ивица: Како се некада живело, а како ми сада живимо... Нема човек ни шта да прочита, ни шта да погледа на телевизији... Марице, Вук није имао ни телевизор а измислио је азбуку...
Марица: Ја се само питам, Ивице, да ли ту уопште ишта читаш, сем упуства за играње игрица и туђих статуса на фејсбуку? Мада, у праву си. Нема више оних лепих емисија за децу попут Невена, Бранка Коцкице, Метле без дршке или можда Фазона и форе...

Јутјубовци певају:

Сунце има пеге
месец има боре
а шта деца имају
фазоне и форе

тата има проблеме
мама има море
а шта деца имају
фазоне и форе

земља нам је доле
небо нам је горе
шта је у средини
фазони и форе

нек ти уши стално звоне
слушај форе и фазоне

Ивица: Слушај форе и фазоне... ( певајући)... А тек часописи... а не као сад Грл, Браво грл, Браво, Лили...
Марица: Па Лили пез, лили шиз...
Ивица: Пошизех ја од тебе... Него... хм... данас је у нашој школи вашар, хајде да видимо шта продају.
Марица: Хајде. ( Одлазе до првог штанда садашњости)
Ивица: Марице, јел се мени чини или се свет претворио у фејсбук, јутјуб и твитер...
Марица: Не чини ти се. Видиш да су се поделили на те три групе. Ко зна шта продају...
Ивица: (пришли су штанду Јутјубоваца) Добар дан. Шта ви продајете?
Јутјутбовац1: Подер песме, ковете са најлепшим песмама за децу наше књижевности.
Марица: А ви певате?
Јутјубовац1: Наравно...укуцаш на тастатури коју песму желиш и ми ти отпевамо.
Марица: Хајде да откуцам... Ла, ла, ла ( пише и чита слово по слово).

Јутјубовац 1: Did you mean La la la?

Јутјубовци певају:

Naughty Boy - La La La ft. Sam Smith 

[2x:]
La la, la la la la la na na na na na,
La la na na, la la la la la na na na na na

Hush, don't speak
When you spit your venom, keep it shut I hate it
When you hiss and preach
About your new messiah 'cause your theories catch fire

I can't find your silver lining
I don't mean to judge
But when you read your speech, it's tiring
Enough is enough

I'm covering my ears like a kid
When your words mean nothing, I go la la la
I'm turning up the volume when you speak
'Cause if my heart can't stop it,
I find a way to block it, I go
La la, la la la la la na na na na na
La la na na, la la la la la na na na na na,
I find a way to block it, I go
La la na na, la la la la la na na na na na [2x]

If our love is running out of time
I won't count the hours, rather be a coward
When our worlds collide
I'm gonna drown you out before I lose my mind

I can't find your silver lining
I don't mean to judge
But when you read your speech, it's tiring
Enough is enough

I'm covering my ears like a kid
When your words mean nothing, I go la la la
I'm turning up the volume when you speak
'Cause if my heart can't stop it,
I find a way to block it, I go
La la, la la la la la na na na na na
La la na na, la la la la la na na na na na,
I find a way to block it, I go
La la, la la la la la na na na na na
La la na na, la la la la la na na na na na,
I find a way to block it, oh
La la, la la la la la na na na na na
La la na na, la la la la la na na na na na,
I find a way to block it, I go
La la na na, la la la la la na na na na na,
La la na na, la la la la la na na na na na,

I'm covering my ears like a kid
When your words mean nothing, I go la la la
I'm turning up the volume when you speak
'Cause if my heart can't stop it,
I find a way to block it, I go

I'm covering my ears like a kid
When your words mean nothing, I go la la la
I'm turning up the volume when you speak
'Cause if my heart can't stop it,
I find a way to block it, I go
La la, la la la la la na na na na na
La la na na, la la la la la na na na na na
La la na na, la la la la la na na na na na
La la na na, la la la la la na na na na na.


Ивица: Марице, доста је било тога ла ла ла, хајде да питамо ове одличне певаче шта још продају?
Јутјубовац2: Ево ове лепе разгледнице, које смо наши другари и ми направили, затим сву опрему за певање... микрофон, орглицу за хаваје: у случају да певате неку песму са Хаваја, затим бркове: уколико сте дама а певате мушку песму, и накарминисане усне уколико сте господин а певате женску песму.
Јутјубовац3: Не заборави и специјално направљени офингер да одложите своју специјалну одећу за певање.
Марица: То је супер, доћи ћемо касније. Само да посетимо и друге штандове.
Ивица: Хајдемо код фејсбуковаца... можда видиш своју симпатију.
Марица: Немам ја симпатију... ( Хода иза Ивице, узима огледало и намешта се) Да ли знаш да друштвене мреже у данашње време имају велику моћ и њихов утицај на формирање мишљења, става и стила живота је огроман, посебно код младих људи, тј. тинејџера. Да ли ви стално користите фејсбук?
Фејсбуковац1: Наравно нон-стоп. Неки пут и у току ноћи укључим фејсбук да видим да ли ми је кеко нешто лајковао, да оберем башту на ФармВилу, да боцнем симпатију, да напишем неки коментар и поставим неки клип... Да објавим нешто о нашим спортистима...
Ивица: Ето Марице, ипак има нечег позитивног у садашњости. Не заборавимо Новака Ђоковића, Виктора Троицког, Јанка Типсаревића...
Марица: Затим Ану Ивановић и Јелену Јанковић. Колико су они награда донели...
Ивица: Не заборавимо Олимпијце. Пуних дванаест година Србија је чекала свог златног олимпијског хероја! Предпоследњег дана Игара у Лондону дочекала га је право из „Ексел арене“ на обали ледене Темзе, где се све топило пред шампионским ударцима Милице Мандић. Двадесетогодишња Београђанка се попела на кров Олимпа, победивши актуелну светску и европску првакињу Ану Каролину Граф из Француске са 9:7.
Марица: Имамо сјајне спортисте.
Фејсбуковац1: Јел' тражите овде спортске трофеје или?
Ивица: Мало смо се запричали... Само желимо да видимо шта продајете.
Фејсбуковац2: Имамо ове тенисерске лопте када сте почели о тенису имамо тениске лоптице које се могу употребити као држач за кључеве, тениске лопте које могу служити као рамови за слике...дакле, лепе рамове за слике, дечије слике, разгледнице... слике портрета, слике јесени уколико то желите да ставите уместо слике профила.
Марица: Све је то лепо, али да ли ви уопште живите у реалности? Да ли имате стварних пријатеља?
Фејсбуковац3: Имам свега пар пријатеља, али зато на фејсбуку имам пар хиљада пријатеља и сви лајкују када ја нешто поставим.
Ивица: Све изокренуто... Као Алисина земља чуда...
Марица: Само што је ово наша земља чуда.
Алиса: Јел мене неко позвао? (Марица збуњено показује прстом ка Ивици; Алиса брзо прича) Била сам на лудој чајанци... Знате тамо су сви луди. Поставили су ми загонетку: Зашто је гавран као писаћи сто... А мени није јасно зашто и како гавран може да буде као писаћи сто... Јесте видели мог зеца?
Марица: Полако Алиса, каквог зеца?
Алиса: Зеца који стално жури и понавља да касни... Идем да га тражим... Видимо се...
(Ивица и Марица збуњено машу)
Ивица: Шта је са Алисом? Какав гавран, какав зец?
Марица: Плави зец...

Твитераш1: Три сам земље прелазио,
и три горе прегазио,
и три мора препловио -
док га нисам уловио.
Плавог зеца,
чудног зеца,
јединог на свету!

Твитераш 2: Овај зец
зна да свира,
овај зец
зна да плете,
овај зец
ручак кува,
овај зец
кућу мете.
Овај зец
плести уме,
овај зец
жети уме,
овај зец
шити, пити,
и француски говорити
- све разуме!
Плави зец,
чудни зец,
једини на свету!

Твитераш 3: Ја га хтедох вама дати
да вас мије,
да вам шије,
да вам кроји,
да вам броји,
да вам плете,
да вам мете,
да вам кува,
да вас чува,
да вам пева,
слике шара
и француски разговара.
Плави зец,
чудни зец,
једини на свету!

Твитераш 2: Ставих зеца у торбак
па пожурим својој кући.
Ал' кад бисмо испред куће
стаде зечић да шапуће:
- Пусти ме, ловче,
храбри ловче,
да очешљам косу,
да умијем лице,
да исечем нокте,
да исправим стас,
да удесим глас.
Нек' виде деца
плавог зеца,
чудног зеца,
јединог на свету!

Твитераш1: Пустих зеца из торбака
ал' се зец не очешља,
ал' се зец не уми,
нит' исече нокте,
нит' исправи стас,
нит' дотера глас.
Већ побеже, ој несрећо,
на крај света, ој невољо!
Плави зец,
чудни зец,
једини на свету!




Марица: Ко сте ви? Одакле знате ову песмицу?
Твитераш4: Ми смо твирераши, неко је цвртукнуо, ја смо ми сада цвркутали вама.
Ивица: Бистри сте као пчелице. Како се сада и твитер појавио?
Твиреташ5: Твитер је прославио већ четврти рођендан. На свака три месеца се објави око 4 милијарде порука односно твитова. Могу да те фолујем?
Ивица: Можеш шта? (зачуђено)
Твитераш5: Могу да те пратим, све што објавиш, могу да пратим и шта познате личности објављују. Хоћеш ли да Јутјубовци отпевају најновији хит једне наше звезде?
Ивица: Не, хвала. Сада смо дошли да посетимо вашар. Шта продају твитераши?
Твитераш6: Како само цвркућемо- продајемо птице. Птице од шишарки, нацртане птице, птице од лишћа. Можете да погледате.
Марица: Стварно лепо. Највише ми се свиђају ове промене, све је на неки другачији начин.
Ивица: Само мислиш како да нешто измениш.

Јутјубовац 1: Did you mean Changes?
Јутјубовци певају:

FAUL & Wad Ad vs Pnau - Changes

Baby, I don't know
Just why I love you so
Maybe it's just the way
That God made me this day (2x)

Honey, I hear you
And I feel for you
It won't be too long 'til
We're back as one again

Baby, I don't know
Just why I love you so
Maybe it's just the way
That God made me this day (2x)

Honey, I hear you
And I feel for you
It won't be too long 'til
We're back as one again
Марица: Дошли смо на вашар да разгледамо, а не да би ме задиркивао. Није лепо.

БУДУЋНОСТ:

Ивица: Јао Марице шта сам све научио на овим вашарима, колико занимања постоје, колико њих је постојало...
Марица: Не мењај тему.Уствари кад порастем, хоћу да радим на вашару ( врти се у круг док прича и долази полако до дела где је будућност):
Ја сам вашар.
Ето шта!
Ја сам тристо чуда.
Музика сам.
Гужва....
Смех.
Вртешка.
И луда.


 (Деца су обучена као роботи, излази један робот и почне да напамет рецитује песмицу)
Ово је време чуда
Ујаци падају с дуда.

Ту око Горе фрушке
Стричеви падају с крушке.

Живот је једна фарса
Тетке падају с Марса.

Сви знанци и сви странци
Можда су падобранци.

Марица: Ју, ко си ти?
Робот 1212: Ја робот 1212. Шта желите?
Ивица: Где смо ми? Која је година ово? Марице шта ћемо ми овде? Ето ти твоје Ја сам вртешка и луда... ево нас у времену чуда. ( прича уплашено)
Робот 1212: Трећа планета од Сунца. Планета Земља. Година 2324та. Не знам шта ћете овде. Вашар. Продајни вашар.
Марица: Јесу ли ти све жице на броју? Ааааа чујеш ли ово Ивице, још један продајни вашар. Мама и тата ће се баш обрадовати.
Ивица: Хоћеш ли да нас проведеш кроз твој свет?
Робот 1212: Мој свет вашар. Сваки дан. Вашар. Роботизација рециклација Хоћу.
Марица: Баш лепо од тебе. (прилазе до првог штанда)... Шта је ово?
Робот 2131: Роботизација- рециклација. Старе жице- нове ствари. Машница. Ташница.
Ивица: Имате ли неке ствари за дечаке?
Робот 2131: Роботизација рециклација. Старе жице- нове ствари. Бродићи. Аутићи.
Ивица: Хвала.
( прилазе до следећег штанда)
Робот 3432:  Роботизација- рециклација. Папир стари- нове ствари. Папир стари- нове ствари.
Марица: Јао Ивице види брод од папира. Види бундеву од папира. Види цветић од
Ивица: Од папира...
Марица: Не од пластичних флаша... како креативно.
Ивица: Ово су старе пластичне флаше какве смо бацали на улици...
Робот 1212: Сакупљамо. Тражимо. Рециклирамо.
Ивица: Шта је рециклажа?
Марица: Срам те било Ивице, видиш да се вашар зове Роботизација рециклација. То им је посао... Рециклажа је издвајање материјала из отпада и његово поновно коришћење.
Робот 1212: Бачена пластична кеса разгради се за 500 година, једна рециклирана конзерва исто као кад телевизор ради 3 сата.
Ивица: Марице, почињемо да рециклирамо и штитимо животну околину.
Робот 1212: Ако не почнете свет ће бити овакав. Нема дрвећа, нема животиња, мало ваздуха, све машине, људи машине, храна за машине... све сиво.
Марица: Зато постоји она песмица о бумбару који прави ред...
Робот 1212: Шта је бумбар?
Ивица: Слушај:

Јутјубовци певају:

Заклео се бумбар у цвет и у мед,
Да це на ливади да направи ред.
Неце ту да врсља од сад било ко,
Ни зека, ни јага, ни коза, ни во.

Заклео се бумбар у цвет и у мед,
Да це на ливади да направи ред.
Неце ту да врсља од сад било ко,
Ни зека, ни јага, ни коза, ни во.

Нек знају и странци,
Зирафа, зебра и лос.
Свакога к'о пасе,
Угришће за нос, за нос, за нос.

Зум - зум...
Зум - зум...

Заклео се бумбар у цвет и у мед,
Да ће на ливади да направи ред.
Неће ту да вршља било ко,
Ни зека, ни јага, ни коза, ни во.

Заклео се бумбар у цвет и у мед,
Да це на ливади да направи ред.
Неце ту да врсља било ко,
Ни зека, ни јага, ни коза, ни во.

Јер они су збиља,
Неваспитан свет.
Чупајући траву,
Поједу и цвет, и цвет, и цвет.

Зум - зум...
Зум - зум...

Робот 1212: А то је инсект. Читао сам о њима.
Марица: Како си читао када овде не видим ни једну књигу?
Робот 1212: Мени је глава књига. Имам пуно књига...
Ивица: (Разгледа штандове): Марице, види шта сам нашао... Деда Мраз у чаши.
Робот 4567: Имате и подлоге за чаше направљена од старих цд-ова.
Ивица: А да ли имате неку компјутерску игрицу на цд-у?
Робот 4567: Живот је игра. Вашар.
Марица: У праву је чика Робот. Шта ће нам игрице. Хајде да се играмо жмурки, јурки... Зар те ничему није научио овај вашар?
Ивица: Научио ме је шта значи реч ,,плот“, да треба искористити дан на паметније ствари од фејсбука, да треба рециклирати, да нема света ни планете где не може стићи дете, научио ме је да срећу налазим у малим стварима:

Јутјубовац 1: Did you mean Happy ?
Јутјубовци певају:

Pharrell Williams - Happy

[Verse 1:]
It might seem crazy what I’m about to say
Sunshine she’s here, you can take a break
I’m a hot air balloon that could go to space
With the air, like I don’t care baby by the way

[Chorus:]
Because I’m happy
Clap along if you feel like a room without a roof
Because I’m happy
Clap along if you feel like happiness is the truth
Because I’m happy
Clap along if you know what happiness is to you
Because I’m happy
Clap along if you feel like that’s what you wanna do

[Verse 2:]
Here come bad news talking this and that, yeah,
Well, give me all you got, and don’t hold it back, yeah,
Well, I should probably warn you I’ll be just fine, yeah,
No offense to you, don’t waste your time
Here’s why

[Chorus]

Hey, come on

[Bridge:]
(happy)
Bring me down
Can't nothing bring me down
My level's too high
Bring me down
Can't nothing bring me down
I said (let me tell you now)
Bring me down
Can't nothing bring me down
My level's too high
Bring me down
Can't nothing bring me down
I said

[Chorus 2x]

Hey, come on

(happy)
Bring me down… can’t nothing…
Bring me down… my level's too high…
Bring me down… can’t nothing…
Bring me down, I said (let me tell you now)

[Chorus 2x]

Come on

Робот 1212: Браво Ивице, да ли постоји још нека таква песмица коју би могли мама и тата да купе и да нам заувек остане да ме подсећа на вас?
Марица: Наравно. За штандом садашњости могу наћи пуно коверти и у свакој од њих по једну песму о другарству, срећи, деци, лисици, меди, вуку...
Ивица: Када си рекао садашњост... Мама и тата ће се бринути.
Марица: А ти још песмицу ниси научио.
Ивица: Хвала чика Роботе што сте нас научили много тога. Видимо се поново у будућности. ( Загрли га)
Марица: Видимо се чика Роботе, недостајаћеш нам.
Ивица: Абракадабра ( Баца брашно испред њих).
(долазе до средине сцене)
Марица: Коначно кући. Тата и мама нам неће веровати.
Ивица: Једва чекам да све објавим на фејсбуку.
Марица: Остави фејсбук, хајде да се играмо нечега. Ко ће да жмури?
Ивица: У праву си Марице паметнице. Рећи ћу тати да прода компјутер или да га рециклирамо. Ионако само штети виду, гојеш се поред њега, губиш време а не добијаш ништа за узврат.
Марица: Браво, Ивице. ( Загрле се)


ЗАХВАЉИВАЊЕ И ОТВАРАЊЕ ВАШАРА

2 коментара:

  1. Bravo!

  1. Хвала, драга. Надам се да ће Вам користити. :-)

Постави коментар