Сигурно се сећате својих школских дана. Да, говорим о оним данима
када смо спознавали властиту природу, стицали основна знања, вештине и навике. Данима
када смо се по први пут заљубљивали. Неки од нас заувек живе те дане, као
учитељи и учитељице; други их изнова проживљавају. као родитељи; а трећи их живе.
Управо сада. Управо ових дана када се завршио школски распут и када су сели у школске
клупе. Свако, и ученици и родитељи и учитељи и учитељице, свесни су да се од
дана поласка/повратка у школу мења све оно на шта смо претходно навикли. Књига
Ивоне Бжезинове, Зачарана учионица, мења виђење свега на шта сте навикли, руши
стандарде и стереотипе који су важили у васпитно-образовном систему.
Слика преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/skolski-uzrast/290-zacarana-ucionica-3
Нема збора, била је то лепа учионица.
Окречена у бело, учионица је имала огромну црну таблу и слике у боји по зидовима. Било је доста столова и дупло више столица. Али чему све то кад је била сасвим, али сасвим, празна.„Ево децо, доводим вам новог ђака“, казала је учитељица Орахова само што је ушла на врата. „Надам се да, да... да... али где су сви?“ - промрмљала је очајно и не разумевајући гледала по празној учионици.„Овде!“ - цијукнула је једна школска торба.„“Овде сам“, одазвала се саксија с процветалим кактусом.„Овде, учитељице, овде“, зашушкао је плакат с таблицом множења.Учитељица је завртела главом и немоћно се спустила на столицу.„Јао“, зајечала је столица, а ногари су јој напрсли од терета.Учитељица Орахова је хитро устала и извинила се:„Столицо, извини, знам да сам тешка, требало би да држим дијету!“„Али ја нисам столица, зовем се Аница и презивам Весела“, зачуо се раздрагани глас. А и како другачије, кад је заиста то била Аница, која је увек Весела, чак и када добије слабу оцену из диктата.
Навикнута на свакојаке ситуације које су део васпитно-образовног
процеса, учитељица није ни слутила да наилазе ситуације за које не постоји
никаква припрема. Ситуације које наилазе имају и име, или још боље речено три
имена.
Учитељица је, покушавајући да дође до врха мислила: „Тешко мени, када би ме видео директор како седам по деци! Шта би рекли Аничини родитељи кад би чули да сам села на ту јадну девојчицу? А нови ученик? Шта ли ће тек он да помисли?!“Али од новог ученика, који је малочас стајао поред учитељице, није било ни трага ни гласа. Врата су се с треском отворила - БАМ БУМ ДУМ - и разред је одједном био пун, препун деце.„Шта то би?“ - питала се учитељица.„Шта то би“ - питала су се и деца.У том тренутку врата су треснула и други пут и одједном се испред табле створио дечак. Коса му је била црња од табле а очи исколачене као да тражи некога.БАМ, БУМ, ДУМ, врата су се поново затресла а учитељица је помислила: „Ала је данас промаја!“ - и одмах кренула ка прозору да га боље причврсти, како се више не би отварао.Кад се окренула, на вратима није стајао нови ђак, сад су била двојица и, док су рекао трт-мрт, тамо су стајала тројица ђака! Први је био као други а трећи се од њих разликовао једино по томе што је његова црна коса била коврџава.
Од тренутка њиховог уласка у учионицу ништа више неће бити исто.
Можда ће и све бити исто, јер се све мења на боље. Из часа у час. Кажу да се
неприметно лако привикавамо на боље услове. Тако је и са условима које су
створили ови дечаци који потичу из породице мађионичара. Ромске породице.
Другог дана, када су Лајош, Марош и Пишта Деметер прилазили школи, зачуло се однекуд из жбуња: Беж` те људи,иду црни Цигани,црни им дланови! Дечаци су застали.„Ми нисмо Цигани него Роми“ - узвикнуо је Лајош и претећи стрељао пгогледом око себе.„А нисмо црни“, додао је Марош. „Само црнокоси.“Пишта ништа није рекао, само је пажљиво разгледао своје дланове.(...)„Мама ми је казала да уопште не треба да се дружим са тим Деметеровим дечацима“, шапутала је Мадла другарицама једног дана на школском одмору.
„Је л`? А зашто?“ - избечила се Ратка.„Мама каже да су то Цигани. И да су Цигани прљави и краду.“
Нису деца та којима је у есенцији њиховог бића мржња. Одрасли су ти
који стварају предрасуде и стереотипе. Одрасли су ти који својим мишљењем утичу
на личност младог бића које нема формирано мишљење. А зашто? Ни сами не знају
одговор. Деца не траже одговор. Деца траже забаву. Деца траже игру. Деца траже
смех. А то је управо оно што су ова три дечака донела у учионицу која је на
тренутке била зачарана. Да, зачарана триковима и зачарана маштом деце која је
добијала боје и облике. Зачарана оном
која води тај разред, учитељицом која је заједно са децом уживала у
сваком часу који је проживљавала са троје малишана.
„Видите, дечаци, ви сте заиста супер момци“, обратила се учитељица Лајошу Покусфуку, Марошу Покусфуку и Пишти Потколару. „Истина је да вам не иде математика... А ни читање... А ни писање... А ни прва сазнања о природи и друштву...“„Трећа, учитељице, трећа“, исправљао је Јакуб учитељицу.„Али зато вам музика, децо, иде од руке. Ви музику имате у крви.“„Како у крви?“ - зачудио се Алеш.„Како могу да имају музику у крви? Некако растворену?“Само што учитељица сада није слушала Алеша. Била је срећна што је најзад пронашла у чему су та тројица враголастих и у много чему неспретних дечака, најбољи. Зна се да је свако у нечему најбољи. Важно је пронаћи У ЧЕМУ.
П.С. Заиста је важно пронаћи себе. Заиста је важно пронаћи некога
ко ће веровати у нас док проналазимо себе саме. Ову књигу препоручујем свим
одраслима. Да би вратили веру у себе саме и оно што је у њиховој бити. Живот
бриге без. Јесте брига нешто што је свакодневно у нама и око нас, али се можемо
потрудити да је умањимо тако што ћемо пронаћи радост у себи, да бисмо знали да
је препознамо око себе. Препоручила бих ову књигу деци. Да их подсети зашто је
најлепше бити дете. Да их запита зашто верују у приче одраслих. Ова књига ће
свима понудити много више од приче необичне учионице, понудиће причу о
заљубљивању, одрастању. Причу о рушењу стереотипа само захваљујући учитељици
која је довољно храбра да пронађе радост живота.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу
можете пронаћи на: http://www.odiseja.co.rs/index.php/skolski-uzrast/290-zacarana-ucionica-3
Јелена Стошић, М.Sc.
