Учитељица која не жели да одрасте

Слика пронађена на Интернету

Како да вам кажем, али дневник је озбиљна ствар. Он крије свакакве тајне, он је душа изван физичког тела. Он трпи, он даје одговоре. Реците ми, шта ако мама сазна да сам побегла са тог часа? Шта ако другарица сазна за тог вржљавог дечка кога сам пољубила? Обично ово буду разлози због којих се многи не усуђују на то. Не би требало водити дневник ако ће неко други доћи у прилику да прочита оно лоше написано о њему, или нешто што желите да сачувате. Научите скривања тог дневника.
Лични дневник чува опипљиве тајне! Треба га пазити, мазити и допуњавати. То је једини услов. Онда ће једнога дана ишчитавањем дати све одговоре.
Да нисам прочитала дневник Ане Франк, ја не бих знала како се осећа једна тако временски далека девојчица. Ја не бих разумела тај осећај и живела њен трен када сам закорачила у њену собу, када сам видела тај прозор о коме пише. Она је најбољи пример како дневник може да помогне у тешким данима, a како може и да постане бесмртан.
Не каже се тек тако да папир трпи све.Психолози тврде да је пожељно избацити негативне мисли на папир, и да је то неки корак ка ослобађању. Запите питања, запишите жеље, запишите љутњу, изгужвајте сузом папир. Користите речи као терапију. Записујте срећне тренутке јер ћете се и при сваком читању осетити срећно. Пишите о људима које сте на путу срели, о пределима које сте удисали...

Ја сам Маја Зорић. По професији сам Мастер ликовни уметник - сликар. Некада је то звање било кратко и јасно, академски сликар, временом се прича око тога закомпликовала. Мој хоби чине прегршт активности. Ова прича је мој хоби, ови дневници, затим ту је фотографија на филм, класичан балет, путовања. Назвала бих себе интровертним авантуристом који не жели да одрасте. Моја животна радост би био покрет, у смислу истраживања света, и естетике ствари. Остваривање константних тежњи ка нечему новом. Што се тиче филозофије, де/мотивишем се речима како смо овде само једном, и да би требало пронаћи своју плаву звезду, где год она била.

Дневници су настали у јуну ове године. Након свакодневног учења путем интернет часова које сам проналазила. Савладала сам програме, сликање сам имала у шаци, и онда је и сама идеја око штампе сама дошла. Било ми је сасвим логично да то буду весели дневници, блокчићи, свеске...

Свега овога не би било да немам тим дивних људи који све моје шарене идеје спроводе у дело. Цео процес се обавља ручно и то је управо она чар која их одваја од осталих које имамо на тржишту. Процес изискује време, тако да се данима пажљиво израђују.

                И једно и друго. .

Потребан је јавни глас како бисмо сазнали нешто ново, научили на основу туђих искустава, утешили се да још неко пролази кроз слично. Лични јер нису сви храбри, нити желе да деле своје емоције са непознатима. Неке ствари су просто само за наше очи.

Не бих ништа форсирала. Довољно је само указати како није ружно писати о свакодневници, и првим симпатијама. Дневник може да буде и у форми уметности, што је деци можда привлачније. Исказивање кроз цртеж, а не реч и слово.

Не знам да ли греше. Не бих се ни усудила да критикујем јер друштвене мреже нису постојале када сам била тинејџерка, самим тим не знам како је бити експониран у толико великим количинама, у толико осетљивим годинама. Нисам сигурна да бих издржала толику дозу отворености. Ја сам увек одскакала од већине, тако да бих саветовала да је добро и пожељно остати свој. Ма колико били усамљени на том путу.Нисам родитељ, али могу да запазим да деци мањка слободе и самосталности, управо тих неких личних тренутака које су моје генерације имале. Пречесто чујем оно "Пази! Пашћеш"! Време је да се присетимо како управо падови чине особу јачом, и да само након пада можемо устати. Све што не/научимо као деца, остаје заувек део нас. 

Дневници су намењени свима. Зато имам папире са линијама, са делом за насловницу, за оне који заиста воле да пишу. Ту су и убачени недељни планери, за оне који воле да држе своје време под контролом, као и скроз празне странице, за цртаче.

Дневнике можете пронаћи на Фејсбук страници, као и Инстаграм страници. На истом месту ме можете контактирати за све недоумице, или поруџбине. Шаљем их углавном поштом.Такође их можете наћи у пар продајних објеката у Београду, или на Дизајн маркетима на којима повремено учествујем.

Конкретан план немам. Само жеље. Дневнике ћу и даље правити, дезене ћу осликавати, пробаћу да стотине идеја претворим у неко ново дело. Желећу да наставим са својим сликарством, да остварим свој сан. Желећу да наставим обилазак Азије. Желећу да можемо да радимо и живимо од тога. Желећу и даље да променим свет, да нам врате музеје, или да живим далеко одавде. Желећу да некоме улепшам дан, да волим, и измамим осмех.
Ако чујете да сам све то успела, биће да је срећа била на мојој страни...