„Златни кључић“ - према оригиналу Алексеја Толстоја препричала Гордана Малетић (Београд: Evro Book /2016/)
Сигурно Вам је познат
наслов бајке „Златни кључић“. Онима којима није познат наслов, сигурно је
позната бајка која се преносила са колена на колено, бајка која је многима
обележила детињство. Бајка која нас је подсећала да никада не треба лагати. Ову
бајку коју је према оригиналу Алексеја Толстоја препричала Гордана Малетић ћете
сигурно волети, ако је претходно нисте заволели. А којој бајци је речи,
сазнајте.
Слика преузета са: http://www.evrobook.com/zlatni-kljucic.html#sthash.DTviLZMA.dpbs
Некада давно у једном градићу на обали Средоземног мора живео је стари столар Ђузепе, звани Мудри Нос. Једнога дана до руку му дође обична цепаница. Он је узе како би издељао ногу за сто. И само што поче да је теше, зачу се танак галсић који му рече: - Јој, јој, лакше, молим!
Сигурно можете да
закључите о којој бајци је реч. Они којима треба мало више времена да схвате о
којој бајци је речи, ево још једног наговештаја:
Столар стаде да се осврће, али није успео да утврди ко то говори те помисли да му се учинило. Али када се Ђузепе вратио своме послу, гласић се поново јавио. Сада се већ озбиљно уплашио. Чак му се ознојише наочари. Претражио је сваки угао собе, увукао се у огњиште и гледао у димњак, али није видео никога. Кад је најзад наставио да ради, опет да неко упита: - Зашто ме штипате? - Старац у чуду седе на под.
Још увек не можете да
закључите о којој бајци је речи? Размислите још једномм. Ово је другачија
верзија бајке од оне коју слушали када сте били мали. Како може да стара, добро
позната бајка буде другачија? Тако што постоје много верзија сваке бајке која
нам је позната. Сваки народ је испричао онакву бајку каква је својствена само
њему. Зато је ова бајка другачија и зато и треба да се упознамо са њом, како би
уочили разлике и прилагодили се њима. У којим сегментима је ова бајка
другачија?
Утом до њега сврати пријатељ, верглаш Карло, који је некада песмом и свирком зарађивао за живот, а сад беше стар и болестан. (...) „Баш добро, отарасићу се ове шашаве цепанице“, помисли Ђузепе, а наглас весело рече: - Ништа лакше. Узми ову цепаницу са стола и однеси је кући. Изрежи из ње лутка, научи га да говори смешне речи, пева иигра, па пођи с њим по двориштима. Зарадићеш за корицу хлеба и чашицу вина.
Карло је узео цепаницу
и урадио онако како му је Ђузепе рекао. Сигурно се многи од вас питају: „Зар
није Ђузепе створио лутка?“, у овој адаптацији бајке није. Карло је тај који је
Буратину удахнуо живот. Сигурно се многи од вас питају: „Зар се лутак није звао
Пинокио?“, у овој адаптацији бајке не. У томе лежи сва лепота ове бајке.
Буратино је посматрао оца својим округлим очицама, а овај му начини дуге ноге од прутића па га стави на под да научи да хода. Чим стаде на ноге, лутак се усправи па најпре гегуцаво, а онда све сигурније поче да хода код најзад не излете на улицу. Кад се вратио из шетње, опет је зачикивао тата Карла све док се није уморио. Тада је стари верглаш разумео да нема друге него да свог синчића пошаље у школу да се научи реду и стекне знања. Опростио се са својим јединим капутом и отишао да га прода како би купио буквар.
Да. Овакве вредности су
познате свима. Одрицање породице од свега како би нама приуштили оно што они,
можда, нису могли да проживе. Тако је и са Карлом. Али, ова бајка се не зове ни
Пинокио ни Буратино, зашто се онда зове златни кључић? Шта је Буратино прошао
како би спознао праве вредности? Како је научио да цени оно што има? Како је
научио да разликује добро од зла, сазнајте у бајци која нуди много више од
онога што очекујете.
П.С. Препоручила
бих ову књигу одраслима, да науче да цене различитости. Да не прихватају само
оно што им је знано, већ и да пруже могућности ономе што им је непознато. Само
тако ће напустити „зону комфора“ и научити млађе нараштаје да различито не мора
увек да значи да је нешто лоше. Различито може да буде добро. Научите децу да
праве разлике. Читајте им. Читајте им све адаптације одређене бајке. Само ће
тако моћи да изграде себе. Зато ову књигу препоручујем о деци, да виде колико,
наизглед, позната бајка може бити другачија. Да препознају вредности и примене
исте.
П.С.С. Хвала издавачкој
кући Evro Book на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.evrobook.com/zlatni-kljucic.html#sthash.DTviLZMA.dpbs
Јелена Стошић, М.Sc.
