twitter
rss

Како бисте се осећали када бисте добили писмо и сазнали да сте од своје прапрапрапрабабе наследили замак? Наравно да бисте полетели од среће. Али, писмо садржи три задатка и трећи се чини најтежим. Да ли бисте тада прихватили изазов? Сигурно бисте размислили. У случају вештица, жеље и воље старијих вештица се морају испоштовати. И Весела Ника то зна. Како ће се Весела вештица Ника снаћи? Да ли ће наћи начина да испоштује задатке, а да остане непримећена? Да ли ће неко схватити да је Ника, уствари, вештица? Одговоре сазнајте у роману Леле Стојановић „Весела вештица Ника“ због којег ћете се запитати да ли вештице живе међу нама. Можда ће неки од вас покушати да направе неки пројекат среће попут Нике. Никад се не зна. За сада је сигурно, да се нећете одвојити од овог романа док га не прочитате од корице до корице.

Живим у замку који се налази на брду изнад градића Шмек. Има седам соба, седам купатила, пет балкона, велику плесну дворану са огледалима, метлодром и малени врт са ружичњаком.До замка се долази путем који је калдрмисан. Уколико њиме возите ролере или бицикл, измућка вам се мозак. Хтела сам ја да једном чаролијицом то асфалтирам, али ми градске власти нису дозволиле. Кажу да је калдрма лепша, да одише прошлошћу, да сваки камен носи своју причу и слична блебетања, тако да је калдрма остала.Живим са мачком по имену Веки, што је скраћено од `вештица`. Веки је једна дивна, самосвесна, препредена и на моменте саможива али веома привржена мачка сиве боје. У мраку је једва опажам и више пута сам је наговарала да се мало модернизује, да промену боју. Предлагала сам јој да буде розе, и то вриштећа пинк.

Али, тако није било одувек. Тако је сада. Све је почело када је Ника добила писмо у којем је писало да је она наследница замка који се налази у градићу Шмеку. А замак, замак је некада давно припадао њеној прапрапрапрабаби вештици Веселој Добрици. Замак, као да је одувек припадао Ники. За тренутак су се и Веки и Ника прилагодиле занку и он њима. Након усељења, остало је разгледати град.
- Божанствено, зар не?!- Јесте - мјаукну Веки и не гледајући у град, громогласно сркну своје чоколадно млеко.
- Али, Веки, зашто си таква?! Ниси ни погледала град! Те дивне улице и уличице, прелепа здања, пијаце, школе, паркове.- Сутра.- Шта сутра?- Сутра ћу да гледам град, уморна сам од пута, и то због тебе. Уместо да на метли долетимо до самог замка као праве даме, ти паметујеш и слећеш двадесет километара далеко од града. Еееееј, ДВАДЕСЕТ КИЛОМЕТАРА пешачења! Једва стојим на ногама. Табани су ми се усијали, ноктићи су ми се оштетили, колена ми клецају, а ти ми тражиш да гледам у град!

Ника за свако своје решење има логично објашњење, јер би без истог становници приметили да она није као и сви остали.
- Опрости, драга Веки, али морало је тако. Нисмо смеле да изазовемо било какву сумњу или да нас неко којим случајем види како долећемо на метли. ТАМАН ПОСЛА! Схваташ ли ти да смо ми сада сасвим обичне грађанке градића Шмека. Ми смо сада једна обична домаћа мачка (то си ТИ) и једна обична женска људска особа (то сам ЈА).

Али, како пронаћи логично објашњење за задатке које је прапрапрапрабаба, Весела Добрица, оставила Веселој Ники? Како да остали становници града не примете ко је, уствари, Ника, када се испред ње налази следеће:
  1. Да увек буде оно што јесте.
  2. Да живи у замку.
  3. Да испуни задатак од чијег извршења зависи будућност свих добрих вештица на планети Земљи (као и целе људске расе).
Како решити задатак ако није наглашено који задатак решити? Како наћи решење ако није формулисан проблем? Размишљање је могло довести само до једног решења:

- Знам!!! Пустићу да се случај сам реши. У писму нема временског ограничења за испуњење ЗАДАТКА, а у месту сам где треба да будем, у градићу Шмеку. И зато нећу више да мозгам и да се нервирам. Нека задатак нађе мене, а не ја њега. То је то, нека ЗАДАТАК нађе мене!

Да ли ће задатак, заиста, успети да пронађе Нику? Како ће паметница Лара открити Нику и њене намере? Како ће се Ника снаћи у новим усколима који укључују и посећивање фризерског салона? Како ће настати музичке степенице? Како ће Ника захваљујући рођаки Металини схватити своју посебност? Одговоре на сва ова питања нуди роман „Весела вештица Ника“. За тренутак, тај тренутак читања, ће све што нам је знано постати скептично и магично. Почећете да се сећате и уочавате ствари и појаве око вас. Можда, али можда ће они најхрабрији наћи свој задатак, попут Нике.

П.С. Циљ свакога од нас би, сигурно, требало да буде фокусиран на први и трећи задатак који је добила Ника. Даувек будемо своји. Да пронађемо наш задатак. Да пронађемо сврху нашег постојања. Ако будемо мало мудри, попут прапрапрапрабабе Нике, можда ћемо и без писма схватити да би требало сваког дана учинити срећнима људе око себе. Зато бих овај роман препоручила првенствено одраслим особама како би се подсетиле сврхе постојања. Сврха постојања није журба и немање времена ни за шта. Сврха постојања је застајање уместо пожуривања, ослушкивање уместо причања у негоглед (жаљења на све па и на временску прогнозу), шетање уместо ужурбаности. Ова књига ће свакога од нас подсетити шта је оно што нас дугорочно може учитити срећнима. Препоручила бих овај роман и свој деци, свима онима којима претходно наведено и није важно. Свима онима којима је игра и радозналост испред обавеза.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.laguna.rs/n3384_knjiga_vesela_vestica_nika_laguna.html



Јелена Стошић, М.Sc.

0 коментара:

Постави коментар