twitter
rss



Да не беше, не би било


Улоге:
Домаћин Драгутин-____________________________________
Домаћица Драга-______________________________________
Ћерка Жаке- _________________________________________
Доктор Сима-_________________________________________
Јула (жена доктора Симе)-________________________________
Учитељ Јанко-________________________________________
Свештеник Милутин- ___________________________________
Милунка (жена свештеника Милутина)- _____________________
Деца (два дечака, две девојчице) - __________________________
Служавка Жаке:_______________________________________

Сцена:

·        Сто за шесторо (тањири, чаше)
·        Импровизована пећ на којој се нешто спрема
·        Испред, столичице за децу.

Музика у позадини све време: https://www.youtube.com/watch?v=wsRfsplbyIk



Сценарио: Јадран Ивковић,
Јелена Стошић
(На основу књиге: „Живот Светог Саве“ Владике Николаја Велимировића)




(Петлови појев- Биља Крстић

Драгутин: (сам на сцени, пробудио се):
Дај ми Боже, да леп, благ дан сване
И отвори душу своју плаву
Да би драг гост у авлију бане,
Да запалим воштаницу праву,
Да ми уље у кандилу плане,
Да ужежем жишку миришљаву,
Зрнце смоле са борове гране,
Да окадим икону чађаву,
Свете претке што се воском хране,
Кућу, чељад, воће, жито, марву,
И гробове знане и незнане
Окренуте према забораву
Где су многе тајне закључане.

(Симонида-Балканика https://www.youtube.com/watch?v=V5GwhSgASHU )

Драга: (припрема по кући са ћерком)
Драгутин: (седи за столом, са шакама на бради; размишља)
Е људи моји, ожених ја ово девојчурче и глава да ми пукне, никако да се ускладимо, она на тамо, ја на вамо.. она на вамо, ја на тамо. То се изгледа преноси код нас са колена на колено. Исто ко слава, само што је слава један од ретки убави и берићетни обичаји што смо наследили. Жена ми, помодерна, она би све да избегне оно пто ми дедови оставили ал се ја не давам.
Драга: Шта желиш, поново говориш о мени. Нико те није терао да долазиш на сабор у Ниш.
Драгутин: Да сам слушао деду и оца не бих ни дошао.
Драга: А шта велиш за славу, видиш да гости немамо, узалуд потрошисмо онолики новац...
Драгутин: Само ти паре у главу, а што колач нема ко да нам пресече, то није битно за тебе.

(Драга наставља са послом, Драгутин шета нервозно, чује се и даље иста музика)

Драга: Е мој Драгутине, такав је наш живот. Да сам знала никад се не бих удала на селу, него веровала сам у љубав.
Драгутин: Данас немој да ми пребацујеш за све, слава је. Слога треба да влада. А пошто нам на телевизор не показујев како изгледа слога, онда и не знајемо. Још мало па ће нам показујев како се слава спрема, јер ће заборавимо...
Драга: Нећемо да заборавимо, показаће нам на интернету. Ја сам тако заклала петла, зготивила купус и краставце. Остало нам печење од прошле славе- па зготивих и то, сада да има.
Драгутин: Како остало печење, кад смо послали и на твоји и на моји?
Драга: Па спаковах на свекрву, ал она се журила. Тако кртина остала у хладњак. Него (мења тему)... Ајде да се мало провеселимо, што велиш, слава је. Да пустимо бригу на весеље док се испече колач.

(Музика: Еј чија фрула:

Драгутин: А мори бре Драго, све те више волим кад чујем које слушаш, него имам и ја право да нешто чујем, ваљда сам ја газда у ову кућу. Пусти позови Жаке, ћерку ми да ми нешто на увце отпева.

(Долази Жаке, пева: Ајде Јано)

(чује се лавеж паса)

Драгутин: (успаничено): Ево их! Ух, ух!

(улазе доктор и његова жена)

Драгутин: Ооо докторе, драги докторе, како сам се обрадоваја! Ааааа ово ваша жена! Љубим руке, госпођо! Раскомотите се, раскомотите, седите куде ви одговара.
Доктор Сима: Извините што каснимо. Имао сам много посла данас. Никако ни ову целу недељу да се одморим. (Јула прекида, брзо говори...)
Јула: Ја се дивим своме мужу, знате он много ради, касно се враћа кући. Шта ћеш, служба је служба. Из поштовања, кад дође кући, ја га ништа не питам. Бога ми, ни он мене. А деца како су? Жаке, удаје ли се?
Драга: А јес Јуло, ни мене мој Драгутин не пита много... ни ја њега. Само да смо живи и здрави. А Жаке у школу још иде, уписала средњу сад. Најбољи ђак већ. Неће скоро да се удаје, сигурно...

(Чује се звоно, лавеж)
(Долази учитељ са књигама)

Учитељ: Добро вече, срећна слава!
Драга: Добродошао, учитељу наш! Ти си душа нашег села, душа наше куће. Да није Вас било, моја Жаке би овце чувала.
Драгутин: Ма шта ти је, жено. Да не беше мог прута, ништа не би било. Сада је наше Жаке права јединица, средњошколка, понос мајке и оца.
Драга: Хвала, учитељу, што си дошао да увеличаш славу.
Учитељ: Ко? Ја? Ја да не дођем на славу? Таман посла...
Драга: Нисам мислила да Вас увредим... Седите, сместите се.
Учитељ: Извините, људи што касним. Остао сам дуже у школи, знате данас је школска слава, па није ред да одем раније.

(Чује се лавеж, звоно)
(Долази свештеник са супругом)

Свештеник: Помаже Бог! Добро вече, домаћине. Нека је срећна и дуговечна слава.

(Драгутин и Драга љубе руку свештенику и његовој жени, показују им где да седну).

Свештеник: Домаћине, домаћице, свака част како сте угодили славу. Него где су жито, вино, колач?
Драга: Ево, оче. (Дозива Жаке-ћерку) Жаке ћерко, донеси колач, жито, вино и свећу.
Драгутин: Оче, хоћемо ли да спроведемо обичај?
Свештеник: Домаћине, како гости веле.

(Музика: Дивна Љубојевић- Благословен јеси Господе

(гости климају главом)
(Жаке уноси колач, предаје Драгутину, Драгутин предаје свештенику. Свештеник сече колач, спроводи обичаје.)
Домаћини:
Царе вечни, благослови
Сви су твоји дари ови.
Народ сложи и умножи;
нек сви људи буду Божји,
Нек сви славе име Твоје,
Твога сина нек се боје.
Ко хлеб нек су срцем благи,
Као свећа душом прави,
Као вино нек су јаки;
Благи, прави, јаки-здрави.
Чисти колач- вера чиста;
Свећа- нада, пто нам блиста;
А љубав је љубав красна-
Истина је и ту јасна.
Шта Ти дајем, ја нејака?
Све је ово твоја слика,
Бледа слика твога лика,
Нека светац мој те моли,
Зато њему палим свећу,
Он до тебе ближе стоји,
Дај нам, Боже добру срећу!
Сва је наша богомоља:
Нека буде Твоја воља!
Сваком живом Ти помози!

Па и нама не одмози. Амин.

Драга: Госпон оче, много нам је лепа слава, Свети Сава, него мало знамо о њему. Велим, ти можеш да нам нешто ближе испричаш.
Свештеник: Е људи моји, Свети Сава је био много леп, неустрашив, много скроман човек.
Свештеникова жена: А отац Стефан и мајка Ана су много лепи људи били
Свештеник: Видим већ знате да је Свети Сава рођен као принц Растко, најмлађи син тадашњег владара Великог жупана Стефана Немање. Био је другачији од своје старије браће Вукана и Стефана, можда и зато што су га родитељи добили под старост.
Свештеникова жена: Бог је имао посебан план за њега. Растко је своју душу храниочитањем, промишљањем и разговорима са свештеницима.
Доктор Сима: Опростите, то знамо... Нас занима: Зашто је принц Растко побегао од куће?
Ћерка Жаке: Да сам ја принц, односно принцеза, уживала бих у дворцу својих родитеља ...и читала бих, није то проблем...
Свештеникова жена: Родитељи су га хтели оженити, тако младог, тек му је седамнаест било, а он побегао!
Ћерка Жаке: Уз дужно поштовање, отац каже да је Божја заповест да поштујемо оца и мајку.
Свештеник: Да, али Христос каже '' Ко се не одрекне оца и матере своје ради мене није ме достојан''. Он није побегао из непослуха, већ га је Господ позвао да служи и њему и народу. Побегао је у Свету Гору, у манастир Русик. Очајни родитељи су га тражили. Потера га је нашла али он је већ био замонашен и тада је добио име Сава.
Ћерка Жаке: Кажем ја, када је неко принц, сви му угађају и увек му се жеље испуњавају. Видите, није морао проћи ни период искушеништва као други будући монаси.
Свештеникова жена: Мало си поједноставила. Сава није живео принчевски. Као млади монах, Сава је прошао многа искушења. Радио је тешке физичке послове, ходао бос по камењу Свете Горе, даноноћно се молио Господу.
Јула: Него оче, да и ја питам: Зашто су у народу исткане толике легенде о њему? Има ли истине у њима?
Свештеник: Народ га је јако волео – није ни чудо. Можда нешто од свега и јесте легенда... Говорило се у народу да је путовао по земљи, заводио ред и благостање, лечио болесне, учио народ како да оре, да копа, како да пали ватру, како се сади лоза, како се добија вино.
Доктор Сима: Ах, па људи су и пре њега обрађивали земљу и палили ватру и лечили људе.
Свештеник: О Сави су се преносиле легенде. Оне не би ни постојале, да његов утицај на народ није био огроман. Лечио је људе, не као што пише у легендама, већ молитвама, пружајући им подршку и наду. Он је видео многа света места и имао прилику да чита књиге које су већини биле недоступне, па је и дошао до првих лекарника, доносио лековите траве из разних крајева. Људи су долазили да их лечи, благослови.
Доктор Сима: Зашто је Свети Сава заштитник школа? Зар онда он не би требао бити заштитник медицинских радника? Какве везе имају молитве и лечење људи са школом?
Учитељ: Не може се то баш тако раздвојити. У то време у држави није било школа, као ни болница. Писмени људи су били малобројни, а није било ни књига на српском језику. Сава је донео књиге на грчком у Студеницу, Жичу и друге манастире у Србији, које су тамо монаси преводили на српски језик. У манастирима су се описмењавали бројни монаси и то су уједно биле прве школе у Србији. Oни су били центри тадашње културе.
Свештеник: Свака част, учо. Градњом манастира Свети Сава је ширио веру, образовање, културу и бринуо о здрављу људи.
Јула (докторова жена): Ипак, ја и даље не разумем зашто га је црква прогласила светим? Да ли је било довољно то што је био добар човек и искрени верник? Мада волим легенде, не верујем да га је црква прогласила светим ни зато што га је народ волео, па чак ни зато што је градио цркве – јер било је и других људи у свету који су градили цркве и помагали их ,па нису овенчани црквеном славом.
Учитељ: Докторе, баш ти радознала жена, али нека, тако и треба! Монах Сава је у црквеној хијерархији веома брзо напредовао. Он је успео да осамостали српску цркву, и био је први српски архиепископ. Значајан је и његов утицај на развој државе.
Свештеник: Да покушам да одговорим: у нашој цркви нико не може бити проглашен светитељем ако га Бог није таквим показао. Мало би било Царство Божије када би га чинили само они који су уписани у црквеном календару, али повремено Господ неког открије, да ојача веру у народу.
Учитељ: Приче су израз љубави народа према светитељу. У хришћанским списима је остало забележено много знакова Савине светости.
Свештеник: Монаху Сави су се јављали Божји анђели и преносили поруке. Један га је саветовао да сагради манастир за српску браћу на Светој Гори – тако је настао Хиландар.
Драгутин: Градња манастира претежно је финансирана из касе Савиног оца, Стефана Немање.
Учитељ: То је тачно. Међутим, градња манастира је заустављенa, јер је недостајало новца. Тада се појавила непозната жена и рекла му, да ју је послала Света Мајка Евергетска да му каже где су закопани ћупови са златом. Он их је нашао управо на том месту. Део откривеног блага је послао у Евергетис у Цариграду, део употребио за наставак градње Хиландара, а део разделио сиромасима.
Драга: Јесу ли то били Божји знакови на основу којих је проглашен светитељем?
Свештеник: Не, то су само били знаци његове посебности. Његова чуда су била много већа.
Ћерка Жаке: Да ли се догодило још нешто чудесно?
Учитељ: Учили смо сигурно у школи да су мошти Светог Симеона пренешене у Студеницу. Из њих је стално текло свето миро. Оно је пресушило када се Сава вратио на Свету Гору, а браћа су се завадила због власти. У народу је завладао очај, сматрали су да су изгубили Божју заштиту.
Свештеник: Стефан, Савин брат, је затражио помоћ. Сава је послао само писмо које су након литургије прочитали у Студеници над моштима Светог Симеона и свето миро је поново потекло и то не само из моштију, него и из фреске над моштима. Тако је Сава поново вратио веру народу снагом своје молитве.
Свештеникова жена: Не воли њега народ толико без разлога.
Драга: Оче да закључимо, Стефан Немања, упокојен као монах Симеон је проглашен светим када је изњегових моштију потекло свето миро. Да ли је на такав начин и Сава проглашен светитељем?
Свештеник: Да. Овоземаљски живот архепископа Саве је прекинут у Трнову, у Бугарској...
Учитељ: Народ је био очајан. Зар отац православног рода да буде сахрањен у туђини?!
Свештеник: Бугарском цару се у сну појавио Свети Сава и наредио му да да мошти Србима. Тако је Сава најзад сахрањен у манастиру Милешево, задужбини краља Владислава. Ту је ковчег отворен. Црква се испунила мирисом светог мира. Поново су се почела дешавати чуда и болесници су оздрављали.
Свештеникова жена: Хришћанство је забележило још много знакова посебности нашегсветитеља... али нешто вам морамо испричати и други пут...
Драга: Хвала вам много на вашим одговорима. Мислим да смо, наши гости и ми, сада схватили зашто је Свети Сава толико изузетан, колико је доброг учинио.
Драгутин: Нека се прича преноси, па да славимо светитеља док је нашег рода и школа!

(Гајде)







КРАЈ



0 коментара:

Постави коментар