Лутајући
светом упознајемо свет око нас. Лутајући за суштином света налазимо суштину нас
самих. Данас имам прилику да Вам представим књигу ,,Свет око нас" коју је
приредио Гојко Божовић, а која представља градове Европе у новој српској
приповеци.
Слика пронађена на: http://www.arhipelag.rs/knjige/svet-oko-nas/
Дванаест
аутора нам представља дванаест виђења на дванаест градова Европе. Прва међу
њима јесте Вида Огњеновић која лутајући за собом лута за свим оним у себи. Све
оно што је некад чула, видела, прочитала се сјатило у једном граду.
Град се јесте показао много живљим него што сам о њему читала, али људи су били прилично ужурбани и озарени, без оне усиљене раздраганости и крештаве симулације среће. Изгледало ми је да је та њихова претпразнична врева некако по људској мери, нимало пригушена, али ни вештачки шаржирана. Јесте све било разбарушено, окићено, светлуцаво, али ипак ништа од тога није изазивало главобољу коју иначе осећамо од неонског поништавања природних боја. Као да овдашњи човек, сад пред Божић, једноставно покушава да малим пригодним излетом у безбригу, бар начас пусти на вољу оном детињасто наивном у себи, а да се због тога не стиди, нити да се обазире на прекоре оних који би то цинично могли сматрати слабошћу. Гледајући све то око себе, била сам им захвална што у овдашњој божићној вреви има искрености која је поништила ону баналну дречаву разузданост којој се у оваквим приликама попушта. Та шарена градска гунгула овим људима напросто лепо пристаје. Делује спонтано и животно, а без оног развиканог весеља које је у суштини стерилно, зато што је удављено у сопственом калупу. Мој први сусрет са Ослом био је некако карневалски необавезан и опуштен, што сам сматрала правим празничним поклоном.
Кажу
да је лепота у оку посматрача. Свако од нас ће доживети Осло и Норвешку на себи
својствен начин. Неко ће тражити светлост, неко ће тражити таму, али ће
засигурно свако пронаћи себе.
Зашто
Мирјана Павловић пише о чуварима празних каса и ко су они уопште сазнајемо о
путовању кроз Румунију.
,,Да ли је ваша прабаба била чиста румука?", пита ме водич. ,,Јесте", кажем, ,,али нисам због тога дошла." Никако не могу да се сетим како се та моја прабаба звала. ,,Ви завршавате пиће", кажем, ,,а ја одох да протумарам около." Можда ће ми се успут и прабабино име вратити у сећање.
Кажу
да је лепота у оку посматрача. Свако од нас ће доживети Румунију на себи
својствен начин. Неки од нас ће тражити дворац грофа Дракуле, неко ће трагати
за другим знаменитостима Румуније али ће засигурно свако пронаћи себе.
Лутајући
кроз свет остали аутори књиге су нас провели кроз лавиринте у времеплове који
не говоре само о лепоти света већ и о лепоти човека. О лепоти сваког од нас и
свему ономе што је у нама. Значај ове књиге се огледа управо у препознавању
света око нас и проналажењу света у нама.
П.С.
Из тога како човек са Балкана види свет, видеће се можда и какви смо сами. У
другима, као у огледалу, видећемо себе; у њиховим врлинама, своје мане; у
њиховом могућностима, своја ограничења; у њиховим способностима, своје немоћи.
А надајмо се, премда нада није велика, у њиховим манама, ограничењима и
немоћима, извесну шансу за самопоштовање. Тако је приметио Борислав Пекић, а да
ли ми то примећујемо? Стога препоручујем ову књигу свима онима који су ти
приметили или тек треба да примете.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Архипелаг на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.arhipelag.rs/knjige/svet-oko-nas/
П.С.С. Хвала издавачкој кући Архипелаг на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.arhipelag.rs/knjige/svet-oko-nas/
Јелена Стошић, М. Sc.
