Замислите.
Само замислите да све Ваше жеље могу да се остваре. Апсолутно све. Шта бисте
тада пожелели? Да ли бисте пожелели нешто што се односи само на Вас или на све
оне који су Вам блиски? Али, вратимо се пар реченица уназад. Како је могуће да
нам се баш све жеље остваре? Ко нам може гарантовати остварење жеља? Одговоре
на сва ова питања сазнајте у роману Градимира Стојковића - „Желим“, која носи
причу пуну авантура, бића за које смо мислили да не постоје (а постоје) и бића
за које тврдимо да постоје (а не постоје).
Слика преузета
са: http://www.laguna.rs/n2895_knjiga_zelim_laguna.html
У некој земљи преко седам гора и седам мора, некада давно...Ево, тако почиње права бајка. И сви смо уверени да су се праве бајке догађале некада давно. У тамо некој земљи. Није тачно! Права се бајка може догодити било где и било када. Чак и овде. Данас. Не верујете? Тврдим да је то могуће. Затворите очи чврсто. Зажмурите. Свуда око вас је мрак.А сада нагло отворите очи! Брзо, окрените страну - идемо у бајку...
Бајке живе
око нас и у нама самима, само треба на тренутак застати и погледати око себе и
у себе.
У полумраку, налакћена на прозорску даску, Тања је листала свеску с домачим започетим синоћ, писаним и пре и по подне и још недовршеним. Пролеће је дошло у моју собу - супертема за супермороне. Овај глупави задатак може да се заврши и у понедељак пре школе. Уосталом, има ли какве везе ово шкакљиво, шашкасто вече с безвезном темом домаћег задатка? Школа баш уме да убрља све лепо и романтично у Тањином животу!
Поглед око
нас и у нас саме не значи одустати од свакодневних обавеза. Свакодневних тема
које се тичу и не тичу школе. За оне који имају око тринаест година, живот носи
много обавеза и одговорности које се не тичу само школе. Тичу се свега онога
што се дешава у оним ноћима када не можемо да заспимо.
Тања је дубоко уздахнула, затворила прозор и упалила светло, али га је одмах угасила. Било је баш грозно пог млечним блеском лустера!Кренула је ка прозору и опет застала. Као да се нешто догодило у том кратком блеску светлости, као да је нешто... неко био ту, мало иза Тање, онамо између прозора и писаћег стола...- Дачо - шапнула је- јеси ли то ти?Њен брат Данило, ђак трећег разреда и сасвим трећеразредни брат, боловао је од суманутих идеја. Главни му је фазон у животу био да се, на пример, привуче Тањи иза леђа и викне јој на уво једно грозоморно: „Бу!“ Иако се то догађало најмање једном дневно, Тања би редовно остајала укочена, насмрт преплашена. А Дача би се раздрагано кикотао као да је извео сјајан штос.- Дај, Дачо не глупирај се више. Видела сам те.
Одлучила је да коначно упали светло. Одлучила је, али није: соба се баш тада испунила сребнрастим плаветнилом, нешним, благим, готово умирујућим...
Исто
плаветнило је, истог тренутка постало је јаче у соби тринаестогодишњег Жељка,
који је живео у истој згради као и Тања.
У суштини, Жељка је мучила досада. Зажмурио је и чврсто решио да спава. А ко да заспи у оваквој тишини... Тишини!? Пренуо се. Откуд ова невероватна тишина? До малочас су она двојица урлала из све снаге на тему „гол - није гол“.Жељко је извукао нос из јастука. Зар телевизор није био угашен? И откуд то плавичасто светло? А плаво је лагано прелазило у љубичасто. Зачуо се фијук ветра, али се чак ни завеса на отвореном није померила.Скочио је с кревета и притрчао прозору. Низ наранџастих и зелених муња готово га је заслепио. Помислио је: „Ватромет!“ Но тишина је била сабласна. Соба се купала у љубичастој светлости.Онда је одјекнуо глас...
Са тим
гласом почиње наша бајка у коју можете и не морате да верујете. Али пре него
одлучите да верујете или не, погледајте око себе. Погледајте у себе. Запитајте
се да ли вам се нешто већ чини познатим, или чудним. Ко је био тај глас? Зашто
баш Жељко? Од којих жеља је сазидана машта Жељка? Да ли ће се љубав између
Жељка и Тање „створити“? Како ће неке ствари на тренутак исчезнути? Сазнајте у
роману у коме се сваки крај чини почетком. Почетком нових авантура. Почетком
нових промишљања. И шта ако се вратимо на почетак? Од краја ка почетку, као да
се ништа није десило?
У некој
земљи преко седам гора и седам мора, некада давно...
Ево, тако
почиње права бајка. И сви смо уверени да су се праве бајке догађале некада
давно, у тамо некој земљи.
Није тачно!
Права се бајка може догодити било где и било када. Чак и овде. Данас. Не верујете?
Тврдим да је то могуће!
П.С. Роман „Желим“
никога неће оставити равнодушним. Запитаћете се о свему знаном и незнаном.
Преиспитаћете себе и сваку ситуацију око вас коју називају „дежа ви“. Шта ако
смо преживели „већ виђено“? Шта ако је неко само вратио све на почетак? Да ли
заиста мислите да смо једнина интелигентна бића универзума? Запитајте се пре
него плавичаста светлост обасја вашу собу. Зато ову књигу препоручујем
одраслима. Оним одрасли људима који верују да смо ми, људи, једина интелигентна
бића у свемиру. Можда им овај роман за децу помогне да схвате да није тако.
Можда. Ако им и овај роман не помогне, онда је најбоље живети у уверењу да не
постоји ништа паметније од човека. Овај роман препоручујем и деци, зато што
деца имају ширину мисли и вердину духа да спознају све оно што им се чини
недостижним и далеким. Питате се зашто су деца та која у бајкама решавају
најбитније загонетке човечанства... управо зато што нису ограничена „кутијом“.
Учите децу да гледају на ствари „изван кутије“. Учите децу да маштају. Учите
децу да желе. Само жеља је довољно јака да покрене ствари око нас.
П.С.С. Хвала
издавачкој кући Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.laguna.rs/n2895_knjiga_zelim_laguna.html
Јелена
Стошић, М.Sc.
