twitter
rss

Колико радости носимо у себи? Да ли знамо да је преусмеримо? Како усрећити некога? Често имам прилике да чујем: „Ја не знам са поклонима!“. Не треба знати са поклонима. Треба знати са људима. Треба спознати душу која се налази поред Вас и учинити је срећном. Данас имам част да Вам представим особу која зна да је радост живота у малим знацима пажње. Управо ти мали знакови поред пута, који треба да нас воде, су производи са потписом Александар Топић.


  • Представите се. (Име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија)
Александар Топић., графички дизајнер и дизајнер модних додатака, хоби: фотографија, филозофија: све у своје време.

 

Све што носи мој потпис је резултат моје радости која је резултат стварања. Такви производи могу само да донесу срећу! Креирање је почело 2011. године. Тада сам креирао прву колекцију PINJUNKIE беџева. Годину дана након тога сам креирао, уз помоћ студентске стипендије, прву колекцију лептир машни.


Намењени су свима који се радују малим стварима и онима који разумеју и подржавају локалне уметнике и мале мануфактуре.


Инспирацију ми сваке ноћи допрема Универзум. Не улажем труд да бих дошао до инспирације. Теме су свакако веселе – храна, натписи, емоције, цртежи, хумор... Све оно што ја јесам. Што више живим те инспирације буде више!

Знам да деца која носе моје комаде буду увек примећена! Родитељи и учитељице радо купују поклоне за школарце – најчешће беџеве. Популарни буду беџеви за матуре.

 
  • Да ли сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На машту?
Не. Довољно је јако мало за то. Можда настаје проблем у количини бриге. А знате, та брига је јако често присутна због ствари које не утичу на наш живот и које су ван наше моћи. Једним беџом било ко може да обрадује неког блиског. Тај дан буде обележен као блистав моменат у нашој свести и ефекат траје данима за оног ко добија пажњу али и за оног који даје.


Деци треба потврда. За време основних студија сам у склопу методологије предавао ликовно образовање у основној школи. Заиста има пуно маште и талента! Ватромет добрих емоција настаје када дете добије потврду за аутентичан рад, који није по мерилима која су свима позната. Једном средњошколцу сам смело рекао да ипак треба да упише Академију уметности без обзира што то изискује велики труд. Мислим да је помоћ у поврдама и подршкама. Треба дати потврду за маштање.


Инстаграм профил @acamacacici, FB stranice: Aleksandar Topic, PINJUNKY bedževi и BowTie Collection. Распон цена је од 100,00 до 2400,00 динара.



  • Планови за даље?
Тренутно сам на мастер студијама цртања на Академији уметности у Новом Саду. Томе сам посвећен и на томе вредно радим. Ово лето желим да се више сунчам и желим да истрајем на тренирању пливања. Сасвим довољно за сада.


  • Порука читаоцима блога.
Здравље долази када се бавимо нашом душом.


П.С. Гледајући рад Александра Топића размишљала сам управо о радости, што ме вратило на почетно промишљање: колико радости носимо у себи? Одговор на то питање ћете знати када на длан ставите неке од производа са потписом Александар Топић. Верујте, то нису обични производи. У њима има више радости него у неким људима који су Вам знани. Тек тада ћете схватити да је тачна мисао Душка Радовића: „Пре него што кренете да тражите срећу, проверите можда сте већ срећни. Срећа је мала, обична и неипадљива и многи не умеју да је виде“.
П.С.С. Хвала, драги Александре на брду радости!



Јелена Стошић, М.Sc.

Сигурно се питате како то глина може да прича бајке. Исто као што се не може свако од нас да исприча маштовиту причу за лаку ноћ, тако не може да свака глина исприча бајку. Али постоји једна особа у чијим рукама глина добија облике и почиње сама да прича бајке. Ко је она? Сазнајте:
  • Представите се. (Име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија)
Сања Јанковић, по струци учитељица, а у слободно вријеме полимерном глинoм украшавам предмете. Моју животну радост чине моји ближњи, мој хоби, ученици, као и рад са дјецом. Водим се тиме да све што човјек ради у животу, треба да ради са вољом и љубављу и онда ће тај посао бити успјешан.

Бајкоглина је моја мала креативна радионица у којој полимерном глином украшавам есцајг, тањире, здјелице, шоље, флаше, плочице за врата... Са овим хобијем сам почела 2016. године који је полако прерастао у мали посао. У међувремену је настао и сам назив Бајкоглина због разноликих, веселих и бајковитих наруџбина.

Послије завршеног факултета и повратка кући, размишљала сам шта бих могла сама почети до посла у струци. Двоумила сам се између више креативних идеја које су ме привлачиле, али глина је на крају побиједила.

  • Ко Вам помаже у изради сваког од чудеса, обзиром да је сваки уникатно дело?
Фигуре и све остало израђујем сама, али родитељи и сестре су ту да помогну када ми је помоћ потребна. Једна сестра је пуна креативних идеја, друга сестра, која живи у Србији, шаље наруџбе на подручју Србије... Без њих мени би све ово ишло много теже.

  • Коме су намењени Ваши производи? Шта Вас инспирише? Где налазите мотивацију?
Производи немају старосну границу. Намијењени су и дјечици и одраслим особама који воле и цијене ручни рад.

Мотивише ме сазнање да сам својом глином успјела неког усрећити или уљепшати дан. Помисао да ће неки мој производ красити туђе домове, мотивише ме за даљи рад. Инспирацију ми дају и разноврсне идеје купаца. Када неко опише особу који жели обрадовати, шта та особа воли, како изгледа... утиче да се са сваким купцем на посебан начин повежем. Све то доводи до тога да никада не останем без инспирације.

  • Како васпитачи/васпитачице, учитељи/учитељице, родитељи и деца реагују на Ваше производе? Позитивни/негативни коментари.
До сада сам добијала позитивне коментаре за свој рад и за урађене наруџбине. Много ми значи када знам да сам испунила очекивања купца. Иако је сама израда веома спора, то ми повећава вољу да сваку наруџбину радим са посебном пажњом и стрпљењем. Наравно, увијек сам спремна примити и другачије коментаре, савјете, а све у циљу побољшања мог рада.

  • Да ли сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На машту?
Зависи од тога шта свако од нас сматра да је срећа и чему тежи сваки човјек. Пошто подржавам мишљење да срећу чине мале ствари, мислим да није тешко да једни друге свакодневно ситницама чинимо срећним.

  • Да ли деца данашњице знају да маштају? Како им Ви помажете у томе?
Дијете као дијете може да машта, али га данашње вријеме технологије доста спутава у томе. Својим веселим бојама глине и омиљеним дјечијим ликовима могу на неки начин помоћи дјеци у њиховом маштању, како док траје ручак, тако и касније. Трудим се да детаљима допуним сваку наруџбу, тако да сваки предмет има своју причу, а приче су ту да подстичу дијете да машта.

Приче Бајкоглине су разноврсне и свака је посебна, уникатна. Посебне су због жеље купаца, као и због повода наруџбе.  Основа сваке наруџбе је да неко обрадује неког, да га усрећи, а лијепо је знати да сте на неки начин дио тога. То и јесте најљепше у овом хобију/послу.

  • На који начин можемо доћи до производа Бајкоглина? Ваш контакт?
До мојих производа можете доћи путем фб странице и инстаграм профила ,,Бајкоглина'' на којима се налазе фотографије мојих досадашњих радова. Сви заинтересовани за моје производе,  могу их поручити и путем броја 065 155 785 (вибер).

  • Планови за даље? 
Немам неке одређене планове. Наставићу и даље да се бавим овим креативним радом и трудићу се да усавршавам свој рад.


 П.С. Стално потврђујем да је живот бајка. И може да буде ако га Ви таквим замислите. То не значи да свет гледате стално кроз „ружичасте наочаре“, али би требало да га свакодневно чините мало бољим местом. Дакле, стварајте Вашу бајку и живите је. Нико неће то урадити уместо Вас. А теби, драга Сања хвала на поклону који само потврђује да бајке заиста постоје на јави!




Јелена Стошић, М.Sc.

Данас јесте посебан дан, али га још посебнијим чини сазнање да сам окружена људима који носе у себи радост живота. Због таквих људи вреди борити се, радити и такве људе треба промовисати. Да је чешће у медијима таквих људи, чешће би говорили о срећи. Чешће би говорили о машти. Зато проговарамо о таквим људима. Данас нам је у гостима једна дама која зна рецепт покретања маште. Ко је она? Сазнајте:


  • Представите се. (Име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија)
Зовем се Ирена Ивовић и када ме неко пита за занимање, осећам се као у љубавној вези са статусом ''компликовано је''. Заправо сам архитекта, или дизајнер ентеријера, како ко то више воли да зове, али сам пре пар година одлучила да ентријером не желим да се бавим као стално запослена, тако да сам стално запослена као наставница ликовне културе у једној основој школи.  Прављење луткица не бих назвала хобијем, јер томе приступам на начин на који бих приступила дизајну столице, или кухиње, или било чега другог, ''озбиљног''. То је такође један посао који тражи много рада и посвећености, без обзира на онај забавни део који носи са собом.
Мој животни мото би могао бити, не схватај себе превише озбиљно. Увек ми је било непријатно у друштву оних људи који се чине као да су све схватили и да су свему дорасли. То нисам ја. Ако се данас не будем  бар мало играла и учила, или уживала у ономе што радим, данас је пропао дан. Живот, то је ваљда оно, када се ваљаш са својом децом на поду, и у устима ти је неко дечије стопало, и сви се смеју, и свестан си тренутка у ком се налазиш, и препушташ му се до краја. У паузама између тих ситних радости, чистиш кућу, зарађујеш, свађаш се око политике,  али то није суштина, тоје само онај део који мораш да одрадиш.

Мommy`simaginary friends су настали спонтано, и настајали успорено и још увек су у фази настајања Истина је да сам имала неке идеје о томе како бих можда једног дана могла да правим нешто ''своје''. Прво ми је падао на памет неки мањи намештај за дечије собе, попут хоклица и сточића, или веће играчке, као колевка за лутку или дрвени коњић, али то је за мене тад (тад би рецимо био тренутак када сам схватила да ми послодавац неће исплатити моје породиљско и да можда треба размотрити неке заокрете у каријери), била преризична инвестиција. И онда је моја мама бацила бомбу у виду констатације да ми дете нема лутку. И ја сам решила да сашијем лутку. Па сам прво научила да користим шиваћу машину, па сам једно годину дана испробавала различите кројеве да бих дошла до ТЕ лутке. Мислим да се она још увек мења. 
 
Остале играчке су долазиле приде. Првог меду сам сашила док сам чекала друго дете, и хтела сам баш таквој једног старомодног меду, па сам пронашла крој на нету. За неке друге играчке сам сама правила кројеве, за гуштера, пингвина, маце, птице, монструма. Мислим да ме птице највише инспиришу. Имају тако занимљиве личности.


  • Ко Вам помаже у изради сваког од чудеса, обзиром да је сваки уникатно дело? Ко Вам је пренео ову дивну вештину?
Моја бака је била вешта са рукама, па сам можда ту покупила ген, али је мама та која ме је научила већину рукотворина. Није она била нешто јако стручна, али ми је показала основе и понеку фору, а остало је било на мени. Што се помагача тиче, моја деца се укључе повремено, са идејама углавном, али понекад успеју и нешто рукама да урадеДа је жива, сигурна сам да би ми мама помагала. Често мислим на њу док шијем, то је била наша ствар, ја сам кројила, а она завршавала посао на машини. Волела сам тако да проводим време са њом. Једно време ми је једна дивна жена помагала око интернет презентације, али су је приватне обавезе омеле. Она се зове Мила Анђелковић и у једном моменту разбила је многе моје стумње и натерала ме да се озбиљније покренем. На томе ћу јој увек бити захвална.

 
Романтичним душама. Носталгичним типовима, сањарима. Првенствено су намењени деци, али и свој оној која чуче у нама, одраслима.
 


  • Којим темама се бави mommy`s imaginary friends? Шта Вас мотивише? Где налазите инспирацију?
Рецимо да сам увек имала потребу да будем та нека, чврста женска, не превише кмезава, не превише женскаста, никада беспомоћна. Мommy`s imaginary friends је кад пустим ону девојчицу коју сам ућуткала, да се игра како она хоће. Све оно што никада не бих ставила у ентеријер, наћи ће се на луткиној хаљиници, и цвеће и чипка у боји и карнери.


  • Како васпитачи/васпитачице, учитељи/учитељице, родитељи и деца реагују на производе mommy`simaginary friends? Позитивни/негативни коментари.
Људи који реагују, углавном лепо реагују на моје производе. Отворена сам за сугестије, али само оне које се не мешају у мој креативни процес. Као родитељ, првенствено, осећам се затрпаном информацијама о томе како ово или оно моје дете треба да научи овој или оној вештини. Као да су деца само тако неке машине у једном сувопарном процесу учења. И сви смо стално у неком родитељском грчу, недовољни, непаметни. Моје играчке су пре свега нежне. Оне су створене да буду грљене и да буду вољене. Најчешћи коментар који чујем је да је дете играчку понело са собом на спавање, и то је управо оно како их ја видим, као тог дивног другара за уз образ, за шапутање. 


  • Да ли сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На машту?
Ужасно је тешко. Људи су заробљени у јурњави за егзистенцијом, уморни, разочарани. Несвесно, ми то преносимо и на своју децу. Деца су цинична данас, а тек одрасли. Оптимизам се тумачи као слабост. Сањари су будале. Нема лепоте, лепота није профитабилна, па самим тим је непотребна.


  • Да ли деца данашњице знају да маштају? Како им mommy`s imaginary friends помажу у томе?
Надам се да деца знају да маштају. Моја знају, и то гласно, хвала Богу, љуби их мајка. Мommy`s imaginary friends, су тако неки другари који причају приче. Они могу бити комплексне личности, а све зависи од дететове маште. Мислим да моје играчке буде машту и буде нежност. Код неких одраслих, могу да пробуде сећања на детињство. Једном је једна старија госпођа пришла мом штанду са луткама, узела највећег меду и чврсто га загрлила, мало га тако држала, па вратила на место. То ми је било баш дирљиво.   
  • На који начин можемо доћи до производа mommy`s imaginary friends? Ваш контакт, цена?

Налазимо се на ФБ https://www.facebook.com/mommysimaginaryfriends/ 
И на Инстаграму https://www.instagram.com/rena.iv/
А за странце и на: 
 https://www.etsy.com/shop/MImaginaryFriends?ref=hdr_shop_menu 
Иначе живим у Старој Пазови, где се и налази шиваћа машина. Повремено излажем на разним базарима, а цене су разноврсне, увек је најбоље информисати се лично, на некој од понуђених страница.

  • Планови за даље?
План ми је да набавим већу радну собу у којој могу да правим неред до миле воље. Не знам, ово није једино чиме се бавим и кад се, рецимо, укаже прилика да радим неки ентеријер, ја све оставим и посветим се томе. Још увек не могу да преломим тај део. Волела бих да имам своју продавницу и радионицу у неком лепом европском граду, али то је само гласно сањарење. Тренутно ми је најважније да радим у месту у ком живим, и да имам тај привид да сам дан организовала према сопственим потребама. Кад ми деца уђу у пубертет и почну да ме избегавају, видећемо. 


П.С. Мислим да више нема потребе да смишљате приче за лаку ноћ. Иренине луткице саме причају приче; свака од њих и јесте прича за себе. Оригиналне приче које немају краја. Потражите их. Сигурно ћете бити одушевљени срећом коју носе Мommy`s imaginary friends.
П.С.С. Превише среће је стало у кутију коју је Ирена послала као поклон блогу. Хвала ти драга Ирена на томе.





Јелена Стошић, М.Sc.

Да ли свако од нас живи своју бајку? Да ли је живот, уствари, бајка? Сматрам да јесте. У сваком кутку ћете наићи на виле - особе које раде у корист других, вештице - особе које раде у штету других, крајолике које не можете да опишете речима. Зато постоје људи који имају мисију да нас подсете да је живот бајка. Наша креативна личност живи бајку на јави и у свом креативном кутку крије много, много чаролије. Ко је она? Сазнајте:

  • Представите се. (Име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија)
Зовем се Дијана Јовановић,  по занимању сам Инжењер графичке технологије, иначе незапослена. Мајка две прелепе девојке од 16 и 12 година и супруга једног дивног човека. Хоби већ две године, ми је израда, плетење и украшавање предмета који имају употребну, као и естетску вредност, од разних материјала али већином од папира.

За плетење папиром ме је заинтересовала моја добра другарица, која је видевши моју креативност у другим аспектима живота, то поменула и нагласила да би ми сигурно добро то ишло. И ту је кренуло пуно, пуно сати истраживања, читања на сајтовима који су били већином на чешком, руском, борба са Google-преводиоцем и сатима гледања видеа на Youtube. И онда, наравно, борба да се и руке навикну на тај рад. 


  • Ко Вам помаже у изради сваког од чудеса, обзиром да је сваки уникатно дело?
Након годину дана сам схватила да могу исплести све сто замислим или видим, али тај рад мора бити уникатан, значи нема шема, ни калупа, све је из руке и сваки добија своје детаље и своју душу. Тако да ми је жао када неки људи то не схватају и љуте се када кажем да не могу исплести више идентичних комада. Сваки комад је креација тог тренутка у коме се ствара и зато шаље позитивну енергију, мислим да је то најбитније.

Инспирација је у сваком осмеху око нас, у сваком детету. Доста помажу моје ћерке тако што ми не дају да одустанем на пола рада, када ми се нешто не свиди или мислим да нисам добро урадила. И увек кад погледам крајњи производ, оне су у праву. „Кућице из бајке“ су управо оно сто мами осмех и избацује негативност из окружења, јер сви смо ми и даље деца и сви и даље желимо бар подсвесно да живимо у некој лепој бајци. Зато свако има своју „кућицу из бајке“ и свака девојчица свој намештај за своју омиљену лутку.


Мислим да данас деца превише брзо престају да буду деца, превише школских обавеза, а премало дружења. И то није до њих, до нас је. Не умемо да будемо деца, када имамо слободно време, са нашом децом. А треба само да се играмо Ипак мислим да је све више људи који се враћају себи и природи. И то је добро и ту је управо место за чаробне кутије Дијаниног креативног кутка. И још један осмех, па још један и тако у недоглед. Зато и цене нису у складу са квалитетом и временом израде, ниже су и тако ће и остати- јер колико кошта прави искрен осмех. Непроцењиво.
  • На који начин можемо доћи до производа Дијанин креативни кутак? Ваш контакт, цена?
Е сад како се мој хоби развијао, тако је и тражио да буде виђенији, па је тако настала страница на фејсбуку Dijanin kreativni kutak. Од скоро под истим именом појавио се и на Инстаграму. Контакт је преко ове две друштвене мреже, куповина могућа и преко сајта Купиндо коме треба више сигурности. Наравно ту је и телефон за наручивање 061/6130568.
  • Планови за даље?
Како сам управо добила део у радионици свог мужа, сад заиста имам прави кутак, па очекујте много новитета у скорије време.
Шаљем Вам велики осмех иако је дан туробан…


П.С. Гледајући рад Дијане, схватила сам да је полазна основа овог текста - живот јесте бајка - уствари и више од истините. Дијана прави чуда која би требало да нас подсете да застанемо и погледамо све те бајковите људе око нас. Дијана прави чуда која би требало да нас подсете да се не жалимо толико - него да будемо захвални. Дијана прави свет који је за један спектар боја оптимистичнији од нама знаног света.

П.С.С. Хвала драга Дијана, на поклону. 


Јелена Стошић ,M.Sc.