„... У ствари, шта је могао он, стар, болестан човек, оптерећен дуговима, да пружи тој здравој, младој девојци, пуној животне радости? Не би ли љубав према уметнику била страшна жртва за ту девојку и зар се не касније готко кајала што је за њега везала горку судбину? А и уопште, зар је могуће да млада девојка, толико другачија по карактеру и годинама, аволи мога уметника? Зар то не би било психолошка неистина? Ево, управо о томе бих желео да чујем ваше мишљење, Ана Григорјевна...“
Данас
имам прилику да Вам представим роман из едиције „Највеће љубави“ који нам пружа
један нови поглед на Достојевског. Поглед за који су знали само ретки. Како се
пословна сарадња претворила у љубав, сазнајте.
Слика
преузета са:
„А ког кога је тај стенографски посао?“, заинтересовах се.„Код писца Достојевског. Сад ради на новом роману и намерава да га пише уз помоћ стенографа. Достојевски мисли да ће роман имати око седам штампаних табака великог формата и за цео посао нуди педесет рубаља.“Пристадох без рамишљања. Име Достојевског било ми је познато још од детињства; он је био омиљени писац мога оца.
Како
ће омиљени писац Аниног оца постати онај који ће јој учитини живот живахнијим? Онај
коме није остало много живота даје другоме много више од живота. Да ли ће
заиста бити тако?
Стан број 13 налазио се на другом спрату. Зазвонила сам. Одмах ми је отворила постарија служавка, која је преко рамена имала пребачену зелену карирану мараму. Како сам недавно читала Злочин и казну, нехотице сам помислила да је та марама можда прототип оне мараме која је имала тако велику улогу у породици Мармеладових. На служавкино питање кога тражим, одговорила сам да ме је шаље Ољхин и да је њен господин обавештен да ћу доћи.
Како
ће се исповест о животу променити у исповест о смрти? Чија смрт је у питању?
Како ће једна млада душа заволети једну стару душу? Шта је то што љубав чини
љубављу?
„А зашто немогуће? Јер ако ваша Ања, како кажете, није кокета, него је обдарена добрим срцем, зашто не би заволела вашег уметника? Шта с тим што је он болестан и сиромашан? Зар може да се воли само због спољашности и богатства? И у чему је ту њена жртва? Ако га она воли, онда ће и сама бити срећна и никад се неће покајати!“
П.С.
Зато добро размислите шта волите. Добро размислите због чега некога волите.
Љубав није пролазна ствар. Пролазне су оне ствари у које се заљубите а које и
јесу пролазног карактера. Оне ствари које време брише. Праву љубав не може
ништа да избрише. Љубав која се није могла ни наслутити је део живота
Достојевског. Љубав која надмашује сва времена и све просторе. Зато бих препоручила
ову књигу свима онима који безусловно верују у љубав. Јер права љубав није
потрошна.
П.С.С.
Хвала издавачкој кући Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.laguna.rs/n3468_knjiga_f_m_dostojevski_i_ana_grigorjevna_laguna.html
Јелена Стошић, М. Sc.
