twitter
rss

У деци је света клица,
нова моћ се у њих крије,
бољи свет би мого нићи
кад би знали завити је.

(Ј.Ј. Змај)

У периоду информационе ере, када нам је све на дохват руке, када све што нам треба, можемо пронаћи на интернету заборављамо на лепе ствари око себе. Заборављамо на лепоту (обавезно кликните на реч лепота). Заборављамо на лепе тренутке (не проживљавамо их, него се трудимо да их забележимо фотографијом), заборављамо на оне мале ствари које живот чине таквим какав јесте (желимо све сада и одмах), уместо драге особе коју би требало да држимо за руку- ми држимо телефоне. А што је најгоре уместо паметних мисли, имамо паметне телефоне који мисле уместо нас.

Слика пронађена на интернету

А шта се дешава са лепотом писане речи? Чувено питање које се поставља из дана у дан испред нас је да ли ученици читају. Као што рекох, уместо паметних мисли, имамо паметне телефоне, паметне апликације које и читају уместо нас. Да ли то значи, да у блиској будућности ученици неће читати (када већ могу пронаћи бајке које неко чита уместо њих; препричане лектире)? Не оспоравам вредност бајки и прича које неко чита; јер ће тако ученици да науче, поред осталог, дикцију. Али, шта ако је ученицима само нечије читање ослонац? Да ли ће тако изгледати „школа будућности“? „Најважнији, а уједно и најтежи задатак школе будућности у васпитању деце јесте- помоћи им на најбољи могући начин да пронађу смисао живота, открију скривене потенцијале и схвате систем правих вредности како би могли максимално себе да развијају у том контексту“ (Стојановић,2007:11). Ми смо ти који би требало да усмеравају децу и помогну им да спознају светове који се нуде. „Детету је посебно данас преко потребан естетски поглед на живот и морални став који му танано и неприметно, самоимплицитно, предочава предности пожељног и лепог понашања“ (Стојановић,2007:11).
Слика пронађена на: We Heart It

Ако књига представља увид у живот, а самим тим и увид у себе самог, онда морамо имати у виду да је испред нас најважнији задатак; да ученици сами себе спознају. Не кажем да морамо ученике присилити да воле писану реч и цене лепоту писане речи, али се можемо потрудити да им приближимо светове који чекају да буду откривени:

  • Учење по моделу-будите узор. 
  • Ово важи и за учитеље, а посебно за родитеље. Не постоји боље учење него учење путем узора. Морате ученицима показати да је Вама још увек стало до књиге и до лепоте писане речи.
За родитеље: 


  • Читајте свом детету. Стално. Уместо што ћете вече провести поред телевизора, проведите време са дететом. Читајте му пре него заспи. Оживите ликове. Ожите светове. Развијајте машту код детета. Развијајте критичко размишљање. Подстичите дете на размишљање, постављајте питања и нека оно пита. Научите дете да се не плаши да постави питање.


За учитеље:  
  • Ако је већ, facebook, узео маха у нашим животима, па и у животима ученика дајте следећи задатак: Сваког дана/једном недељно поставите слику писца на Вашем facebook профилу. Задатак ученика би био да пронађу што више чињеница о том писцу (с тим да се чињенице не понављају); на тај начин ће ученици читати коментаре својих другова, а copy-paste који постаје главни проблем данашњег друштва, може послужити ученицима да и науче нешто јер ће претходно прочитати оно што поставе (а читаће и коментаре другова како се исти не би понављали). Осим слике писца, где је један од првих задатака откривање о ком је писцу реч, можете ставити и одломак неког дела, лектире, песме.. На пример:  


          Задаци за ученике (саопштени у завршном делу часа; претходног дана):


Слика преузета са: www.rts.rs
  •          О којој је песникињи реч?
  •          Биографија (Припреми се да кажеш пар реченица о животу књижевнице)
  •          Збирке песама.
  •          Збирке бајки.
  •          Пронађи једну песму, која је по твом мишљењу најзанимљивија (припреми се да нам представиш зашто).
  •         Пронађи једну бајку, која је по твом мишљењу најзанимљивија (припреми се да нам представиш зашто).
  • Уколико сте противник facebook-а можете у завршном делу часа показати ученицима слику писца/ записати неколико реченица које су део неког књижевног дела, а задатак ученика би био да пронађу о ком делу је реч, о ком писцу је реч... исто као у претходно наведеном примеру.
  • Испричај ми причу.
  • Пре обраде књижевног дела, задатак ученика би био да пронађу дела књижевника о коме је реч (можете олакшати задатак ученика па им дати конкретна дела). Ученици би записали по пар реченица по свом избору и направили своју причу; 
  • Наслов дела може бити подстицај за говорну вежбу која ће бити реализована у уводном делу часа, пре обраде и тумачења дела;
  • Уместо књижевног дела, могу нам послужити мотиви. На пример, можемо узети мотив заљубљености. Ученике ћемо поделити у неколико група. Једна група ће добити поезију М. Антића, друга песме Д. Ерића, трећа Д. Максимовић. Сваки од ученика ће обрадити другачију песму и записати по један стих/строфу која им се допала. На хамеру ћемо залепити стихове који им се допадају и преуредити их на тај начин да добијемо сасвим нове песме;
  •  Тумачење књижевног дела не мора увек почети од почетка. Тумачење може почети и од краја. Ако се ради о бајци (...И живели су срећно до краја живота) могли бисте да препознате шта је то што се стално понавља у бајкама. Можете (пре читања) заинтересовати учениике да прочитају одређено књижевно дело тако што ћете им испричати неку од целина дела или им рећи неке чињенице које су везане за биографију писца; а у уској су вези са делом о коме је реч;
  •  Представа на основу прочитаног дела. Било који роман може лако постати сценарио за представу. Потребно је само мало маште. И то не Ваше. Направите/обликујте, заједно са ученицима сценарио који ће касније бити презентован родитељима;
  • Стрип у настави:


Идеје пронађене на:

Интерпретација романа „Бела Грива“ Рене Гија у млађим разредима основне школе: http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-9343/2014/1452-93431408151P.pdf#search="čitanje"
  •     Дебата
  • Дебата је одличан начин приликом обраде лектире. Ученицима ћемо раније саопштити о којој лектири је реч. Поделићемо улоге. Ученици ће бити подељени у две групе- за и против. Вођа дебате ће морати да смисли питања за обе групе. Учитељ ће имати додатна питања. Важно је да у процесу дебате сви ученици имају важно место и да сви имају задатак.
  •     Основати читалачки/литерарни клуб
  • Важно је ученике мотивисати да буду део клуба. Искористите конкурсе за ученике и тиме их мотивишите. Поред рођенданског поклона, ученик може добити од својих другова песму посвећену њему. Договорите дан састајања. То може бити једном недељно/једном у две недеље/једном месечно. Будући да је 2. април је Светски дан књиге за децу, можете организовати књижевно вече и позвати родитеље ученика. Такође, као подстицај ученицима за читање и чланства у читалачном клубу, може бити одлазакна Сајам књига у Београду
  •     Дан у библиотеци.
  • Поред учитеља/учитељице, деца би требало да се раније упознају са библиотеком и књижарама. Сазнајте како би могла да изгледа и кућна верзија дечије библиотеке:   
 http://uciteljicajelenastosic.blogspot.rs/2015/09/blog-post_16.html

Ако нисте љубитељ библиотека, имате и другу опцију: online књиге. Међу њима се истиче највећа заједница љубитеља књига на Балкану, која има највећу базу издатих књига на овим просторима. Осим књига, можете пронаћи и песме и приче, цитате и мудре мисли, вести из света књижевности, биографије писаца. Да, добро сте прочитали, све оно на једном сајту: http://knjige.pravac.com/.

П.С. Ово су само неки од предлога, једва чекам да чујем како је прошла реализација истих. Морам да напоменем да сам сваки од наведених предлога спровела и да су се показали јако делотворним. Уколико сте и Ви пронашли начин да ученицима приближите књижевно дело, биће ми част да чујем о чему је реч. 
П.С.С. Запамтите да не можемо дете присилити да чита; не можемо. Присилити, није глагол који би требало да стоји уз именицу књига. Уз именицу књига требало би да стоји глагол волети. Зато смо ми ту да развијемо љубав код детета; љубав према читању, љубав према књизи; да дете буде у стању препозна и подели љубав. Да дете постане човек који ће се против ветрењача борити не мачем већ књигом.

Литература:
  1. Голијанин-Елез, С. (2007): Методолошки оквир и биће песништва- естетске и образовне вредности лирске поезије у савременој настави, Норма, 12(2-3), 125-141.
  2. Николић, М. (1988): Методика наставе српскохрватскога језика и књижевности, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  3. Стојановић, Б. (2007): Интерпретација бајке у млађим разредима основне школе, теоријски и истраживачки приступ, Врање: Учитељски факултет у Врању.



Мс Јелена Стошић


0 коментара:

Постави коментар