Да ли верујете у „живели су срећно до краја живота“ завршетка сваке
бајке? Свако од нас машта о томе, али ретко ко верује у остварење истог. Али,
ко је тај који, заиста ради на остварењу тог циља? Циља да се живи срећно до
краја живота. Зато треба читати. Зато треба веровати. Зато треба писати. Зато
треба праве вредности преносити са колена на колено. Тако су настале и „Српске народне
бајке“ као основа вере у оно што је добро. Зашто су „Српске народне бајке“
основа свих српских ауторских бајки, сазнајте.
Слика преузета са: http://www.laguna.rs/n3408_knjiga_srpske_narodne_bajke_laguna.html
Бајке нису измишљене приче. Бајке су приповедања која су се
преносила са колена на колено, како би свако од нас данас спознао нешто што је
давно заборављено. Нешто чега је некада било у изобиљу. Нечега што је данас
реткост. То и јесте вера. Вера у боље сутра. Вера да добро побеђује лоше. Вера
је та која побеђује све. Вера је та која може да се супростави свему. Мислите
да се данас више верује него некада? Мислим да не. Да имамо вере у себе саме не
би нам били потебни психолози и психоаналитичари. Замислите само да су
принцезе, остављене у двору након изласка из њега тражиле психолога. То је
проблем данашњице. Много тога нам се нуди. Много тога користимо. Да, користимо.
И не гледамо колико тога је штетно. И некада је било лошег. И некада је било
штете. Али, штета није долазила од људи.
Мислите да су случајно све те вредности основа српских ауторских
бајки? Мислите да су случајно српске народне бајке основа српских ауторских
бајки? Ништа није случајно. Макар тако поручују народне бајке. Књига „Српскенародне бајке“ представља скуп бајки које враћају веру у све оно што смо изгубили
трагајући за бољим временом. Нуде се следеће бајке:
- Чардак ни на небу ни на земљи,
- Немушти језик,
- Баш - Челик
- Златна јабука и девет пауница,
- Међедовић,
- Ђаво и његов шегрт,
- Аждаја и царев син,
- Змија младожења,
- Усуд,
- Ђела,
- Биберче,
- Царев син и крилата баба,
- Три прстена,
- Лаж за опкладу,
- Девојка цара надмудрила,
- У лажи су кратке ноге.
Вредне су. То је оно вредно и значајно што нам је преостало. Вера
да добро увек побеђује зло, вера да слабији може да победи оног јачег, вера да
може „некада давно...“ прерасти у „.. и живели су срећно до краја живота“. Зато
је вера у срећу вреднија од свега.
П.С. Ову књигу препоручујем свима онима који не верују у срећан
крај. Не мора да верују у срећан крај. Нека верују у срећан почетак, само тако
ће крај бити срећан. Зато ову кеигу препоручујем деци, зато што они знају шта
је срећа. Зато им немојте ускраћивати веру у срећу. Срећна деца ће постати
срећни људи.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу
можете пронаћи на: http://www.laguna.rs/n3408_knjiga_srpske_narodne_bajke_laguna.html
Јелена Стошић, М. Sc.
