twitter
rss

Да ли је свет данашњице убрзан до те мере да заборављамо на себе и дете у себи? Стално се питам шта смо то изгубили у жељи да напредујемо... Шта смо оставили иза нас? Ако погледамо иза нас, сигурно смо оставили (а и даље остављамо) трагове. Кажу да не треба да идемо утабаним путем, већ оним којим нико није пролазио. Само тако можемо да јасно видимо шта остављамо иза себе. А можда се не треба окретати, већ гледати испред себе и у себе. Ако погледате сада, овог тренутка, у себе, да ли знате ко сте ви? Ко сте били пре него сте одрасли? Данас имам прилику да Вам представим особу која има исте дилеме и која се бори против одрастања својом креативношћу и унутрашњом снагом детета.


  • Представите се. (Име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија)
Укратко да се представим... Иако је требало да будем Андреј неким чудним стицајем околности постала сам Јелена Максимовић, а после и Магловски. Завршила сам Вишу Педагошку школу у Новом Саду, иако као васпитачица никада нисам радила. Последњих 15-так година моја страст су путовања, фотографија и писање путописа, кратких прича и анегдота из детињства. И тако су се хобији некако сами низали и логично допуњавали... После сваког путовања настајали би путописи обогаћени живописним фотографијама, што и није случајност, јер сам као фотограф радила неколико година и највише уживала у том периоду пословног пута.


Од када сам постала мајка, неке нове љубави су се уз дете пробудиле. Отворио ми се сасвим неки нови свет, свет маште и креативности које сам почела да стварам на дрвеним предметима. Декупаж је постао мој светла тачка и водиља у имагинарном свету, који ми свакодневно храни душу и буди знатижељу. Декупаж је заправо техника декорисања предмета или намештаја комадима папира, салвета. Иако датира још из 12. века ипак је термин новијег датума, из 20. века и потиче од француске речи „decouper“ што значи „исећи“. И тако моја љубав према украшавању предмета траје већ 2,5 године а отприлике толико и постоји моја страница Decoupage handmade with Love Магла, као мој начин да се приближим љубитељима овог лепог хобија и пласирам оно што радим.



  •  Како сте почели са радом? Које технике су се развиле као уникатно обележје Вашег рада?
Како је заправо све кренуло? Сасвим случајно, на Фејсбуку сам наишла на неке лепе предмете који су водили до неких Декупаж група, и убрзо сам постала њихов члан. Била сам фацинирана шта све људска рука и машта могу да створе, већ у то време су постојале сјајне жене које су свакодневно „стварале чуда“ и биле су моја инспирација. Данас, након 2,5 године се са већином тих сјаних жена, рукотвораца, уметница (назовите их како желите) и дружим и размењује мноштво корисних савета и трикова. На самом почетку сам украшавала готово све што ми се нашло под руком: флаше, тегле, старе кутије, столице, столове, санке, а онда како су расли апетити и жеља за напредовањем искристалисале су се и жеље и афинитети. Почела сам да врхунски уживам у изради кутија – књига и миx-медиа слика. Технике су многобројне и можете их комбиновати у недоглед и тиме добијати занимљиве, посебне и уникатне радове. Као што сам већ споменула волим миx –медиу јер даје једну ширину у раду, можете комбиновати ту разне технике, и додавати слој на слој, волим ефекат „суве четке“, волим се играти са подлогама и додавати 3Д ефекте, волим металне и дрвене детаље, волим рељефе и орнаменте, тагове са натписима, печате, ма много тога још волим, и оно што још даје лични печат мојим радовима је да свака кутија има и свој назив. Када узмем предмет и станем да га загледам у том моменту креће магија... време стане и слике се нижу једна за другом. Руке готово саме по инерцији раде, некада ме овакав креативни процес скроз удаљи од првобитне замисли и често такви радови и буду бољи од оних унапред осмишљених. Музика је мој једини партнер у раду, па ме чак и она заведе некада и промени ми енергију, стварајући нешто другачије и лепше. Баш из тог непредвидивог дела сопственог ума који се поиграо самном и изазвао неку „хемијску реакцију“ настају занимљиве и непоновљиве идеје, и заправо тада настаје уникатан рад. Из овог разлога се може наслутити зашто је нама који се бавимо израдом уникатних предмета тешко када од нас затраже да поновимо идентичан рад, јер не можете поновити баш ту потребну емоцију својствену само том креативном тренутку у времену. Некада је то просто немогуће. Нажалост, понекад идеје остану само тужни, усамњени цртежи у роковнику, који су на „чекању“ или никада не угледају светлост дана.



Страница Decoupage handmade with Love - Магла је посвећена свим љубитељима декупажа, пасионираним креативцима, љубитељима уникатних и оригиналних предмета којима се може украсити животни и радни простор. Посвећена је и онима који цене ручни рад и радо дарују овакве уникатне поклоне блиским особама, члановима породице и пријатељима. Зато добродошли и посетите моју страницу.




Инспирацију проналазим свуда око мене: у природи, парковима, архитектури, у књигама, филмовима, музици, путовањима, морским причама, познатим личностима из света уметности, старинама, оронулим зградама, детаљима са фасада (орнаментима), прозорима, балконима, цртаћима...ма готово у свему. Мада се некада дешава да инспирација „пронађе мене“ – просто се наметне неки детаљ или мотив који не жели да га заборавим, буквално „жели“ да буде употребљен. Најдраже едиције су ми управо биле миx –медиа слике посвећене познатим личностима и њиховим делима (Бетовен, Никола Тесла, Џорџ Орвел, Алфред Хичкок) и једна посебна поруџбина – Лептир колекција – тематски рађена на 30-так предмета у винтаге стилу. Инспирација је безгранична, битно је имати добру идеју, добру причу водиљу и успех ће доћи временом. Када сам почела да се бавим овим хобијем нисам ни слутила колико ћу из дана у дан пробијати своје могућности и померати границе своје креативности. Сваки дан се учи понеки нови трик, учи нова техника која предмету удахњује нови „живот“ и оно што је најлепше никада не достижете врх стварања, увек, али увек може да се учи и надограђује знање и умеће. Готово сваки стари предмет можете да рестаурирате и украсите и да му дате ново рухо, а исто тако и потпуно нов предмет да учините да изгледа рустично и старо користећи разне технике и материјале. То је она лепота и изазов у декупажу која се често граничи са уметношћу.



  • Како васпитачи/васпитачице, учитељи/учитељице, родитељи и деца реагују на производе Decoupage handmade with Love? Позитивни/негативни коментари.
Највеће интересовање за моје рукотворине, поред мојих сродних душа из света декупажа, управо показују васпитачице и учитељице, јер све имамо једну заједничку препознатљиву црту, а то је креативност, као и ширину у погледу и интересовањима. Мајке су, углавном, заинтересоване за мој програм најмађима и најслађима, дечици. Обично се мајке пре одрекну сопственог задовољства, како би деци купиле кутију, сат... са посебним мотивом које њихово дете воли. Деца се посебно радују када им се дарује предмет са баш њиховим омиљеним јунаком и посвећено баш њима, јер се њихово име налази на кутији.



  • Да ли сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На машту?
Мислим да је у данашње ужурбано време тешко усрећити људе и пробудити им машту, Сви су окренути својим превише нагомиланим обавезама, где им готово и не преостаје време за маштање. Верујем да би велика већина људи желела да макар на тренутак заустави време и уради неке лудости и никада не проживљене снове, али време се опире и незаустављиво тече. Баш у тој игри са временом и журби нестаје оно мало дете у њима и губи се осећај за сањарење. Моја је велика срећа што кроз свакодневне радове брижно негујем то дете у себи и не дозвољавам му да одрасте. Управо из детњства црпим мноштво идеја и радо му се враћам. Сматрам да умерена инфантилност усрећује и обогаћује људски живот. Зато не спутавајте и не терајте своје дете да пре времена одрасте, дајте му прилику да ужива у тој улози, да се игра, машта, сањари... тешкоће живота ће доћи саме по себи. Пустите дете да буде дете.

 

  • Да ли деца данашњице знају да маштају? Како им Decoupage handmade with Love помаже у томе?
Нисам сигурна да ли моју страницу посећују деца, нити да им помаже у маштању, волела бих да је тако... Али знам да моје дете од 4,5 година има изузетно богат свет маште, некада га је тешко дозвати у реалност. Воли да прича приче и да јој се причају, воли да глуми и ствара представе, да проживљава сцене из омиљених филмова и цртаћа, да измишља своје неке песме и приче, да машта о путовањима и да преноси те сцене на цртеже. Воли да ме гледа док украшавам предмете и често се искрено диви, дајући ми најдраже комплименте... Генерално, мислим да данашњој деци не недостаје толико маште, колико им недостаје пажња и време да се искажу пред особама које су им битне, а посебно им недостаје интеракција са одраслима и заједничко маштање.



На страници Decoupage handmade with Love - Магла можете се информисати и пропратити све што заокупља мој свет маште; моји радови се налазе у организованим и прегледним албумима. За све информације се можете одратити мени путем поруке у инбох, а исто тако можете и поручити предмете које пажљиво запаковане шаљем поштом, пост експресом.



  • Планови за даље?
Неки планови за блиску будућност су још више личног усавршавања и стварања занимљивих радова и заједничког дружења на креативним групним и индивидуалним радионицама.



П.С. Ако је љубав одговор на сва наша питања, ако је љубав наша једина пократачка снага, зашто је трошимо на мање значајне људе, на мање значајна дешавања? Ионако нећемо моћи да утичемо на сва та дешавања. Ионако нећемо моћи да утичемо на све те људе. Зато, уместо да се „трошимо“ на нешто што није део наше моћи, улажимо у себе. Нађимо то нешто на шта ћемо усмерити љубав и делити је са другима. Љубав је, можда, једина која се дељењем умножава.

П.С.С. Драга Јелена, хвала ти што си послала део своје покретачке снаге! Хвала ти што си послала кутију љубави!



Јелена Стошић, M.Sc.

0 коментара:

Постави коментар