twitter
rss

Мика Антић је рекао: "И највећи је живот када ниси свестан да живиш него мислиш да сањаш". Шта би било када би сваки наш сан постао јава? А шта би било када неки наши снови не би ишли у смеру у коме би желели да иду? Шта се дешава када си једног тренутка принцеза одевена у хаљине чија се лепота не може описати а шта када си помоћница на двору одевена у магарећу кожу? Кажу да одело не чини човека. Да ли је заиста тако сазнајте у адаптацији бајке Шарла Пероа коју је приредила Светлана Курћубић Ружић - "Принцеза у магарећој кожи".

Слика преузета са: http://www.evrobook.com/princeza-u-magarecoj-kozi.html

Некада давно. Тако обично почињу бајке. Тако обично почињу све наше приче. Тако обично почињу сви наши необични снови. Снови о срећи. Наша бајка почиње у краљевству у коме је краљ живео срећно са својом породицом.
Краљ је живео у двору коме по лепоти није било равног на целом свету и био је поносан на све што је у његовој власти. Посебно се дичио својом коњушницом, о којој се причало и у другим краљевствима, јер је краљ имао најлепше и најбоље коње који су се могли наћи на свету. (...) Али краљ је најпоноснији био на једног станара коњушнице који је сваког посетиоца краљевства остављао у чуду.

Не то није био коњ, већ магарац који је свакога јутра уместо балегом сталу испуњавао вредним златницима. Краљ је имао све што му је било потребно и више од тога. Љубав своје породице, наклоност људи око себе и изобиље златника. Али... снови о срећи су окренули свој ток кретања. Краљица. Болест. Предосећај краја.
- Моје време је истекло... зато те молим да ми испуниш последњу жељу. Ти и ја смо живели у великој љубави... Круна њена је наша дивна ћерка, која заслужује да је у животу неко воли онако како си ти волео мене. Обећај ми да ћеш је удати само за оног ко је спреман да јој подари такву љубав... Закуни се...

Последње речи краљице није чуо само краљ. Властелин који је знао да је принцеза једина наследница свега затражи руку краљеве кћери обећавајући љубав. Вечну љубав. Али...
Млада принцеза је била толико тужна да је плакала данима и ноћима. Није могла да верује да њен вољени отац жели да је уда за лукавог, ружног и безобзирног властелина. Није желела да се уда за таквог човека јер га није волела, али није хтела да противречи оцу јер је била научена на послушност. Била је неутешна и несрећна, на двору није имала са ким да се посаветује, да поразговара о својој муци, јер су њеног оца, уваженог краља, сви беспоговорно слушали. Зато је на крају решила да крене код своје куме виле, да је замоли за помоћ и савет.

Кума је имала решење. Које решење је кума нашла за принцезу? Колико решења је требало пронаћи како би принцеза избегла удају? Како ће принцеза постати слушкиња? Сазнајте у бајци која враћа веру у снове, веру у добро. Јер само добро може на крају бити награђено.
П.С. Да, највећи живот јесте када мислимо да сањамо а не да живимо. Колико придајемо значаја нашим сновима? Колико снова је остало неодсањано само зато што смо се бојали. Бојали да одемо тамо ван своје зоне комфора. Треба изаћи из безбедне луке. Треба веровати. Само вера у добро може спасаити свет.

П.С.С. Хвала издавачкој кући Evro Book на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.evrobook.com/princeza-u-magarecoj-kozi.html

Јелена Стошић, M.Sc.

0 коментара:

Постави коментар