twitter
rss

Приказивање постова са ознаком 7. Кутак за родитеље. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком 7. Кутак за родитеље. Прикажи све постове

Зашто ученици не би требало да читају школску лектиру за време летњег распуста? /  Мс Јелена Стошић

НАПОМЕНА: Пре него осудите, прочитајте.


            Да, добро сте прочитали наслов. Ученици не би требало да читају лектиру, прописану Наставним планом и програмом, за време летњег распуста. Не би требало ни да читају. Зашто би?
            Живимо у времену информационе ере, где је ученицима доступно све; све им је на дохват руке (компјутери, таблети, телефони) а све што им је на дохват руке мора (наглашавам да мора) да има интернет тачније вајрлес (wireless). У супротном је све раније назначено бескорисно. Како смо се отуђили ако нам интернет омогућава да постанемо ближи? Тако што смо у жељи да напредујемо заборавили на све око нас и оно што нас је зближавало. Тако што смо у жељи да имамо више, заправо добили мање (присетимо се шта нас је чинило срећнима: ДЕТИЊСТВО (кликните на реч)). Тако што смо у жељи да нам свет буде на дохват руке заборавили на лепоту истог. 



            Шта се десило са световима јунака наших омиљених лектира? Шта се десило са световима јунака бајки, прича, песама? Да ли су ти светови нестали? Искрено се надам да нису. И да има још наде. И да има још деце која уместо тражећи Покемоне, проводе летњи распуст тражећи лектире (или књиге које су прилагођене узрасту детета).
            Криви смо. Криви смо јер смо и сами навикли да одлажемо обавезе. Одлагање преносимо са колена на колено, као аманет будућим поколењима. Уместо одлагања треба деци (ученицима) преносити другачије навике. За почетак је довољно да, уместо што ћете потражити препричану верзију лектире, повратите дете књизи. Верујем да неће бити лако.


 Ако научимо дете да на време цени лепоту писане речи, онда ћемо га научити да цени лепоту света. Верујем да постоје кораци. Важни су они први.

Кораци:

  1. Затворити овај прозор.
  2.  Угасити компјутер.
  3.  Учланити дете у прву библиотеку.
  4. Истражити библиотеку.
  5. Отићи до књижаре.
  6. Купити лектиру (или књигу која је прилагођена узрасту ученика).
  7. Упалити компјутер.
  8. Наручити/ наћи књиге у пдф формату.
  9. Читати детету.
  10. Допустите да дете чита Вама.
  11. Угасите/покријте компјутер за време летњег распуста.
  12. Допустите детету да буде дете које ће отварати само прозоре маште.

Ако није довољно савета, можете се подсетити текста: "Како да ученици заволе читање и књигу?".

Многи ће рећи да је налов у контрадикторности са написаним (јесте тако), али да ли сте заиста очекивали да постоји оправдање да Ваша деца не читају за време летњег распуста? Да ли сте очекивали да ће Ваша теорија да деца треба да одморе за време распуста бити потврђена? Све оне који су ово очекивали, хтела бих да питам: Од чега су се Ваша деца уморила за време школске године? 

П.С. Поставили смо питање: Зашто ученици не би требало да читају лектиру за време летњег распуста? Одговор: Зато што неће бити принуђени да читају, зато што их нећете свакога дана опомињати да треба да читају, зато што нећете претраживати препричане верзије лектира, зато што ћете детету дати кључ светова маште (чланску карту библиотеке). За једно зашто, 1000 зато. Нађите разлоге, нађите још 1000 зато, довољно пута смо питали "Зашто?".
П.С.С. Ко хоће да уради нешто- нађе начин. Ко не жели ништа да уради-нађе оправдање. Мислим да смо довољно тражили оправдања за нас саме. Пустимо децу да налазе начине да на путу маште налазе светове само њима знане.


Мс Јелена Стошић

Уколико не цените књиге и лепоту писане речи, можете одмах да затворите овај прозор. Прозор, који Вам пружа увид у нове светове. Прозор, који Вам пружа увид у ново ЈА. Прозор, који ће и даље остати одшкринут чак и када га затворите.

Слика пронађена на: 

Верујем да већина Вас није затворила овај прозор. Прозор, који пружа увид у нека „стара времена“ када се уместо телефона носила књига, када су се посећивала позоришта и библиотеке, а не кафићи и сплавови. Прозор, који нам пружа увид у оно што смо могли постати да смо опстали. Неки од нас јесу. Верујем да си и ти. Верујем, јер је вера оно што нам је у (не)напредовању измакло. Да ли верујете? Да ли још увек верујете у чуда? Чуда су могућа, само многи нису у стању да их виде. Када сте последњи пут видели некога да чита? Да жури ка библиотеци како би испоштовао рок за враћање књиге? Да чека испред билетарнице како би купио карту за своју омиљену представу? Да ли видите те људе? Не. Превише смо окупирани технологијом која напредује, а ми и даље стојимо у месту и чекамо да се лично напредовање деси само по себи. Неће се десити јер не користимо информације и технологију који нам се нуде на прави начин. Када сте последњи пут прочитали књигу? Када сте последњи пут купили књигу? Да ли уопште купујете књиге? Да ли одлазите у библиотеку? Да ли имате сопствену библиотеку?


Слика преузета са: Goodwill Librarian

Ово би требало да води ка самоспознаји и тренутку када сами себи постављате питање: „Зашто више не улажем у себе?“. Уместо преиспитивања, које често бива непродуктивно, би требало да кренете у правцу књига. Правцу заборављених цитата и мудрих мисли. Да пронађете и спознате себе путем истих. Тако ћете уложити у себе.

Слика пронађена на интернету


Прихватите да сте савршено несавршени, али никада немојте да прихватите чињеницу да не улажете у себе. Улагањем у себе, уложићете у своју децу, јер ће путем примера наћи начина да заволе читање и књигу. Будите пример. Будите модел понашања Вашег детета. Не одустајте. Не одрастајте. Верујте. Јер, вера је можда једино што нам нико не може одузети.
П.С. Вероватно сада и немате снаге да претражујете сајтове који Вам се нуде, зато вам предлажем да посетите Правац Kњиге и усмерите себе у правом правцу. Не само да је ово сајт за све библиофиле Балкана, већ нуди широки спектар тема везаних за књиге, песме и приче, цитате, вести из књижевности и цитате. Oво је један од начина да одговорите на напред постављена питања. Начин да се вратите себи. Начин да отворите нове и одшкринете старе прозоре.
П.С.С. Зато правац књиге, правац библиотеке, правац позориште и немојте да чекате да се „стара времена“ врате, стварајте нова времена на јаком темењу. Темељу знања.

Мс Јелена Стошић

У деци је света клица,
нова моћ се у њих крије,
бољи свет би мого нићи
кад би знали завити је.

(Ј.Ј. Змај)

У периоду информационе ере, када нам је све на дохват руке, када све што нам треба, можемо пронаћи на интернету заборављамо на лепе ствари око себе. Заборављамо на лепоту (обавезно кликните на реч лепота). Заборављамо на лепе тренутке (не проживљавамо их, него се трудимо да их забележимо фотографијом), заборављамо на оне мале ствари које живот чине таквим какав јесте (желимо све сада и одмах), уместо драге особе коју би требало да држимо за руку- ми држимо телефоне. А што је најгоре уместо паметних мисли, имамо паметне телефоне који мисле уместо нас.

Слика пронађена на интернету

А шта се дешава са лепотом писане речи? Чувено питање које се поставља из дана у дан испред нас је да ли ученици читају. Као што рекох, уместо паметних мисли, имамо паметне телефоне, паметне апликације које и читају уместо нас. Да ли то значи, да у блиској будућности ученици неће читати (када већ могу пронаћи бајке које неко чита уместо њих; препричане лектире)? Не оспоравам вредност бајки и прича које неко чита; јер ће тако ученици да науче, поред осталог, дикцију. Али, шта ако је ученицима само нечије читање ослонац? Да ли ће тако изгледати „школа будућности“? „Најважнији, а уједно и најтежи задатак школе будућности у васпитању деце јесте- помоћи им на најбољи могући начин да пронађу смисао живота, открију скривене потенцијале и схвате систем правих вредности како би могли максимално себе да развијају у том контексту“ (Стојановић,2007:11). Ми смо ти који би требало да усмеравају децу и помогну им да спознају светове који се нуде. „Детету је посебно данас преко потребан естетски поглед на живот и морални став који му танано и неприметно, самоимплицитно, предочава предности пожељног и лепог понашања“ (Стојановић,2007:11).
Слика пронађена на: We Heart It

Ако књига представља увид у живот, а самим тим и увид у себе самог, онда морамо имати у виду да је испред нас најважнији задатак; да ученици сами себе спознају. Не кажем да морамо ученике присилити да воле писану реч и цене лепоту писане речи, али се можемо потрудити да им приближимо светове који чекају да буду откривени:

  • Учење по моделу-будите узор. 
  • Ово важи и за учитеље, а посебно за родитеље. Не постоји боље учење него учење путем узора. Морате ученицима показати да је Вама још увек стало до књиге и до лепоте писане речи.
За родитеље: 


  • Читајте свом детету. Стално. Уместо што ћете вече провести поред телевизора, проведите време са дететом. Читајте му пре него заспи. Оживите ликове. Ожите светове. Развијајте машту код детета. Развијајте критичко размишљање. Подстичите дете на размишљање, постављајте питања и нека оно пита. Научите дете да се не плаши да постави питање.


За учитеље:  
  • Ако је већ, facebook, узео маха у нашим животима, па и у животима ученика дајте следећи задатак: Сваког дана/једном недељно поставите слику писца на Вашем facebook профилу. Задатак ученика би био да пронађу што више чињеница о том писцу (с тим да се чињенице не понављају); на тај начин ће ученици читати коментаре својих другова, а copy-paste који постаје главни проблем данашњег друштва, може послужити ученицима да и науче нешто јер ће претходно прочитати оно што поставе (а читаће и коментаре другова како се исти не би понављали). Осим слике писца, где је један од првих задатака откривање о ком је писцу реч, можете ставити и одломак неког дела, лектире, песме.. На пример:  


          Задаци за ученике (саопштени у завршном делу часа; претходног дана):


Слика преузета са: www.rts.rs
  •          О којој је песникињи реч?
  •          Биографија (Припреми се да кажеш пар реченица о животу књижевнице)
  •          Збирке песама.
  •          Збирке бајки.
  •          Пронађи једну песму, која је по твом мишљењу најзанимљивија (припреми се да нам представиш зашто).
  •         Пронађи једну бајку, која је по твом мишљењу најзанимљивија (припреми се да нам представиш зашто).
  • Уколико сте противник facebook-а можете у завршном делу часа показати ученицима слику писца/ записати неколико реченица које су део неког књижевног дела, а задатак ученика би био да пронађу о ком делу је реч, о ком писцу је реч... исто као у претходно наведеном примеру.
  • Испричај ми причу.
  • Пре обраде књижевног дела, задатак ученика би био да пронађу дела књижевника о коме је реч (можете олакшати задатак ученика па им дати конкретна дела). Ученици би записали по пар реченица по свом избору и направили своју причу; 
  • Наслов дела може бити подстицај за говорну вежбу која ће бити реализована у уводном делу часа, пре обраде и тумачења дела;
  • Уместо књижевног дела, могу нам послужити мотиви. На пример, можемо узети мотив заљубљености. Ученике ћемо поделити у неколико група. Једна група ће добити поезију М. Антића, друга песме Д. Ерића, трећа Д. Максимовић. Сваки од ученика ће обрадити другачију песму и записати по један стих/строфу која им се допала. На хамеру ћемо залепити стихове који им се допадају и преуредити их на тај начин да добијемо сасвим нове песме;
  •  Тумачење књижевног дела не мора увек почети од почетка. Тумачење може почети и од краја. Ако се ради о бајци (...И живели су срећно до краја живота) могли бисте да препознате шта је то што се стално понавља у бајкама. Можете (пре читања) заинтересовати учениике да прочитају одређено књижевно дело тако што ћете им испричати неку од целина дела или им рећи неке чињенице које су везане за биографију писца; а у уској су вези са делом о коме је реч;
  •  Представа на основу прочитаног дела. Било који роман може лако постати сценарио за представу. Потребно је само мало маште. И то не Ваше. Направите/обликујте, заједно са ученицима сценарио који ће касније бити презентован родитељима;
  • Стрип у настави:


Идеје пронађене на:

Интерпретација романа „Бела Грива“ Рене Гија у млађим разредима основне школе: http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-9343/2014/1452-93431408151P.pdf#search="čitanje"
  •     Дебата
  • Дебата је одличан начин приликом обраде лектире. Ученицима ћемо раније саопштити о којој лектири је реч. Поделићемо улоге. Ученици ће бити подељени у две групе- за и против. Вођа дебате ће морати да смисли питања за обе групе. Учитељ ће имати додатна питања. Важно је да у процесу дебате сви ученици имају важно место и да сви имају задатак.
  •     Основати читалачки/литерарни клуб
  • Важно је ученике мотивисати да буду део клуба. Искористите конкурсе за ученике и тиме их мотивишите. Поред рођенданског поклона, ученик може добити од својих другова песму посвећену њему. Договорите дан састајања. То може бити једном недељно/једном у две недеље/једном месечно. Будући да је 2. април је Светски дан књиге за децу, можете организовати књижевно вече и позвати родитеље ученика. Такође, као подстицај ученицима за читање и чланства у читалачном клубу, може бити одлазакна Сајам књига у Београду
  •     Дан у библиотеци.
  • Поред учитеља/учитељице, деца би требало да се раније упознају са библиотеком и књижарама. Сазнајте како би могла да изгледа и кућна верзија дечије библиотеке:   
 http://uciteljicajelenastosic.blogspot.rs/2015/09/blog-post_16.html

Ако нисте љубитељ библиотека, имате и другу опцију: online књиге. Међу њима се истиче највећа заједница љубитеља књига на Балкану, која има највећу базу издатих књига на овим просторима. Осим књига, можете пронаћи и песме и приче, цитате и мудре мисли, вести из света књижевности, биографије писаца. Да, добро сте прочитали, све оно на једном сајту: http://knjige.pravac.com/.

П.С. Ово су само неки од предлога, једва чекам да чујем како је прошла реализација истих. Морам да напоменем да сам сваки од наведених предлога спровела и да су се показали јако делотворним. Уколико сте и Ви пронашли начин да ученицима приближите књижевно дело, биће ми част да чујем о чему је реч. 
П.С.С. Запамтите да не можемо дете присилити да чита; не можемо. Присилити, није глагол који би требало да стоји уз именицу књига. Уз именицу књига требало би да стоји глагол волети. Зато смо ми ту да развијемо љубав код детета; љубав према читању, љубав према књизи; да дете буде у стању препозна и подели љубав. Да дете постане човек који ће се против ветрењача борити не мачем већ књигом.

Литература:
  1. Голијанин-Елез, С. (2007): Методолошки оквир и биће песништва- естетске и образовне вредности лирске поезије у савременој настави, Норма, 12(2-3), 125-141.
  2. Николић, М. (1988): Методика наставе српскохрватскога језика и књижевности, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  3. Стојановић, Б. (2007): Интерпретација бајке у млађим разредима основне школе, теоријски и истраживачки приступ, Врање: Учитељски факултет у Врању.



Мс Јелена Стошић


Слика одобрена од стране ауторке исте, Андријане Вешовић.
Слика преузета са: https://instagram.com/zombijana/

Дајте ми један добар разлог зашто би детету куповали бојанке? Одговор је обично, зато што је тематика бојанки лик из омиљеног цртаног филма; зато што је бојанка розе или плаве боје; зато што би дете требало да научи да црта "шаблонски" у оквирима који му се нуде. «Ако су у питању слике, онда то морају бити фотоси, а не лоше изведени цртежи, који ће сем лошег укуса, развијати код деце и погрешне представе» (Карлаварис, 1986).
«Деца цртају већ вековима - на папиру, зидовима или у прашини. Међутим, врло је мали број сачуваних дечјих цртежа из прошлости. Кокс каже да су дечје мишљење, разумевање и вештина схватани као инфериорни и несавршени у односу на одрасле и да нису довољно вредни да би се забележили. Такође, наши преци нису третирали период детињства као што ми то чинимо данас» (Кокс, 2000:14). Ако пећина, цела пећина није била довољна човеку у прошлости да се изрази, зашто мислите да би дете могло да изрази себе и своју креативност, ако му дате само један папир, на коме се налази одређени облик који би оно требало да испуни бојом/материјалом? «Развој дечјег цртежа може се пратити од првих шкработина на зиду, папиру, песку или било ком другом материјалу на ком дете може да остави свој траг писаљком, оштрим предметом, оловком, прстом умеченим у боју и слично. Од те прве фазе која почиње оног тренутка када дете дохвати оловку и направи први знак, почиње „историја“ дечјег ликовног изражавања» (Edwards, 1979). Само унесите боје у свет детета, праве боје и њему више ништа не треба, јер цртање није мука када је ту рука (отисак длана).
Зар није лакше да дете само нацтра доживљај цртаног филма, свог омиљеног лика, без претходно постављених линија? Доживљај, импресија, изражавање, личност... то би требало да буде оно што желимо да развијемо код детета.
«Већина мале деце црта вољно с одушевљењем. Међутим, деци је, упркос томе што цртају радо и без задршке, надасве важно да се оно што су нацртали може идентификовати. Она се труде, све док нису убеђена да нацртани човек, пас, сто или нешто друго “изгледају баш како треба» (Кокс, 2000:15-16). «Круг, као симбол целине, савршенства, спој почетка и краја, неправилан, овалан, округласт за дете има универзалну вредност и може значити све, од играчке и разних предмета до животиња, људи и простора» (Беламарић, 1987). Зато је и данас актуелно питање:


Показивао сам своје ремек-дело одраслима и питао их да ли се плаше мог цртежа.
Они су одговарали: "Зашто бисмо се плашили шешира?"
Међутим, мој цртеж није представљао шешир. Он је представљао змијског цара који је прогутао слона. Тада сам нацртао змијског цара изнутра, да би одрасле особе могле да схвате. Мој цртеж број 2 изгледао је овако:



Одрасли су ми препоручили да се оканем цртања змијског цара споља или изнутра и да се позабавим географијом, историјом, рачуном и граматиком. Тако сам у шестој години напустио сјајно сликарско занимање. Био сам обесхрабрен неуспехом свог цртежа број 1 и свог цртежа број 2. Одрасле особе никада ништа не схватају саме, а децу замара да им стално дају објашњења. (Мали принц, Егзипери )

Тест (не)одраслости је на првој импресији питања на слици. Они који не желе да одрасту и даље виде змијског цара који је прогутао слона; они који су одрасли виде шешир. Управо ова два виђења много говоре о нама; они који виде и даље змијског цара који је прогутао слона- знају да на дечијем цртежу виде оно чиме је дете било инспирисано у тренутку када га је сликало. Не кажем да они који виде шешир не знају да вреднују ликовни израз детета; али у случају да Ваше дете нацрта овакав цртеж и постави Вам исто питање, запитајте се да ли ћете га обесхрабрити у тренутку када на цртеж не гледате његовим очима. Да ли је Малом принцу дат оквир по коме би требало да црта? Не. Да ли је покушао да прилагоди схватање одраслих свом схватању? Да. Ту се налази есенција нашег проблема: Учите дете да не покушава да ликовни (или било који други) израз прилагоди схватању околине (одраслих), већ да околину (схватање одраслих) прилагоди свом схватању. То свакако нећете постићи ако га учите да црта тачно по шеми. Линија коју даје бојанка није баријера по којој би дете требало да хода, већ начин да се бојанка замени белим папиром где баријере ни границе неће постојати. «Такође, место бојења туђих облика, уколико се жели развијати графомоторика код детета, треба дете мотивисати да само исцртава облике својом руком, а да их касније испуњава бојом. Студије су показале да прецртавање и бојење облика није допринело њиховом каснијем распознавању» (Филиповић, 2011).

П.С. Сваки пут када детету купите бојанку, сетите се да га полако припремате да живи по оквирима које нам намеће свакодневица. Сетите се да га свесно припремате да живи „по мишљењу већине“, без личног става и мишљења. «Дете које је навикнуто на бојанке тешко ће моћи да ужива у слободи стварања. Зависност, коју стварају бојанке је поражавајућа. Експерименти и истраживања су показали да више од половине деце која су користила бојанке, губе своју креативност и независност личног израза и постају ригидна и зависна» (Лоуенфелд, 1970). Увек када помислите на бојанку, сетите се да обликујете човека који може живети "по шеми"- без прелажења линије; сетите се следеће песме, групе аутора:

Жениш се пре тридесете, јер тако треба.

Нормалан си.

Имаш двоје деце.

Диплому.

Посао.
Рачуне за струју.
Рачуне за телефон.
Летовање од десет дана.
Можда 15.
Escape weekend у Беч.
Плус здравствено осигурање.
Плус животно осигурање.
Пензијско осигурање.
Рачуне за грејање.
Журиш кући из канцеларије.
Данас је недеља.
...
Некада и четвртком када ти откаже психијатар.
Буди нормалан.
Петак је дан када ти твоја једноставна жена кува боранију.
Одустао си од сна да гајиш пчеле.
И од тога да се често смејеш.
Идеш у теретану, јер тако треба.
Возиш се у колони.
Никада не претичеш.
Нешто не умеш више да волиш.
Желео би.
Касније и то нестаје.
Лажеш да си добро.
Лажеш да се смејеш.
Лажеш.
Не смета ти прашина на омиљеној плочи.
На целом грамофону.
Пушиш кришом.
Псујеш возаче.
Псујеш пешаке.
Псујеш бициклисте.
Псујеш комшије.
Псујеш жену.
Псујеш децу.
Псујеш Бога.
Псујеш живот.
Рачуни, рачуни, рачуни.
Имаш превише бора.
Имаш пар година у иностранству.
Нека бежања од себе стварног.
Опијеш се некада
Никад сам.
Са друштвом.
Јер тако треба.
Певаш, јер кажу да су такви људи радосни.
У августу отплаћујеш кредит.
Имаш 20 година више.
Чекаш лифт.
Језиво си миран кад се поквари.
Чекаш у реду.
Чекаш у банци.
Чекаш да ти жена поново каже "волим те".
Чекаш да је опет заволиш.Чекаш лето.
Чекаш да одшколујеш децу.
Чекаш да удаш ћерку.
Чекаш да ожениш сина.
Чекаш да се пензионишеш.
Чекаш следећу годину.
Чекаш следећу годину.
Чекаш следећу годину.
Чекаш следећу годину.
Чекаш следећу годину.
Чекаш светла времена.
Чекаш боље сутра
Да будеш срећан.
Изуј се.
Ходај бос.
Тада смеш да ходаш и по трави.
Купај се док свиће.
Причај о стварима које волиш.
Никада не обрћи палачинке ножем или руком, само бацањем у ваздух.
Одлепићеш је са плафона, не брини.
Научи да разбијаш јаје једном руком.Играј се у супермаркету услужном касом, то је благодет.
Љуљај се у три ујутру.
Наручи 5 кугли сладоледа.
Насмеј се упозорењу ‚‚само за децу‚"Прођи испод прскалица у парку!
Стани испред врата са сензором, пљесни, па се прави да су се отворила на твоју команду.
Баци кап, две воде на врелу ринглу и замисли да си чаробњак који баца чини (ако немаш ‚‚сензор врата" близу куће)
Шетај поред реке.
Гурни прст у реку, нећеш остати без њега.
...
Љуби.
Грли.
Голицај.
Плеши.
Праштај.
Маштај.
Путуј.
Не пропусти прављење фигурица од пластелина - како каже дивна Џенита из Тузле - без пријатеља да га употпуне овај списак и не вреди много, још је боље када су пријатељи овако маштовити
Не пропусти први јоргован.
Ни последње лубенице.
И то да се умажеш јогуртом.
Или да причуваш нечијег мезимца.
Смеј се.
Много се смеј.
И не покривај уста рукама, јер имаш један криви зуб, само нека је здрав.
Више боле криви путеви у животу.
Прави мусаку.
Прави породични турнир у картама.
Читај цео викенд.
Покисни.
Слушај музику ризичних децибела.
Окречи собу у жуто.
Певај, ако тако осећаш.
Плачи, ако тако осећаш.
Купи шатор.
Највећи у радњи.И опрему за камповање.
Слажи слагалице.
Зови редовно родитеље, јер тако желиш.
Јави се иако је прекасно.
Посоли ако није слано (осим ако имаш висок притисак, онда само празан сланик треси изнад јела, видећеш да ће постати слано само од себе)Ммм... ипак немој ципелама на кауч
НЕ заборављај пријатеље.
Не заборављај ствари по ‚‚џеповима", ту су неке важне ситнице.
Стави мало више пене у купку.
Ууу, и прави балончиће.
Причај "по старински".
Немој баш УВЕК какити о томе да заправо, када видимо две дуге постоји само једна дуга, а да је друга њена рефлексија и да је то обмана нашег ока и ума.
Некада се само обмани ( Ух, како би ми овде, уместо само легла нека псовка, иако не треба псовати ) Зато исправка – Некада се само јебено обмани и уживај у две дуге!
Причај о стварима које волиш.
Причај о људима које волиш.
Није тешко наћи људе према којима ниси равнодушан.
Није тешко волети.
Причај и о стварима које те муче.
Причај.И слушај.
Буди брижан и самилостан.
Помоли се онда када искрено осећаш.
Негуј љубав.
Говори МИ, уместо Ја.
НЕ бежи од себе.Не плаши се.
Леп си и насмејан и намрштен.
Па шта ако знаш само два акорда на гитари.
Изгради у себи, не око себе.
Засади хектар калемљених трешања.
И праске, ако тако желиш.
Донеси јој семе за нану и оригано са службеног пута.
Чекај, па ти немаш службени пут.
Постао си оно што желиш.
Онда се одвези бициклом до пијаце и купи.
Буди креативан, НИШТА НИЈЕ ГЛУПО ако је намера права.
Обоји свој свет.


Песма преузета са групе: Ко сам ја?

П.С.С. Ако, без обзира на ове савете, желите да детету купите бојанку, уместо тога обојте зид у бело, купите боје, четкице и допустите детету да постане човек који неће живети по оквирима, јер ће одрастати са сазнањем да ни небо није граница.


Слика преузета са: weheartit.com

Литература:
  1. Беламарић, Д. (1987): Дијете и облик. Загреб: Школска књига.
  2. Егзипери, А. (2009): Мали принц. Превео са француског Саша Летић, Београд: Бабун
  3. Edwards, B. (1979). Drawing on the Right Side of the Brain, A Course in Enhancing Creativity and Artistic Confidence. Los Angeles: J.P. tarcher, Inc., New York: Distributed by St. Martin’s Press.
  4. Карлаварис, Б. (1986): Ликовно васпитање, приручник за наставнике основне школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  5. Кокс, М. (2000): Дечји цртежи. Превела са енглеског Гордана Миљевић, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
  6. Филиповић, С. (2011): Методика ликовног васпитања и образовања, монографска публикација, ISBN 978-86-7762-363-0 (тираж 1.000, 392 стране), Београд: Универзитет унетности у Београду и издавачка кућа КЛЕТ.
Мс Јелена Стошић