twitter
rss

 Едиција Посебни пријатељи представља допринос литератури о деци са посебним потребама и њиховом улогом у савременом друштву. Чине је четири књиге иза којих стоји Горан Марковић, који је као аутор понудио много више од литературе за децу које се баве проблемима и изазовима које намеће детињство данашњице из угла деце којима је иста данашњица изазов. Одлична сарадња са тимом педагога, неуролога и психолога допринела је да се ова наизглед једноставна литература преобликује у озбиљни и смели подухват јер је сам проблем одређен осетљивошћу према тематици, терминима али и илустрацијама које су допринеле да овако осмишљен и реализован пројекат буде прилог али и предлог савременој литератури о деци са посебним потребама. Читава едиција, коју чини четири књига, обликована је на начин који помаже деци да разумеју и прихвате другове који имају одређене тешкоће у развоју. Потешкоће у развоју, које чине живот јунака књига претварају се у постигнућа и охрабрења – па се деца могу назвати посебним у контексту који је позитиван и мотивишућ по само дете, али и заједницу. Најзначајнија окосница свих књига јесте утицај животиња на емоционални, социјални и психички развој деце са посебним потребама. Животиње покрећу приче, али покрећу и децу да своје недостатке претворе у своје предности у односу на осталу децу. Једном речју, књиге за децу ове едиције су оне које ће Вас охрабрити, мотивисати и инспирисати да на свет и детињство гледате другачије. Јер, сви смо ми заједно у свету различитости.

            Прва књига Породица вилењака у средиште приче ставља причу о парализи. Причу почиње коњ расе пони, Стела, и из њене перспективе сагледавамо девојчицу Милу која има ограничену покретљивост ногу, али...

Ја сам њена посебна пријатељица какву немају многа деца. Мила воли да јаше и ја јој помажем, јер она тако јача своје ноге и тело. Срећне смо када смо заједно.

Мила уз помоћ Стеле схвата и прихвата чињеницу да су ограничења само у глави и проналази начина да представи себе и своју породицу на маскенбалу, организованог од стране вртића, на најбољи могући начин.

Била сам срећна и поносна на моју маштовиту другарицу. Мила је изгледала као да ће сваког тренутка заиста полетети попут виле. Срећни су били и њени родитељи и брат. – Ова награда је добијена твојом заслугом, вило­­! – узвикнуо је Милин брат грлећи је.

Најнежније речи аутор је уткао кроз књигу на начин који је говори и цути у име све деце која се суочавају са истом потешкоћом. Све потешкоће детета са отежном покретљивошћу ногу претворене су у подстицаје за сву децу.

            Друга књига Мали шахиста говори причу о дечаку са оштећењем слуха – Филипу- кроз очи кунића. Занимљиво је да је кунић, тај који има истранчан слух доведен у везу са дечаком који има оштећења слуха, али управо такве животиње, попут мирних паса, мачака или у овом случају кунића, помажу деци јер са оштећењем или губитком одређеног чула буду истанчана друга чула – чуло додира и вида.

Ми кунићи нисмо тако гласни као куце или маце и због тога ја одлично разумем Филипа. Када се умори од слушања и причања, или када је тужан и нервозан, он воли да буде са мном у својој соби и да ме мази. Ја сам тада срећна и волим да скакућем по његовом кревету.

Реакције кунића представљају знакове за реаговање Филипа, попут посебног знаковног језика, посебнијег од оног који Филип користи када разговара са родитељима, јер гледајући потребе кунића дечаков емоционални свет бива испуњенији, јер, наизглед, обичне ствари, решава управо пратећи га. Прича доживљава кулминацију када родитељи упишу Филипа у школицу шаха, јер су претходно пратећи Филипова интересовања риметили посебну сталоженост управо када игра шах са деком. У причу улази и дечак Дарко који се недолично понаша према Филипу и бива суочен управои са њим у шаховском турниру. Радња приче, која је у једном тренутку, обесхрабрујућа по Филипа, окреће се у његову корист јер Дарко услед новонасталих ситуација схвата да није лепо опонашати и задиркивати друге.

            Сањин свет трећа је књига поменуте едиције. Говори о сложеном развојном поремећају – аутизму – путем пријатељства које се развија и јача. Животиње попут делфина, пса, коња, зечева, али и мачака имају позитиван уитцај на психо-физичко стање и социјализацију аутистистичног детета. Мачка расе мејн кун долази у породицу девојчице Сање и бива прихваћена од стране читаве породице, али не и Сање – макар тако мисли мачка Ава.

Била сам љута на Сању, јер сам желела да се и она игра са мном. Једном сам јој узела малу лутку којом се игра и бацила је у бару. Хтела сам да и ја њу наљутим. Она је само гледала у лутку и уопште се није нервирала.

Авин свет се мења када почиње да примећује да се мења свет девојчице – када Сања почиње да је на тренутке примећује. Пријатељство и исти циљ остварује се у тренутку када се свесно и у истом тренутку несвесно удружују против комшинице Љиље која често долази у госте код Сањиних родитеља. Али, Ава ослушкујући свет Сање примећује репетитивне радње, али једну од њих коју посебно издваја постаће одличје Сањиног света.

Приметила сам да Сања у последње време воли да црта. Тада је она у свом свету облика и боја и цртање јој дуго држи пажњу. То су веома лепи и необични цртежи, јер је и она лепа и необична девојчица.

Љубав према цртању примећује и Сањина васпитачица која предлаже родитељима изложбу Сањиних цртежа.

У једном тренутку она је пришла Ани и мени, ухватила је Ану за руку и показала јој цртеж на коме сам била ја.

- АВА! – рекла је гласно Сања и удаљила се од нас.

Тада сам схватила да ме Сања воли, али на свој посебан начин.

Схватање и прихватање аутизма као недовољно истражене резвојне сметње представља прави подухват, јер се аутор дотичући ову тему, на веома пажљив начин говори у име све оне деце која се суочавају и бивају суочена са својом посебношћу. Однос околине према аутистичном детету је импресиван, јер околина проналази начина да нама, обичним људима, представи један посебан свет који је знан само деци која живе у том свету.

Једно посебно пријатељство описано у књизи Необичан дует, представља допринос разумевању слабовидости код деце и истанчаности чула слуха дечака Николе и његовог пса Леа. Али, прва ситуација у којој се сусрећемо у књизи јесте недолично понашање друга из вртића према Николи.

Понекад је мој друг нервозан што не може да се игра неких игара са својим друговима. Понекад је и тужан, јер га Саша из вртића задиркује да је спор и неспретан. После игре ја сам ту,уз њега и трудим се да га орасположим. Он ме дуго милује, јер му то прија.

Међутим, управо током игре Саша схвата да његово понашање према Николи није у реду, јер се и сам налази у прилици да на тренутак доживи Николин свет. А Николин свет? Свет добија на пуноћи оног тренутка када за рођендан добије клавир и развијајући вештину свирања развија пријатељство са Леом кроз дует који је све само не обичан. А ко каже да било шта у животу треба да буде обично?

Дошао је тренутак да Никола наступи. Изашао је на бину уз помоћ своје наставнице, поклонио се публици и сео за клавир.

Када је мој друг почео да свира, осетио сам да је смирен и да је трема нестала. Сви су га пажљиво слушали и уживали у музици коју мој пријатељ изводи.

Нисам желео да певам док је Никола свирао да га не бих изненадио и збунио, али сам толико био срећан да сам на самом крају његовог наступа пустио свој глас најбоље што могу.

      Посебни пријатељи деце и тугу и радост. Лео са Николом дели много више од тога – тренутке среће, поноса и разумевања.

У свакодневном животу, сведоци смо недоличног понашања деце попут Дарка или Саше али и охрабрујуће дружине – попут дружине Миле и Сањине васпитачице. Доктори које посећују јунаци едиције су представљени на начин који је значајан по развој детета – јер им дају крила за лет и позитивне вибрације како би деца сваког пута доживела охрабрење и препознала свој напредак. А напредак деце лежи у чињеници да су она већ напредна, само им је потребно препознавање од стране околине како би њихови потенцијали дошли до изражаја. Можда смо и ми сами највећи сведоци да родитељи деце са посебним потребама подстичу посебну црту деце, утичу на развој њихових интересовања и жеља, како би се деца осетила прихваћеним и вољеним од стране околине. Јунаци књига јесу и прихваћена и вољена деца, али не из неког разлога који у себи садржи сажаљење – него из правих и здравих разлога – јер су деца са посебним потребама заиста посебна. Имају посебне родитеље, посебне моћи и посебне пријатеље и у тој чињеници лежи и допринос читаве едиције.

Јелена Стошић Јовић, М.СЦ.

докторанд педагошког факултета у Врању

 

Postoje neki hrabri ljudi. Dovoljno hrari i smeli da sanjaju snove. One dečije. One iskrene snove. Snove u kojima nema prostora ni za šta osim za ljubav. Sećate se takvih bezbrižnih snova? Sigurno. I pitate se, gde su ti snovi nestali? Upravo u pitanjima koje svakodnevno postavljamo kako bismo pronašli sredstvo. U potpitanjima u kojima se gubimo kako bismo opravdali cilj. A koji cilj stavljamo ispred sebe? Trebalo bi postaviti samo jedan cilj – VRATITI SE SEBI. Vratiti se detetu koje negde čeka da bude pronađeno. A to dete, nalazi se u nama samima. I ponovo. Postoje neki hrabri ljudi. Dovoljno hrari i smeli da sanjaju snove. Velike snove. U ovo nevreme, oni su vreme. Oni su Sunce. Ona je Sunce. Ona je Martina. Ona se usuđuje da se pojavi, traje i istraje u svojoj nameri da deci vrati pravo detinjstvo. Ono detinjstvo koje smo mi živeli. Detinjstvo koje se igra maštom. Slučajno ili namerno pojavila se želja da se mašta poigra na javi. Ta mašta sada stvara osnovu mašte. Pitate se šta ona stvara? Nekada je najteže opisati jednostavne ljude. Jer, ti ljudi nikada nisu jednostavni, već jedinstveni. Кo je ona? Pročitajte.


Predstavite se. (Ime, prezime, zanimanje, hobi, vaša životna radost/filozofija)

Zdravo svima. Moje ime je Martina Melih. Moje zanimanje, nesuđeno, je tehničar hortikulure. Iako, veoma lep i kreativan posao, odlučila sam da svoje zanimanje zapostavim i pretvorim svoju ljubav, šivenje, u posao. Zato ne mogu da šivenje, pletenje i izradu dekorativnih predmeta nazovem poslom, jer svoje vreme pretvaram u ljubav a zatim u večnost. Na tom putu, od hobija do večnosti nalazim životnu filozofiju koja me vodi: „Mašta je važnija od znanja“.


 Šta, kada i kako je nastala ideja o Tennini?

Ideja o Tennini nastala je prošle godine, u toku moje trudnoće. Planirajući sobu za bebu, naišla sam na vigvam šatore i oduševila sam se. U tom momentu, nije mi ni padalo na pamet da ih i sama mogla da ih izrađujem jer nisam imala mašinu za šivenje. Кako mi ideja nije izlazila iz glave, šest meseci kasnije kupila sam mašinu za šivenje i otkrila magiju koja može da nastane iz ljubavi prema ostvarenju želje. Prvi šator je slučajno nastao kao poklon i od tog poklona je sve krenulo. Rodila se Tenina.


Кo sme da sanja i misli o tebi? Da li si predviđena za odrasle ili za decu?

O šatorima mogu da sanjaju svi, ali odrasli to čine uglavnom krišom. Predviđeni su za decu, mada mnogo roditelja živi ponovo radost igre sa decom. Jako nam se raduju i veliki i mali kada stignemo u sobe za decu.


Кako si postala deo domova mašte? Šta je to što te izdvaja od drugih?

U moru igračaka,malo je onih uz koje dete može da odrasta i stvara najlepše uspomene iz detinjstva. Кada vam jednog dana, za deset ili možda dvadeset godina dođe dete i kaže „Sećaš se kako smo čitali bajke u šatoru“ ili „Da li se sećaš koliko smo se igrali indijanaca, vitezova i princeza“... tada će naš cilj biti ispunjen. Jer, kada postanemo deo uspomena, mi postajemo večni.

Šta te motiviše? Gde nalaziš inspiraciju? Кada i kako je nastao prvi šator? Šta je, u međuvremenu, nastalo kao stalna ponuda u asortimanu mašte?

Кako ti sa mamama biva, glavna motivacija je jedna mala, a samo moja Nikolina. Sve je nastalo iz želje da njoj napravim jedan šator, kako bismo u njemu mogli da se sakrivamo, da čitamo, spavamo i maštamo u godinama koje nam tek predstoje. Igrom slučaja, prvi šator napravljen je kao rođendanski poklon, jer je Nikolina bila suviše mala da bih njoj pravila, a ja sam jedva čekala da vidim kako će to izgledati. Sada, imam prilike da gledam kako tridesetoro dece uživa i ima svoj kutak, gde postaju sve što požele. I zamislite tu radost kada pratite tridesetoro dece koji rastu uz vas i sa vama. 

Usput, u ponudu smo uvrstili i program za najmlađe, tetra pelene i prekrivače za bebe.


Кako vaspitači/vaspitačice, učitelji/učiteljice, roditelji i deca reaguju na tebe? Pozitivni/negativni komentari.

Zanimljivo je da je među prvim mušterijama bila jedna učiteljica. Mnogo mi je značila pohvala nekoga ko je deo vaspitno-obrazovnog procesa. Reakcije su zaista divne i to je ono što me pokreće. Najlepši je osećaj kada roditelji pošalju sliku ili snimak deteta u šatoru.


Da li smatraš da je u današnje vreme teško podsetiti ljude na sreću? Na detinjstvo? Na maštu?

Ne smatram da je teško jer svi mi, negde u sebi, imamo krajnji cilj: sreću. Da je stvaramo, da je delimo, da je maštamo i izmaštamo. Samo, ponekad, na putu do cilja trebalo bi da budemo pažljivi kako važne stvari ne bismo zaboravili. Možda je najvažnija stvar koju možemo da zaboravimo na putu do cilja mašta, jer je ona glavni pokretač i veoma značajna osobina ljudi koja utiče na razvoj ličnosti i karijera. Smatram da maštu treba podsticati od najmlađeg uzrasta kako bi se obezbedio sveukupan razvoj ličnosti deteta i kako bi im se dala osnova za građu autentične ličnosti.



Da li deca današnjice znaju da maštaju? Kako im ti pomažeš u tome?

Današnja deca i te kako umeju da maštaju, svaka nova generacija je sve hrabrija u tome da zamisli nezamislivo, pa da onda to i ostvari. Ali ne možemo očekivati da drvo raste bez vode, tako ni oni neće maštati ako ih mi ne podstaknemo. Tennina šatori deci daju onu prvu stranicu priče, predgovor, i puštaju ih da dalje sami pišu priču. Iznova i iznova. Danas će biti vitezovi i princeze, sutra će kampovati ispod zvezda, a neki drugi dan unutra čitati omiljene bajke u samo njihovom, sigurnom kutku, naše je samo da budemo tu, posmatramo i nadamo se da će i nas velike pozvati da budemo junaci njihovih priča.


Na koji način možemo doći do Vas? Kontakt, cena?

Do nas možete doći putem Fejsbuka : Tennina, Instagrama : tennina_ ( Nina Tents), možete nam i pisati na mail tenninans@gmail.com ili na telefon: 0601680892. Cena šatora sa podlogom je 6000 rsd, možete ih preuzeti lično u Novom Sadu ili ćemo vam poslati brzom poštom. Cene baby programa možete pogledati na stranici.

https://www.facebook.com/ninatents/https://instagram.com/tennina_?igshid=1xqhf4xjxqshh

Planovi za dalje.

Planovi za dalje su nam da postanemo dom što većem roju nezaboravnih pustolovina.

 

 

I na kraju, a ponovo na početku, važno je napomenuti da šatori nisu samo ukras u dečijoj sobi, što je mišljenje mnogih roditelja. Šatori predstavljaju neizostavni element mnogih vrtića, škola i mnogih dečijih soba za maštanje. Funkcionalnost šatora može se izmeriti mernom jedinicom: osnova maštanja. Trebalo bi znati da su mašta i kreativnost jedinice koje su nemerljive. Zbog toga je značajno podsticati i razvijati ih od najmlađeg uzrasta. Moja je čast što sam imala prilike na blogu da ugostim divnu Martinu koju, zaista, ne mogu rečima da opišem. Mnogo je važno da znate od koga poručujete, jer taj neko, svu svoju ljubav, vreme i kreativnost uloži samo za vas i u vas. Vi dobijate jednu uspomenu i jednu večnost koja će se nasleđivati kroz generacije. Pa, posle, kažite da ne vredi. Sve vredi. Posebno vreme koje kvalitetno možete provesti sa decom, posebno u ovo vreme kada je nevreme.

Jelena Stošić Jović, M.SC.


Кажу да када нешто довољно јако желимо, да се то и остварује. Али, само се ретки усуђују да сањају снове довољно дуго јер су одрасле особе престале да верују у снове. Међу одраслим особама налазе се и оне које су одрасле у неодрасле људе. Порасле до детета. Такви људи су оно што је највредније у нашем друштву. А сада, замислите довољно одрасло/неодраслу особу која је порасла до детета и која чека дете. Замислите ту срећу да годинама уназад стварате уметност за другу децу и да коначно имате прилике да створите за оно чудо које расте у вама. Тада, више није само једна особа носилац креативног процеса, већ беба и мама заједно. Заједно у мисији неодрастања. Заједно у мисији љубави која се родила са сазнањем о љубави. Заједно у мисији стварања нечег новог – стварања особе која ће кроз живот корачати путевима које је мама нежно искројила да буду довољно изазовни и довољно нежни.

  • Представите се. (Име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија)
Мирјана Благојевић, дипломирани дизајнер текстила и одеће, специјалиста из области модног менаџмента.

Моји хобији: ручни вез, цртање, сликање разним техникама, фотографисање, гајење цвећа…
Мој мото: Чини добро, помози свакоме, усрећи што више људи/деце својим делима.


  • Шта је, када и како настао пројекат bebiron_deciji_kutak? Како сте дошли на идеју да правите сва чуда која гарантују удобност, слатке снове и која су у исто време позив на маштање?
Вebiron_deciji_kutak је пројекат започет као истраживање пре тачно три године. Приликом истраживања открила сам да у том тренутку није било распрострањене понуде артикала за бебе и са тим сазнањем сам осмислила, сада већ бренд, који се базира на уникатној производњи артикала за бебе, децу и све оне који желе нешто од природних материјала, квалитетно и уникатно. Сваки производ који изађе из радионице је мало уметничко дело, скоро сваки артикал је ручно извезен, свака мама, уз моје консултације, осмишљава кутак за своје дете. Широк спектар  материјала и боја је доступан за комбиновање, ја сам ту за реализацију и савете.

 
Користе се искључиво најквалитетнији памучни материјали, пуњење је искључиво антиалергенским влакнима, ради се по мерама и по жељама, тако да свака прича на крају буде реализована бајка, чему стремим од почетка свог професионалних дизајнерског рада, већ више од 13 година.

  • Ко Вам помаже у изради сваког од чудеса, обзиром да је сваки уникатно дело?
Пошто сам бренд сама осмислила, урадила истраживање и припрему, на почетку сам у целу причу увела моју ујну којој је био потребан посао. Она ми је помагала, тачније, заједно смо надограђивале бренд, док нам се у једном тренутку путеви нису разишли. Од тада сам сама у овоме, научила сам моју млађу сестру да шије, тако да ми она некад помогне. Понекад ми родитељи помогну да пошаљем поруџбине поштом, пошто нисам хоботница и немам десет руку иако бих некада желела да имам.

 
Просто сваки артикал мора да прође кроз моје руке, а како сам јако детаљна и трудим се да све буде перфектно, не могу да било коме укажем поверење да ће све урадити као што ја радим, тако да сама радим све од идеје до реализације, са пуно љубави и пажње, што се види на крајњем производу.


  • Шта све можемо пронаћи у Вашој понуди? Коме су намењени Ваши производи?
У понуди bebiron_deciji_kutak можете наћи сву опрему за бебе, од комплет постељина, бајковитих оградица, прекривач, муслин тетра пелена, гнезда за бебе, шаторе за децу, простирке за играње, интерактивне књиге, корпе за веш и играчке, драперије и завесе, декоративна слова за ваше најмлађе, постељине за одрасле и још свашта нешто, све ваше замисли могу бити реализоване.

  • Како васпитачи/васпитачице, учитељи/учитељице, родитељи и деца реагују на Ваше производе? Позитивни/негативни коментари.
До сада, вртићи су поручивали опрему у виду шатора, простирки, завеса, декоративних интерактивних јастука, затим васпитачице интеракривне књиге, исто као и логопеди, јер интеракривне књиге које изађу из Бебирон радионице трају јако дуго, квалитетне су и имају безброј детаља, и деци држе пажњу и постају део њиховог одрастања.


  • Да ли сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На машту?
Сматрам да није тешко, бар сам ја до сада стекла такав утисак, родитељи желе за своју децу најбоље. Бебирон прате из разних земаља, људи су маштовити и труде се да усреће своје бебироне и најчешће њихове маме, на различите начине.


  • Да ли деца данашњице знају да маштају? Како им Ви помажете у томе?
Свако дете треба да има развијену машту. Родитељи, бабе, деде, остали чланови фамилије, васпитачи, учитељице требају да их подстичу да развијају своју машту, обзиром да живимо у времену компјутера и да је лакше детету дати да игра игрице него са се усмерава да развија машту кроз интеграцију.


То је моје мишљење, заснивам га на сећањима свог детињства и онога што виђам свакодневно, тако да ми је драго када видим да има много родитеља који на разне начине покушавају да анимирани своје деце и тако развијају њихове моторичке способности и буде њихову машту од малих ногу.


  • На који начин можемо доћи до производа bebiron_deciji_kutak? Ваш контакт, цена
Артикле Бебирон дечији кутак можете наћи за сада само онлајн, на Инстаграму и Фесбуку. Цене су приступачне, с обзиром на чињеницу да је сваки артикал уникатан, они који знају да препознају уникате и квалитет одлучују се да Бебирон реализује њихову причу и да бајковито детињство њиховој деци буде урезано у сећање, а мени је пуно срце сваког пута када обрадујем бебироне и њихове најближе.

  • Планови за даље?
Као неко ко је вечити сањар, увек имам гомилу планова и замисли. Трудим се да их реализујем у што краћем року, али оно што је извесно је да ће од сада бити доступан лагер артикала за оне који желе да производе купе одмах, а не желе да чекају око 15-ак дана на рок израду. Затим, ту је новитет машински вез за додатно песрсонализовање сваког артикла и у, надам се, скоријој будућности, радња у којој ће бити доступни сви производи и која ће бити омиљено место за све оне који желе нешто другачије, квалитетно и персонализовано.