Учитељица која не жели да одрасте

Не волим књиге. Чега ту има занимљивог? Само папири. Листови који сакупљају прашину. Неке речи. Речи које су празне. И намењене људима који су заиста празни. У души. Који немају ничега па тим листовима из тих књига пуне своје празне душе. Да ли је заиста тако?

Књигу бих препоручила свој деци света која тек треба да схвате вредност писане речи. Посебно свој бунтовној деци света која одбацују свет око себе без могућности да га сагледају, посебно деци предшколског и млађег школског узраста. Илустрације којима обилује књига изазваће код деце могућност препознавања емоција и сагледавања друштвено непожељ ног понашања на егземпларном примеру девојчице која је јунакиња књиге.

Јелена Стошић Јовић, М.СЦ.

докторанд Педагошког факултета у Врању

Једна Николета Новак усудила се да проговори о проблемима тинејџера. Ко је она да говори о проблемима које нико не разуме? Има две ћерке и пуно право да говори о проблемима из свог угла, али и из још два различита угла. Дакле, троугао жена у различитим узрастима које се не разумеју баш најбоље. Али, књига коју је написала помоћи ће ти онда када постанеш мета пубертета и када те оним стрелама и стрелицама гађају и погађају свакојаке згоде и незгоде.

Kолико је тешко бити тинејџер? Делује лако када све превазиђеш и када се суочиш са правим проблемима. Али, онда када се сетиш колико те мучила баш та лекција из географије, колико си се пута нервирала јер немаш шта да обучеш за баш тај посебан рођендан, колико је иритирајуће када сви мисле да си мала... Ма све се чини великим проблемом. Највећим. И нико не разуме тај проблем. Николета Новак нам доноси књиге које се баве проблемима пубертета из перспективе девојчица и дечака кроз књиге "Kад си мета пубертета" које су једне од најбољих водича за преживљавање пубертета са којима сам се икада сусрела. Икада.

Водич кроз књигу и пубертет је девојчица Маша која тренира карате и која живи са мамом, татом, старијим братом и млађом сестром. И са два љубимца. И са много, много проблема који јој стварају укућани.

И много, много проблема које јој ствара одрастање. Јер, није ни мало лако када се сви понашају према њој као да је мала и када родитељи забораве проблеме са којима су се суочавали. И проблеми свих тинејџерки су у исто време јединствени и једнаки за све. Исти је случај и са родитељима који никако да се сете колико је тешко бити смештен у једно тело које се мења и у једну околину која никако не може да те разуме, ни да ти се прилагоди. Примера ради период када почну бубуљице, а са њима и неке упорне длаке са којима се девојчице попут Маше суочавању мислећи да су једине које имају такве проблеме. Проблем је када ођедном дечаци из одељења постану детињасти а још већи проблем када никако не може да направи добар селфи за друштвене мреже. И сав труд буде узалудан када нико не лајкује фотку јер није сигурна ни како треба да се нашминка, а да не личи на панду. Не знам да ли се највећим проблемом чини када треба да се упозна са виртуелним пријатељима. Ми, као одрасли нисмо имали тих проблема, јер није било ни интернета, па је највећи проблем био како доћи до компјутера и повезати се на даил уп на интернет по коме нисмо ни знали да сурфујемо. Изазов је када тело почне непријатно да се осећа и када почне месечни циклус а када у исто време треба да се купи први грудњак. Тело ођедном почиње да буде у рату са Машом и свим тинејџеркама уместо у савезу са њиховим мислима - па бивају често много, много нервозне или их мисли воде на другу страну па се дешава да их све мрзи. Тешко је када се посвађа са најбољом другарицом и када је одговарају девојчице из другог одељења. Није лако ни када чита и учи, а ништа од градива јој не улази у главу. Најмање се чини лаким када тата хоће да јој одузме мобилни телефон, а млађа сесте је константно нервира. Некада јој се чини да би само могла да једе слаткише, а нервира је што никако да је примети онај плавооки дечак. А замислите када нема шта да обуче а џепарца нема - јер се пребрзо потроши, јер Маша никоме и ничему не уме да каже не. А онда дође период да новим изазовима каже да, па схвати да жели да постане јутјуберка.

Кроз ове фантастично осмишљене ситуације, смернице јој дају родитељи, пријатељи али и праве, правцате научне чињенице и сви они заједно чине ову књигу драгоценим штивом. И не, нећете доживети онај утисак после читања – ко је она да мени говори шта да радим, него ћете је пригрлити и чувати само за себе. Јер вреди. Свака написана реченица. Свака написана реч. Јер, нико не држи предавања о понашању како би требало да превазиђете проблеме, него ћете наићи на конкретне примере, могућа решења, исправна решења и мање исправне реакције. Једноставно, јединствено.

И на крају бих додала да се једна Николета Новак усудила да проговори о проблемима тинејџера. Ко је она да говори о проблемима које нико не разуме? Она је творац једне јединствене књиге. Ако смем да је назовем књигом. И штивом. Ово је приручник са штитом за преживљавање пубертета.

Јелена Стошић Јовић,

Учитељица која не жели да одрасте,

докторанд Педагошког факултета у Врању

Едиција "Развигор", издавачка кућа Kреативни центар, доноси нам плодове маште, знања, истраживања и искуства сакупљених у осам књига од којих је свака значајна за савремено дете од најмлађег узраста.

Наслови који чине едицију "Развигор" прате интересовања детета, па су тако у избор књига едиције ушла "Сунчева деца" Добрице Ерића, која ном доноси песме о цвећу, али и "Благо воћа и поврћа" која је усклађена са развојем појмова о биљкама код деце. Kако би усвојила појмове који су повезани са животињама, издавачка кућа је деци понудила књигу Гвида Тартаље "Весела зоологија". Kако расту деца, расте и љубав. Према деци. Према свима. Стога, занимљиво је што је књига песма "Мале љубавне песме" пронашла место у овој едицији. Kњиге Симеона Маринковића које су учиниле богатијом ову едицију су намењене најмлађим читаоцима, а чине је песме по народним мотивима, стога не чуди наслов "Где зека пије воду", али и наслов "Чудна чавка чаврљала" у којој је акценат стављен на усавршавању говора код детета предшколског али и млађег школског узраста. Kњига "Путовање по Србији, истог аутора, прилагођена је деци од трећег разреда основне школе када се деца упознају са градовима који чине републику Србију на начин који је уобличен римом тако да деца једноставније могу да усвоје многе појмове и занимљивости који су одлике одређених градова. Имајући у виду да је дете центар стваралачког надахнућа песника, едицијом је предвиђена и књига "На крилима радости" Симеона Маринковића која у себи носи приче о детињству.

Сагледавајући едицију, увидећемо да је највише наслова оних које су потекле из рукописа Симеона Маринковића, који стварајући за децу проналази оне теме и проблеме са којима се суочава савремено дете. Развој говора и потешкоће у изговору гласова чине проблем са којим се сусреће све већи број деце. Kњига "Чудна чавка чаврљала" представља допринос усавршавању говора путем игровних песама које су усклађене са сваким словом азбуке.

Kњига "Чудна чавка чаврљала" подељена је на три целине, које су нераздвојиво повезане како би омогућила чист и разговетан извоговор сваког слова. Прву област чине Песме од А до Ш, па можемо пронаћи наслове Ана и Анта у арени, Бумбар Бора, Веверићи, Голуб и голупче, Деда Дуле, Ђаци на Ђердапу, Екскурзија, Жапче Жижа, Зора, Ива и Ида, Јаје, Kиша, Лето, Љути нељутићи, Малишани и маме, Нојева нада, Њихови коњи, Оштро око, Пуж пуже, Рак и риба, Снешков сан, Трка тротинета, Ћућорење ћурака, Ухо и уста, Фазанова фризура, Хлеб, Цар и царић, Чудна чавка, Џин Џон и Нинџа Ниџа, Шетња. Увидом у наслове уочљив је принцип очигледности који је доминантан и који у синергији са игром прераста у озбиљно штиво у које би учитељи требало да имају увида како би се остварила могућност усавршавања сваког гласа. Савремено дете и развој савремене технологије допринела су да деца страни језик усавршавају на већем ступљу од матерњег, па је велики проблем у фази почетног читања и писања изговор гласова матерњег језика. Зато је свака од песама написана на начин који нуди мноштво појмова за дато слово који захтевају високу усресређеност на слова како би се песма прочитала са разумевањем.

Други део књиге чине загонетке које су, такође усклађене да сваким словом азбуке, али је занимљиво напоменути да су и одгонетке такође усклађене, тако да је детету млађег школског узраста олакшан процес одгонетавања датих загонетки.

Трећи део књиге чине разбрајалице, међу којима можемо пронаћи следеће наслове: Акробата, Башта, Веверица, Голуб, Дрво, Ђак, Екипа, Жеље, Зима, Игра, Јабука, Kраљ, Лавови, Љуљашка, Маца и миш, Нога, Њиска, Оловка, путник, Рука, Славуј, Три, Ћук и ћурке, Уздах, Фебруар, Храна, Цвет, Чичак, Џем, Шума. Дати наслови нуде учитељу могућност али и мотивацију при обликовању часова обраде слова.

Начин на који је Симеон обликовао разбрајалице, али и сва слова азбуке представља решење за проблеме који су настали са убрзаним развојем технологије. Стога је довољно закључити да би овако обликована књига требало да се нађе у рукама свих ђака на дочеку у први разред основне школе јер је овакво штиво, за сада, непревазиђени начин да се деца мотивишу за рад и усвајање слова кроз игру.

Јелена Стошић Јовић, М.СЦ.

докторанд Педагошког факултета у Врању

 Едиција Посебни пријатељи представља допринос литератури о деци са посебним потребама и њиховом улогом у савременом друштву. Чине је четири књиге иза којих стоји Горан Марковић, који је као аутор понудио много више од литературе за децу које се баве проблемима и изазовима које намеће детињство данашњице из угла деце којима је иста данашњица изазов. Одлична сарадња са тимом педагога, неуролога и психолога допринела је да се ова наизглед једноставна литература преобликује у озбиљни и смели подухват јер је сам проблем одређен осетљивошћу према тематици, терминима али и илустрацијама које су допринеле да овако осмишљен и реализован пројекат буде прилог али и предлог савременој литератури о деци са посебним потребама. Читава едиција, коју чини четири књига, обликована је на начин који помаже деци да разумеју и прихвате другове који имају одређене тешкоће у развоју. Потешкоће у развоју, које чине живот јунака књига претварају се у постигнућа и охрабрења – па се деца могу назвати посебним у контексту који је позитиван и мотивишућ по само дете, али и заједницу. Најзначајнија окосница свих књига јесте утицај животиња на емоционални, социјални и психички развој деце са посебним потребама. Животиње покрећу приче, али покрећу и децу да своје недостатке претворе у своје предности у односу на осталу децу. Једном речју, књиге за децу ове едиције су оне које ће Вас охрабрити, мотивисати и инспирисати да на свет и детињство гледате другачије. Јер, сви смо ми заједно у свету различитости.

            Прва књига Породица вилењака у средиште приче ставља причу о парализи. Причу почиње коњ расе пони, Стела, и из њене перспективе сагледавамо девојчицу Милу која има ограничену покретљивост ногу, али...

Ја сам њена посебна пријатељица какву немају многа деца. Мила воли да јаше и ја јој помажем, јер она тако јача своје ноге и тело. Срећне смо када смо заједно.

Мила уз помоћ Стеле схвата и прихвата чињеницу да су ограничења само у глави и проналази начина да представи себе и своју породицу на маскенбалу, организованог од стране вртића, на најбољи могући начин.

Била сам срећна и поносна на моју маштовиту другарицу. Мила је изгледала као да ће сваког тренутка заиста полетети попут виле. Срећни су били и њени родитељи и брат. – Ова награда је добијена твојом заслугом, вило­­! – узвикнуо је Милин брат грлећи је.

Најнежније речи аутор је уткао кроз књигу на начин који је говори и цути у име све деце која се суочавају са истом потешкоћом. Све потешкоће детета са отежном покретљивошћу ногу претворене су у подстицаје за сву децу.

            Друга књига Мали шахиста говори причу о дечаку са оштећењем слуха – Филипу- кроз очи кунића. Занимљиво је да је кунић, тај који има истранчан слух доведен у везу са дечаком који има оштећења слуха, али управо такве животиње, попут мирних паса, мачака или у овом случају кунића, помажу деци јер са оштећењем или губитком одређеног чула буду истанчана друга чула – чуло додира и вида.

Ми кунићи нисмо тако гласни као куце или маце и због тога ја одлично разумем Филипа. Када се умори од слушања и причања, или када је тужан и нервозан, он воли да буде са мном у својој соби и да ме мази. Ја сам тада срећна и волим да скакућем по његовом кревету.

Реакције кунића представљају знакове за реаговање Филипа, попут посебног знаковног језика, посебнијег од оног који Филип користи када разговара са родитељима, јер гледајући потребе кунића дечаков емоционални свет бива испуњенији, јер, наизглед, обичне ствари, решава управо пратећи га. Прича доживљава кулминацију када родитељи упишу Филипа у школицу шаха, јер су претходно пратећи Филипова интересовања риметили посебну сталоженост управо када игра шах са деком. У причу улази и дечак Дарко који се недолично понаша према Филипу и бива суочен управои са њим у шаховском турниру. Радња приче, која је у једном тренутку, обесхрабрујућа по Филипа, окреће се у његову корист јер Дарко услед новонасталих ситуација схвата да није лепо опонашати и задиркивати друге.

            Сањин свет трећа је књига поменуте едиције. Говори о сложеном развојном поремећају – аутизму – путем пријатељства које се развија и јача. Животиње попут делфина, пса, коња, зечева, али и мачака имају позитиван уитцај на психо-физичко стање и социјализацију аутистистичног детета. Мачка расе мејн кун долази у породицу девојчице Сање и бива прихваћена од стране читаве породице, али не и Сање – макар тако мисли мачка Ава.

Била сам љута на Сању, јер сам желела да се и она игра са мном. Једном сам јој узела малу лутку којом се игра и бацила је у бару. Хтела сам да и ја њу наљутим. Она је само гледала у лутку и уопште се није нервирала.

Авин свет се мења када почиње да примећује да се мења свет девојчице – када Сања почиње да је на тренутке примећује. Пријатељство и исти циљ остварује се у тренутку када се свесно и у истом тренутку несвесно удружују против комшинице Љиље која често долази у госте код Сањиних родитеља. Али, Ава ослушкујући свет Сање примећује репетитивне радње, али једну од њих коју посебно издваја постаће одличје Сањиног света.

Приметила сам да Сања у последње време воли да црта. Тада је она у свом свету облика и боја и цртање јој дуго држи пажњу. То су веома лепи и необични цртежи, јер је и она лепа и необична девојчица.

Љубав према цртању примећује и Сањина васпитачица која предлаже родитељима изложбу Сањиних цртежа.

У једном тренутку она је пришла Ани и мени, ухватила је Ану за руку и показала јој цртеж на коме сам била ја.

- АВА! – рекла је гласно Сања и удаљила се од нас.

Тада сам схватила да ме Сања воли, али на свој посебан начин.

Схватање и прихватање аутизма као недовољно истражене резвојне сметње представља прави подухват, јер се аутор дотичући ову тему, на веома пажљив начин говори у име све оне деце која се суочавају и бивају суочена са својом посебношћу. Однос околине према аутистичном детету је импресиван, јер околина проналази начина да нама, обичним људима, представи један посебан свет који је знан само деци која живе у том свету.

Једно посебно пријатељство описано у књизи Необичан дует, представља допринос разумевању слабовидости код деце и истанчаности чула слуха дечака Николе и његовог пса Леа. Али, прва ситуација у којој се сусрећемо у књизи јесте недолично понашање друга из вртића према Николи.

Понекад је мој друг нервозан што не може да се игра неких игара са својим друговима. Понекад је и тужан, јер га Саша из вртића задиркује да је спор и неспретан. После игре ја сам ту,уз њега и трудим се да га орасположим. Он ме дуго милује, јер му то прија.

Међутим, управо током игре Саша схвата да његово понашање према Николи није у реду, јер се и сам налази у прилици да на тренутак доживи Николин свет. А Николин свет? Свет добија на пуноћи оног тренутка када за рођендан добије клавир и развијајући вештину свирања развија пријатељство са Леом кроз дует који је све само не обичан. А ко каже да било шта у животу треба да буде обично?

Дошао је тренутак да Никола наступи. Изашао је на бину уз помоћ своје наставнице, поклонио се публици и сео за клавир.

Када је мој друг почео да свира, осетио сам да је смирен и да је трема нестала. Сви су га пажљиво слушали и уживали у музици коју мој пријатељ изводи.

Нисам желео да певам док је Никола свирао да га не бих изненадио и збунио, али сам толико био срећан да сам на самом крају његовог наступа пустио свој глас најбоље што могу.

      Посебни пријатељи деце и тугу и радост. Лео са Николом дели много више од тога – тренутке среће, поноса и разумевања.

У свакодневном животу, сведоци смо недоличног понашања деце попут Дарка или Саше али и охрабрујуће дружине – попут дружине Миле и Сањине васпитачице. Доктори које посећују јунаци едиције су представљени на начин који је значајан по развој детета – јер им дају крила за лет и позитивне вибрације како би деца сваког пута доживела охрабрење и препознала свој напредак. А напредак деце лежи у чињеници да су она већ напредна, само им је потребно препознавање од стране околине како би њихови потенцијали дошли до изражаја. Можда смо и ми сами највећи сведоци да родитељи деце са посебним потребама подстичу посебну црту деце, утичу на развој њихових интересовања и жеља, како би се деца осетила прихваћеним и вољеним од стране околине. Јунаци књига јесу и прихваћена и вољена деца, али не из неког разлога који у себи садржи сажаљење – него из правих и здравих разлога – јер су деца са посебним потребама заиста посебна. Имају посебне родитеље, посебне моћи и посебне пријатеље и у тој чињеници лежи и допринос читаве едиције.

Јелена Стошић Јовић, М.СЦ.

докторанд педагошког факултета у Врању

Postoje neki hrabri ljudi. Dovoljno hrari i smeli da sanjaju snove. One dečije. One iskrene snove. Snove u kojima nema prostora ni za šta osim za ljubav. Sećate se takvih bezbrižnih snova? Sigurno. I pitate se, gde su ti snovi nestali? Upravo u pitanjima koje svakodnevno postavljamo kako bismo pronašli sredstvo. U potpitanjima u kojima se gubimo kako bismo opravdali cilj. A koji cilj stavljamo ispred sebe? Trebalo bi postaviti samo jedan cilj – VRATITI SE SEBI. Vratiti se detetu koje negde čeka da bude pronađeno. A to dete, nalazi se u nama samima. I ponovo. Postoje neki hrabri ljudi. Dovoljno hrari i smeli da sanjaju snove. Velike snove. U ovo nevreme, oni su vreme. Oni su Sunce. Ona je Sunce. Ona je Martina. Ona se usuđuje da se pojavi, traje i istraje u svojoj nameri da deci vrati pravo detinjstvo. Ono detinjstvo koje smo mi živeli. Detinjstvo koje se igra maštom. Slučajno ili namerno pojavila se želja da se mašta poigra na javi. Ta mašta sada stvara osnovu mašte. Pitate se šta ona stvara? Nekada je najteže opisati jednostavne ljude. Jer, ti ljudi nikada nisu jednostavni, već jedinstveni. Кo je ona? Pročitajte.

Predstavite se. (Ime, prezime, zanimanje, hobi, vaša životna radost/filozofija)

Zdravo svima. Moje ime je Martina Melih. Moje zanimanje, nesuđeno, je tehničar hortikulure. Iako, veoma lep i kreativan posao, odlučila sam da svoje zanimanje zapostavim i pretvorim svoju ljubav, šivenje, u posao. Zato ne mogu da šivenje, pletenje i izradu dekorativnih predmeta nazovem poslom, jer svoje vreme pretvaram u ljubav a zatim u večnost. Na tom putu, od hobija do večnosti nalazim životnu filozofiju koja me vodi: „Mašta je važnija od znanja“.

Ideja o Tennini nastala je prošle godine, u toku moje trudnoće. Planirajući sobu za bebu, naišla sam na vigvam šatore i oduševila sam se. U tom momentu, nije mi ni padalo na pamet da ih i sama mogla da ih izrađujem jer nisam imala mašinu za šivenje. Кako mi ideja nije izlazila iz glave, šest meseci kasnije kupila sam mašinu za šivenje i otkrila magiju koja može da nastane iz ljubavi prema ostvarenju želje. Prvi šator je slučajno nastao kao poklon i od tog poklona je sve krenulo. Rodila se Tenina.

Кo sme da sanja i misli o tebi? Da li si predviđena za odrasle ili za decu?

O šatorima mogu da sanjaju svi, ali odrasli to čine uglavnom krišom. Predviđeni su za decu, mada mnogo roditelja živi ponovo radost igre sa decom. Jako nam se raduju i veliki i mali kada stignemo u sobe za decu.

U moru igračaka,malo je onih uz koje dete može da odrasta i stvara najlepše uspomene iz detinjstva. Кada vam jednog dana, za deset ili možda dvadeset godina dođe dete i kaže „Sećaš se kako smo čitali bajke u šatoru“ ili „Da li se sećaš koliko smo se igrali indijanaca, vitezova i princeza“... tada će naš cilj biti ispunjen. Jer, kada postanemo deo uspomena, mi postajemo večni.

Šta te motiviše? Gde nalaziš inspiraciju? Кada i kako je nastao prvi šator? Šta je, u međuvremenu, nastalo kao stalna ponuda u asortimanu mašte?

Кako ti sa mamama biva, glavna motivacija je jedna mala, a samo moja Nikolina. Sve je nastalo iz želje da njoj napravim jedan šator, kako bismo u njemu mogli da se sakrivamo, da čitamo, spavamo i maštamo u godinama koje nam tek predstoje. Igrom slučaja, prvi šator napravljen je kao rođendanski poklon, jer je Nikolina bila suviše mala da bih njoj pravila, a ja sam jedva čekala da vidim kako će to izgledati. Sada, imam prilike da gledam kako tridesetoro dece uživa i ima svoj kutak, gde postaju sve što požele. I zamislite tu radost kada pratite tridesetoro dece koji rastu uz vas i sa vama. 

Zanimljivo je da je među prvim mušterijama bila jedna učiteljica. Mnogo mi je značila pohvala nekoga ko je deo vaspitno-obrazovnog procesa. Reakcije su zaista divne i to je ono što me pokreće. Najlepši je osećaj kada roditelji pošalju sliku ili snimak deteta u šatoru.

Ne smatram da je teško jer svi mi, negde u sebi, imamo krajnji cilj: sreću. Da je stvaramo, da je delimo, da je maštamo i izmaštamo. Samo, ponekad, na putu do cilja trebalo bi da budemo pažljivi kako važne stvari ne bismo zaboravili. Možda je najvažnija stvar koju možemo da zaboravimo na putu do cilja mašta, jer je ona glavni pokretač i veoma značajna osobina ljudi koja utiče na razvoj ličnosti i karijera. Smatram da maštu treba podsticati od najmlađeg uzrasta kako bi se obezbedio sveukupan razvoj ličnosti deteta i kako bi im se dala osnova za građu autentične ličnosti.

Današnja deca i te kako umeju da maštaju, svaka nova generacija je sve hrabrija u tome da zamisli nezamislivo, pa da onda to i ostvari. Ali ne možemo očekivati da drvo raste bez vode, tako ni oni neće maštati ako ih mi ne podstaknemo. Tennina šatori deci daju onu prvu stranicu priče, predgovor, i puštaju ih da dalje sami pišu priču. Iznova i iznova. Danas će biti vitezovi i princeze, sutra će kampovati ispod zvezda, a neki drugi dan unutra čitati omiljene bajke u samo njihovom, sigurnom kutku, naše je samo da budemo tu, posmatramo i nadamo se da će i nas velike pozvati da budemo junaci njihovih priča.

Do nas možete doći putem Fejsbuka : Tennina, Instagrama : tennina_ ( Nina Tents), možete nam i pisati na mail tenninans@gmail.com ili na telefon: 0601680892. Cena šatora sa podlogom je 6000 rsd, možete ih preuzeti lično u Novom Sadu ili ćemo vam poslati brzom poštom. Cene baby programa možete pogledati na stranici.

https://www.facebook.com/ninatents/https://instagram.com/tennina_?igshid=1xqhf4xjxqshh

Planovi za dalje.

Planovi za dalje su nam da postanemo dom što većem roju nezaboravnih pustolovina.

I na kraju, a ponovo na početku, važno je napomenuti da šatori nisu samo ukras u dečijoj sobi, što je mišljenje mnogih roditelja. Šatori predstavljaju neizostavni element mnogih vrtića, škola i mnogih dečijih soba za maštanje. Funkcionalnost šatora može se izmeriti mernom jedinicom: osnova maštanja. Trebalo bi znati da su mašta i kreativnost jedinice koje su nemerljive. Zbog toga je značajno podsticati i razvijati ih od najmlađeg uzrasta. Moja je čast što sam imala prilike na blogu da ugostim divnu Martinu koju, zaista, ne mogu rečima da opišem. Mnogo je važno da znate od koga poručujete, jer taj neko, svu svoju ljubav, vreme i kreativnost uloži samo za vas i u vas. Vi dobijate jednu uspomenu i jednu večnost koja će se nasleđivati kroz generacije. Pa, posle, kažite da ne vredi. Sve vredi. Posebno vreme koje kvalitetno možete provesti sa decom, posebno u ovo vreme kada je nevreme.

Jelena Stošić Jović, M.SC.