Да ли су
жеље обрнуто пропорционалне могућностима? Или су, пак, могућности обрнуто
пропорционалне жељама? Да ли је потребно досегнути одређене могућности како би
се жеље оствариле? „Прича о Јангу“ и јесте прича о жељама и могућностима.
Оставарењу свих неопходних услова како би жеља постала остварива. Да ли је
остварење једне жеље довело до остварења жеља о којима се није сањало, сазнајте
у роману који нуди причу о повезаности судбина и сплета околности које воде до
неизвесног краја.
Слика
преузета са: https://www.laguna.rs/n3622_knjiga_prica_o_jangu_laguna.html
Желео сам пса. Одлуку о томе коју расу да изаберем разматрао сам много пажљивије него када сам бирао девојку, први аутомобил, смер на факултету или животни позив. Иако у раним двадесетим, тада сам био сасвим свестан да бирањем чињенице да није свеједно с ким ћу делити судбину наредних петнаестак година. Дружења удвоје с толиким стажом неизоставно мењају оба живота.
Живот није
живот ако га не делимо са неким. Љубав није љубав ако се не умножава. Срећа
није срећа ако не постаје већа. А може постати већа ако имамо са ким да је
поделимо. Важно је знати да неко вама поклања цели живот. Да, читав живот. Само
вама. На вама је колико ћете љубави и среће поделити са неким ко вам поклања себе
целог.
Како и када се догодило да ми се листа жеља тумбе преокрене, не сећам се. Знам само да се тај апсурд непобитно догодио, још једном доказујући колико живот на планети Земљи уме да буде зачудан и недокучив. Укратко - желео сам француског булдога и ниједна друга раса није долазила у обзир.
Шта су
жеље, а шта могућности? Колико су жеље оствариве и како је могуће да
неоствариве жеље добију остварење? Све је могуће ако довољно желимо. Н екажу
узалуд да пазимо шта желимо.
Како то половично бива да се суманутим жељама, и моја је у почетку изгледала прилично безнадежно. Паса те расе у мојој земљи једноставно није било, а тадашња Србија није била баш симбол живахне међународне трговинске размене и сарадње. Ипак, ни на крај памети ми није било да мењам своју одлуку те да помирљиво и здраворазумно изаберем љубимца неке друге паснине. Није то мој манир. Онда се усуд мало поиграо... Мало, али мајсторски!
Колико
живот може да се поигра? Да ли се судбина игра са нама само онилико колико јој
дозволимо или без дозволе мења наш живот из корена? Како ће један пас променити
живот наратора? Како ће постати најпрепознатљивији пас на просторима Србије?
Како ће несебична љубав према псу постати инспирација свих дешавања која ће
уследити? Одговоре потражите у роману који ће вас подсетити да љубав није
далеко. Љубав се налази у сваком од нас. Довољно љубави да можемо да је
поделимо, јер ће се дељењем умножити.
П.С. Када бирате
љубимца, морате знати да не бирате само некога ко ће вам правити друштво и кога
ћете занемарити после одређеног времена. Морате да знате да неко вама поклања
цели живот не тражећи ништа од вас. Ништа осим мало ваше пажње и времена. Ваша
душа се огледа у души вашег љубимца. Ако му не покажете довољно љубави - како
можете очекивати љубав заузврат? А добићете је. Много више него што
заслужујете. Јер љубимци не знају да не воле. Не знају да не поштују. Они ће се
радовати сваком вашем погледу, свакој вашој мрвици пажње. Зато препоручујем ову
књигу свима онима који желе да у свој живот доведу још један живот, живот који
не може да вам каже када му недостајете, када му је потребна ваша пажња. Живот
који не може да вам каже колико му значите. То треба препознати. То треба
ценити. Значај ове књиге лежи у чињеници колико је важна љубав. Љубав која се
само зна препознати. Љубав која доказује колико је важно гледати срцем.
П.С.С. Хвала
издавачкој кући Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: https://www.laguna.rs/n3622_knjiga_prica_o_jangu_laguna.html
Јелена
Стошић Јовић, М.Sc.
