Време је да један добра мисао постане део сваког вашег дана. Време
је за нове одлуке. Нове тренутке. Нове успомене. Нове мисли. Не било какве
мисли. Мисли које ће променити сво сивило које се нуди и обојити га новим
бојама спектра за које и нисте знали да постоје.
Слика преузета са: http://www.kcknjizara.rs/?b=C340
Свакодневни живот је тежак, дешавају ти се разне промене и
потешкоће, али увек постоји разлог и увек постоје они савршени тренутци који те
подсећају колико чаробних и испуњавајућих ствари у животу има и управо то је
оно што те води даље. Питање ја само: колико
смо далеко спремни да одемо и зарад чега. Ја се увек опредељујем за живот,
срећу и љубав. Сматрам да је срећа у једноставности. Срећа је пут, а не циљ-
као и живот. Да ли сами стварамо своју срећу и субдину, или неко одлучује о
томе... Никада нисмо сигурни, никада нисмо испуљени- увек нам нешто мало фали
за срећу. Имамо кућу- немамо дом; имамо сат- немамо времена, имамо све више
доктора- све манеј здравља. И само се жалимо на свакодневницу. Није ни чудо,
кад нам је испуњена свакојаким садржајима- што са телевизије, радиа, штампе...
Свако јутро прво нас дочекају читуље, убиства, пожари... није ни чудо што нисмо
срећни. Када бисмо свој живот уредили само стварима које нас усрећују онда
бисмо били срећни. Сваки дан исто почиње и исто се завршава јер ми дане бојимо
у боје које нам одговарају. Када бисмо само размишљали о срећи већ бисмо били
помало срећни. Срећа је у нама самима, само је треба пронаћи. Дубоко у себи.
Уколико неко тежи ка материјалним стварима- њега срећним чине материјалне
ствари; ако је неко окренут породици- у породици проналази срећу. За свакога је
срећа нешто другачије, нешто ново, а увек нешто непотпуно. Колико смо пута
заплакали од среће? Колико пута смо се искрено обрадовали пријатељу? Или само
његовом успеху... Ретко. Зато што је у човековој природи борба за
егзистенцијом, тежња ка врху... Туђи успех је наш неуспех... И није ни чудо што
нам увек нешто мало фали. Можда је срећа само кад си срећан без разлога. Или
нема дефиниције среће. Свако је срећан на свој начин... Једноставно такав се
родиш. Чак и човек који не даје животу ништа, тражи од живота све. И за чудо,
ниједан човек не може да одмери срећу коју има, него само срећу коју нема.Туђа
срећа је увек већа. Да ли постоји мерна
јединица за срећу? Да ли постоје тренуци у животу када схватимо- сада сам
срећан… Не. То много касније схватимо. Када видимо да је неко други срећан. И
он је увек за нијансу срећнији од нас самих. А ми седимо завијени својом
агонијом сањајући сан о срећи- јер сан о срећи више него срећа. Не живимо
живот, не живимо снове, не заслужујемо да будемо срећни, јер смо постал као
ларве које чекају да угледају један дан савршеног живота- знајући да не иде
тако и да је то још једна илузија.
Када би нам продавали мање илузија о бољем животу, а више живота,
онда би било бољег света за све. Не би било расне подељености, не би било
слојева у друштву, слојева духовности и материјализма- него би сви били
једнаки, са истом вером у све и истим материјалним средствима. Можда би и тада
недостајало само мало. Можда је потребно да себе убедимо да имамо све и да смо
савршени на овом несавршеном свету. Рекли
су: ако твоја срећа зависи од поступака других особа онда заиста не можеш бити
срећна особа. Зато рано устајем (ко рано рани - две среће граби), не пролазим
испод мердевина, преспавам петак тринаести, вратим се три корака уназад кад ми
црна мачка пређе пут. Не, то није сујеверје. Само не жели да ми ништа не
нарушава савршено несавршену срећу. Само желим да будем срећна. Зато што на
свет не гледам очима обичног човека, већ срцем. Човек само срцем добро види,
суштина се очима не да сагледати.
П.С. Испред вас је цела година. Једна година. 365 дана. Не чекају
вас обични дани, ма колико год очекивали обичне дане. Ни један дан није обичан.
Вредност ове књиге лежи у чињеници да не треба очекивати обичне дане. Пуна
мудрости, савета и идеја које ће испунити сваки дан. Пуна промишљања и питања
која ће подстаћи ваше размишљање. Једна песма каже да је сваки дан нови дан,
никада не може бити досадан. И неће бити. Ваш водич за испуњенији живот је на
клик од вас. Зато је препоручујем онима којима је најпотребнија, тинејџерима.
Да се забаве и оставе телефоне по страни. Јер живот је далеко од друштвених
мрежа - живот је једна мрежа пуна добрих мисли.
П.С.С. Хвала издавачкој кући
Креативни центар на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.kcknjizara.rs/?b=C340
Јелена Стошић Јовић, М.Sc.
