twitter
rss

Како се осећате када устанете на "леву ногу" и када унапред знате да ће дан бити лош? Наравно да се осећате лоше. Како је наш јунак, Џеронимо Стилтон преживео "Дан занимања" у Бенџаминовој школи сазнајте у књизи "Осам сати: правац у школу" у издању Evro Book (Evro giunti). 


Да, то је био посебан дан. Дан занимања. Дан када је Џеронимо Стилтон требало да дође у школу свог нећака Бенџамина не би ли причао о свом послу. А чиме се Џеронимо Стилтон бави?
Ах, извините, можда желите да знате чиме се бавим... ја сам ПИСАЦ
Тачније, моје име је Стилтон, Џеронимо Стилтон, водим Мишје новости, најпознатији лист на Острву мишева: сви у Мишијатији га читају!

Да, то је био посебан дан. Дан када је аларм звонио прерано за некога ко није миш раноранилац. Дан када је одлагање аларма омиљена јутарња активност. Тада, како обично бива звони телефон:
Промуцао сам: - Да, будан сам...(скоро). И одлично знам који је данас дан (нажалост!). Без бриге, покушаћу да се не обрукам (ко зна да ли ћу успети!).

Да, то је био посебан дан. Дан када нипошто није требало да закасни. Дан када је Бенџамин, његов нећак, рачунао на њега. Али, није било ни мало лако у исто време преузети одговорност и бити миран (тачније смирен).
Дубоко сам удахнуо како бих се смирио и ПОНАВЉАО у себи: нећу да се обрукам... ја сам самоуверен миш...

Да, то је био посебан дан. Дан који је почео баш онако како не треба. 
Већ сам каснио: Бенџамин ме је чекао у 8:00 на станици школског аутобуса. Нисам имао времена да доручкујем! На брзину сам умио њушку, обукао се па пожурио напоље. То је дефинитивно мирисало на ЛОШ ДАН!

Да, то је мирисало на лош дан. Школски аутобус. Место на крај аутобуса. Мучнина. И путовање које, како се чинило, није имало краја. А, да ли је Џерониму било мука само од аутобуса или од онога што га је чекало у школи? Успомене. Успомене. И још успомена. И витрина са трофејима. 
Ту је била и она, Лудовика Мурдић; ноћна мора мојих школских дана! Тако слатка, тако савршена мишица, тако добра у свему. Застао сам испред витрине с ТРОФЕЈИМА и НАГРАДАМА које су освојили ученици... и ту сам угледао њено име! Увек је била та која је побеђивала на школским ТАКМИЧЕЊИМА. (...) Ја сам редовно завршавао као ДРУГИ. Наравно, није ни то било лоше, али колико сам жарко желео да будем први! Годинама сам желео да имам плакету са својим именом у тој витрини...

Да, то је мирисало на лош дан. Учионица. Ученици. Одговорност коју је осетио када му је Бенџаминова учитељица, Мишитила де Мишилис, дала задатак (да прозове разред, подигне заставу и нахрани маскоту одељења, Гегеа) како би отишла код директорке. Али тај глас се чинио тако познатим. Реалност. Прозивка. Подизање заставе. Блам. Са заставом је и Џеронимо био подигнут и лелујао се као "застава на ветру". Остало је, само, нахранити Гегеа. Али Геге, гекон, је побегао из кавеза у тренутку када је га је требало нахранити. Ту почиње прича о бламовима који су следили један за другим. Да ли ће Џеронимо упропастити један од најважнијих дана Бенџамину или ће га учитини поносним? Зашто се глас директорке чинио познатим? Да ли ће Џеронимо, ипак, добити плакету која ће бити у витрини школе? Сазнајте у роману "Осам сати: правац у школу!"

П.С. Роман бих препоручила одраслим особама, да науче да ствари око себе гледају из другачијег угла. Да схвате да нису једини који имају трему пред јавни наступ. Да схвате да иза кише следи сунчан дан. Роман бих препоручила, наравно, и деци. Читајући пустоловину Џеронима, упознаћете Бенџаминову школу и разред; научићете шта је гекон, како да направите вулканску ерупцију и како да, уз помоћ неког старијег, направите домаћи сир и сендвич (по рецепту Лулу Суфле). Схватићете да никада не треба проценити некога само на основу онога што други кажу о њему; да треба свакој особи дати шансу да је упознате. 
П.С.С. Укратко: занимљиво, поучно а у исто време и забавно штиво које се чита у једном даху, а оставља без даха. Хвала, Evro Book, на послатој књизи. Вашу књигу можете поручити на: http://www.evrobook.com/osam-sati-pravac-u-skolu.html#ui-id-1


Јелена Стошић, M.Sc.

0 коментара:

Постави коментар