Како
живети у свету који не прихвата различитост? Како бити другачији и исти и
посебан у свету који није у потпуности спреман да прихвати то? „Балерина,балерина“ роман Марка Сосича говори о аутизму из угла петнаестогодишње
девојчице која је на менталном нивоу трогодишњег детета. Данас имам прилику да
Вам представим роман „Балерина, балерина“ – Марка Сосича у издању издавачке куће Архипелаг, који јасно представља свет Балерине. А ко је Балерина,
сазнајте...
Слика преузета са: http://www.arhipelag.rs/knjige/balerina-balerina/
Отворим очи, загледам се у плафон. Не видим рупу коју сам оставила за собом. Погледам у прозор. Тамо је све као и обично. Тамо је јутро. Видим крошњу дивљег кестена. Птице нису одлетеле. Тек се буде. Не плашим се, само морам да пишким, као и увек када је нов дан. Зажмурим. Радујем се што је прозор и даље тамо, што је напољу крошња са птицама и што нисам пробушила кров. Знам. Топло ми је. У дворишту је можда пролеће, а можда је лето. Зима није. Када је зима, одна је хладно, кестен у дворишту нема крошњу и мени навуку чарапе. Топло је. Одједном. Упишким се на поду крај кревета с којег сам пала и завршила на поду. Чујем кораке. Иванка долази из кухиње, силази каменим степеницама и зауставља испред врата, одшкрине их. Погледа ме. Знам. Мама. Иванка је моја мама. Препознам је, јер сам се упишкила, а ако сам то урадила онда је нов дан. И, ако је све то истина, мама увек одшкрине врата и погледа у моју собу.
Свет
једне Балерине је представљен на начин који нам у првом лицу дочарава како
изгледа поглед аутистичног детета. Кратке, сажете реченице у којима свака реч
означава једну емоцију натера нас да се запитамо: „Зашто је тако тешко
прихватити различитост?“. Радња романа је сведена на један простор. Кухиња.
Даље од кухиње се све чини тешко прихватљивим. Лица са стране, знана и незнана,
се чине тешко препознатљивим, наслућују се кроз обрисе, било радњи или игре
светлости. Једина светлост, плава светлост је лик мајке, која има разумевања за
своју малу балерину која непрестално стоји на прстима у углу собе.
Устанем, попнем се на прсте. Мама некаже ништа. (...) Видим облаке, крећу се, журе. Мама каже да долазе са мора, и да ће падати киша. Грми. Певам. Мама каже само нека певам, да ме не чују јер је музика и јер плешу. Ја певам и гледам у облаке. Хоћу за њима, корачам напред и опет на прсте, певам и гледам у облаке, крећу се. Онда осетим капљицу на свом лицу. Мама каже да пада киша. Осећам ветар. Видим облаке како још више беже, и осећам све више кише на свом лицу. Певам.
Свет
Балерине се мења када једина особа која има стрпљења за њу, нестане из тог
света. Како Балерина наставља да разуме свет без подршке мајке? Како прихвата
људе око себе? Како прихвата себе? Одговоре на ова питања потражите у овом
кратком роману Марка Сосича који Вас, засигурно, неће оставити равнодушним.
Након читања романа отвориће Вам се егзистенцијална питања за које сте мислили
и да не можете ни да их поставите.
П.С.
Роман који се чита у једном даху, а оставља без даха. Оставља много питања иза
себе, али ће једно питање засигурно исчезнути. Да ли могу да прихватим
различитост? Да, могу. Могу јер је овај роман један од начина да разумете како
је то бити другачији и бити свој и бити посебан.
П.С.С.
Хвала, издавачкој кући Архипелаг на послатој књизи. Вашу књигу можете потражити
на: http://www.arhipelag.rs/knjige/balerina-balerina/
Јелена Стошић, М.Sc.
