Кажу да живот прави планове док ми правимо планове за живот. Неке
наше одлуке из прошлости, протежу се и кроз садашњост и утичу на будућност. Да
ли свесно правимо грешке знајући да ће нас коштати или да ћемо касније о њима
размишљати. Прича романа „Породични кавез“ наставља се тамо где се завршила у
роману „Фрајер са суседног гроба“. Питања која су остала неогроворена, сада
добијају одговор или само привид одговора. Очекујте причу која је орјентисана
на међуљудске односе који се мењају из поглавља у поглавље. Да ли ће Анита и
Бени остати заједно? Како ће Дезире постати део породичног кавеза? Шта је то
што ће Дезире окусити када проба да, поново промени свој живот из корена?
Откријте нова питања, предвидите крај који се не да предвидети, упознајте нове
ликове који ће утицати на промену живота.
Слика преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/biblioteke/kalipso/546-porodicni-kavez-kalipso
Али, као што сам рекао, била је то срећа у несрећи. Нога ме је читавог наредног дана толико болела да нисам могао да размишљам ни о чему другоме. Да сам покушао, изазвао бих кратак спој у глави од силних замршених мисли. Дезире опет. Сва она стара осећања која су ми разарала утробу. Анита. Она је, хвала богу, спавала када сам стигао кући и када сам ујутру одшепао до штале. Нисам смео чак ни да погледам у њено плетиво на кухињској клупи док сам сркао инстант кафу спремљену од топле воде из чесме, напето журећи да што пре шмугнем како не бих морао да је гледам у очи.
Знајући куда одлази, Бени, није знао шта све може доћи. Покушаји.
Покушаји као у бајци. Па ако не буде ничега онда ће се заувек опростити од
Дезире. Ако буде било ичега, онде ће размишљати. А Анита? Анита која му је
савршено одговарала, шта ће бити са њом ако буде било ичега?
Додуше, у Бенијевој соби спава друга жена. Је л` синоћ отишао директно њој у кревет? Замисли да нас две стојимо у истом реду у апотеци и купујемо тест за утврђивање трудноће, а онда одлазимо свака на своју страну и губимо дах од изненађења над својим позитивним резултатима. (...) Увече је опет дошао, негде око осам. Срце ми је пола сата јако лупало као да сам трчала маратон. Деловало је као да храмље на једну ногу, али нисам могла ни да га питам зашто, као да је било исувише осетљиво чак и да причамо.
Можда је интуиција оно чиме би требало да се водимо. Три покушаја
која је предложила Дезире која је веровала у бајке али се чинило да у њеном
монотоном животу није било ничег налик бајци. Само чекање. Преиспитивање. Жеља
да се оствари као мајка која се косила са чињеницом да Бени, сада, припада
другој жени, жени која се у маси непознатих људи у библиотеци учинила познатом.
Одмах сам схватила да се нешто дешава чим је рекао да ће само да тркне до града и нестао као да му гори нешто под ногама. А пошто би увек промрмљао нешто о томе куда иде, мора да се радило о нечему што не жели да промрмља, о нечему у вези са оном уображеном, Рачићу, о којој је толико причао. Као да је причом покушавао да се удаљи од ње, да између себе и ње испречи ваздух. (...) На послу сам целог дана била као на иглама. Ништа није рекао и ништа није урадио, али сам осећала да је све пољуљано. И тако сам тог дана након посла урадила нешто што сам много пута намеравала, али ми се никад није чинило да је то битно: отишла сам у библиотеку да је видим.
Како видети некога кога не познајеш? Како препознати срце које куца
за некога другог? Довољно је познавати једно срце како би се препознало срце
које куца у истом ритму. Да ли после одређеног периода срца усагласе своје
откуцаје до мере препознатљивости? Срца која су толико различита да се чини да
се никада не могу усагласити. Да ли ће Дезире постати мајка? Како ће Бени
реаговати? Шта ће се десити са Анитом? Ко ће постати део „породичног кавеза“?
Довољно је пратити временску прогнозу која прати психолошку слику књижевних јунака
и даје наговештај догађаја.
П.С. Питања која су остала
након читања првог дела књиге су питања која су остављена и након овог дела
књиге. Да ли ће Дезире, поново, постати мајка? Када мењате живот из корена
нисте, можда ни свесни колико се живот мења. Можда и чињеница да не мислимо о
последицама утиче на догађаје који из несвесног прелазе у свесно. Када породица
постаје породични кавез? Који је тренутак пресудан за „заробљавање“ унутар
четири зида? Како ће једна бледуњава девојка постати жена и заменити једну жену?
Да ли су сличности те које чине блискост или су разлике те са којима се морамо
помирити? Одговоре на ова питања и низ питања која ће се наметнути потражите у
роману „Породични кавез“ који ће вам помоћи да размислите о својим одлукама пре
него их донесете. Можда ће утицати и на ток нечије судбине. Стога, овај роман
препоручујем старијим тинејџерима и свима онима који се налазе у периоду између
криза тинејџерског доба и средњих година. Свима онима који праве грешке, да
схвате да су грешке део процеса одрастања и да никада не можемо тврдити да су
исходи грешки само они лоши исходи. Можда, скоро вероватно, грешке ће довести
до позитивних исхода, само је на вама на који начин ћете сагледати исходе.
Како ће превазићи разлике?
П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу
можете пронаћи на: http://www.odiseja.co.rs/index.php/biblioteke/kalipso/546-porodicni-kavez-kalipso
Јелена Стошић Јовић, M.Sc.
