Зваћу се мама. Веома ускоро. Можда се све чини далеко, али полако
схватам да је све само на један трептај од стварности. Можда ће ми ускоро бити
потребан осмех за сваки дан, посебно
за оне дане који долазе када се емоције чине местимично променљивим. Можда ће
ми бити само потребан водич за улогу суперхероја. Водич за улогу у којој ћу се
представљати мамом. Важност књиге „Зовем се мама“ лежи у чињеници да као маме
нисмо саме. Да увек поред нас постоји један Зму (како га списатељица назива) који
дели прво место у такмичењу за суперхероја и један или више оних који нам
олакшавају (читај отежавају) трку за
првим местом. А чему трка? Куда журити? Ауторка ће нам на један хумористичан,
нежан, брутално искрен начин открити да не треба журити, јер ма колико журили,
у једном тренутку ћемо схватити да желимо да вратимо време када се све чинило
хаотичним пре него је наступио период одрастања.
Слика преузета са: https://www.laguna.rs/n3328_knjiga_zovem_se_mama_laguna.html
Ја сам се некада презивала Миленковић. Звала сам се Јелица. Сада се презивам Грегановић, а зовем се Мама. То је име на које ћу се пре окренути, но да ме оним првим позовете. Мама је реч на коју се осврћем и спремно одазивам чак и када ме онај ко зове уопште нема ни на списку људи које је икада упознао, нити слути да постојим на овом свету. Зато ако ваше дете писне: „Мама!“, а непозната жена му притрчи и стави се на располагање, то сам ја. Само да знате.
Мама. Низање слогова у реч која мора да се заслужи. Очекивање када
ће беба изговорити прву реч. Шта ако прва реч не буде мама? Шта ако после прве речи пребрзо дође време за писање речи?
Шта ако је на третптај далеко спремање за први дан школе до спремања за матуру?
Шта ако мир породичног дома прерасте у вапај за планинама и ненасељеним
подручјима? Шта ако путовање за двоје прерасте у путовање за троје (можда чак и
петоро)? Како бити спреман за све оно што долази? Једноставно. Преживећете. Верујем
да ћемо преживети пре него се са Зму-ом одселимо далеко од топлине породичног
дома у потрази за тишином. Верујем да нисмо ендемска врста, али да смо посебна
врста која заслужује одликовање. Зато, уместо потраге за одговорима, крените у
потрагу. Њени кораци су базирани на искуству. Њени кораци нису несигурни као
наши. Она се зове Мама.
Зато сам Мама. Она која се окреће и тражи ко је зове чак и када би требало да јој је потпуно јасно да дечији глас који је ту реч писнуо на улици никако не може њу да зове, ако ни због чега другог, онда зато што су њена деца већ неко време власници гласова одраслих људи. Нема везе. Ја стајем на свако „мама“, и гледам ко ме зове. Спремна сам да притрчим у помоћ, да подигнем, утешим, обришем, придржим, чујем жељу, нахраним, обучем, свучем, донесем, помазим, објасним... Нема везе кога стварно зову, ја сам ту. Ја, Мама...
Позовите вашу маму. Захвалите јој што сте постали такви. Свака црта
карактерних особина које носите је црта која је нежно осликана рукама које су
нас повијале, дојиле, купале, брисале сузе, делиле загрљаје. Захвалите јој на
свемуи затражите опроштај за све неприлике због којих више никада неће бити она
жена која је била пре вас. Пронађите албум са старим сликама. Присетите се
одрастања. Присетите се детета у себи и оживите га. Пустите машти на вољу.
Једном се живи. У то име нека живот буде вечна игра која неће проћи за трептај
ока.
П.С. Чини се да исповест
једног (или три) одрастања не може да се прочита у једном даху. Верујте да
може. Књига ће вас оставити без даха. Свака реченица која лебди испред очију
претвара се у масу од пластелина која добија облик и потврдну констатацију.
Уколико, попут мене, још увек нисте постали родитељ (али сте на ролеркостеру
постајања) ова књига ће вас уплашити. Само се шалим. Нема потребе да очекујете
неочекивано. Ова књига ће постати ваша Библија
и путоказ са смерницама иза сваког угла. Огледала сам се у њој. Све прилике и
неприлике које сам приређивала својим суперхеројима. Огледала сам се као мајка.
Препознала сам се као мајка. Наглас сам читала реченице које су потврђивале да
ће моје дете бити баш налик мени - индиго дете, индијанац/индијанка, дете које
ће тражити помоћ а временом је неће прихватити. Стога ову књигу препоручујем свим
оним женама које ће се називати мајкама, да схвате да неће бити једине на свету
које ће преживљавати непроспаване ноћи. Осврните се око себе. За пар месеци
срећа ће добити свој облик. А довољна је срећа ако имате правог ЗМУ-а поред
себе, оног који ће преузети одговорност одрастања са вама. Такође бих је
препоручила свим оним женама које се зову мамама, да науче како успорити.
Одрастање детета је на трептај од нас. И саме смо доказ тога. Осврните се око
себе, дишите, плешите, радујте се. Довољно је било разлога за бригу. Научите да
будете дете поред вашег детета. Само ако сте спремне да поново постанете дете
верујте бићете најбољи пример родитељства. Ја, која ћу се ускоро звати мама и
која одбијам да поверујем у чињеницу одрастања једва чекам да се суочим са
изазовима родитељства. Не, то није борба против ветрењача. Да, то је игра прављења
ветрењачи.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу
можете пронаћи на: https://www.laguna.rs/n3328_knjiga_zovem_se_mama_laguna.html
Јелена Стошић Јовић, М.Sc.
