twitter
rss

Анаис Нил је рекао: "Сваки пријатељ ствара свет у нама, свет који раније није постојао, и само преко тог света настаје неки нови свет". Колико светова може садржати једно људско биће? Колико сте пута допустили да ваш свет добије спектар боја? Нових боја. Оних које нису постојале на нашој палети. Роман Силвије Ронкаље "Заувек другарице" говори о сродним душама које се налазе случајно. Пре читања овог романа, запитајте се: Колико душа је постало део Ваше душе? Да ли сте икада били спремни да се препустите и допустите да неко постане део ваше палете боја?

Слика преузета са: http://www.kcknjizara.rs/edicija?b=C521

Открићу само ако то баш желите да знате јер сте, у брзој идентификацији с главним ликом, већ спремни да патите због мене и са мном. ОК, сами сте тражили! Зовем се Катерина Антоанета. (...) Распричала сам се, али то се догађа и на почетку најбољих романа. Стварају се контраст, амбијент, атмосфера. Представљају се главни ликови. У ствари, сада морам да вам дам мало информација. А међу ликовима мој брат је посебно важан јер цела ова прича почиње од њега или, боље речено, од изазова у виду опкладе коју ми је он упутио. 
Са братом никада није лако. Ни са њим ни без њега. Али нам је лакше са њим. Без обзира на захтеве које поставља испред нас. 
- Еј Катерина - рекао је - да ли би ти прихватила такву опкладу?  - Шта хоћеш да кажеш?
- Изазивам те да сад, кад смо дошли у град, нађеш најбољу другарицу. И бићу великодушан: даћу ти месец дана. Мислиш ли да можеш да успеш?
Али, како наћи пријатељицу када та мисија никада није ишла онако како треба? Како пронаћи праву пријатељицу када ти је у животу једини пријатељ била књига? Али, судбина увек има план пре него сами направимо исти.
Барбара.
Уопште није била мој тип. Стално је жвакала жваку, уз гласно и непрекидно цоктање језика о непце, испрекидано пуцкетањем великих надуваних балона. Онда је са ивице усана морала језиком да прикупи прилепљене остатке жваке, углавном ружичасте. Личила је на неког преживара. (...) - Хоћеш ли са мном на сладолед у суботу у три? Ја частим! Знам једну добру посластичарницу ... екстра! - додала сам прилагођавајући се њеном жаргону како бих стекла веће шансе да се спријатељимо. - Како да не, обожавам сладолед! 
Без наговештаја. Без наде. Катерина је пронашла једну другарицу. Другарицу са којом ће поделити сладолед. Али... да ли ће Барбара заиста постати она права другарица?
Александра. 
Александра је, међутим, била мој тип. Уочила сам је већ првог дана школе јер је села у средњу клупу у првом реду, испред катедре, ону коју обично сви избегавају. То је знак да је штреберка или у најмању руку озбиљна и студиозна. Мене су због чињенице да сам озбиљна и студиозна увек сматрали досадном и зато избегавали као могућу другарицу. (...) И онда сам кренула прескочивши одједном око деценију и по срамежљивости:  - Је л' хоћеш да се прошетамо мало ових дана? Могле бисмо да одемо на сладолед на једно посебно место. - Код Криспина? - упитала је. (...) - Је л' ти одговара у два? Јер у три имам неку обавезу - рекла сам већ збуњена тим вишком друштвеног живота и ризиком од нагомиланих састанака.

Без наговештаја. Без наде. Катерина је пронашла још једну другарицу . Другарицу са којом ће поделити сладолед. Али... да ли ће Александра заиста постати она права другарица? 
Валентина. 
Код ње, Валентине Валенти, прво што сам уочила, а што никоме није могло да промакне, била је лепота. Валентина је била прелепа. Али можда и нешто више од тога, јер има лепотица али немају све шарма. Из Валентине је избијао посебан шарм. (...) - Сладолед код Криспина. Али не мораш да ми га понудиш, можемо да се нађемо тамо ових дана и да попричамо или да се прошетамо заједно. - Како да не! Можемо сутра, ако хоћеш. Ја ћу бити у том крају одмах после ручка.  Тренутак панике и изненадни напад свести о чињеници да ћу морати да поједем три сладоледа током поподнева - мало превише и за једну обожаватељку сладоледа као што сам ја. - Па, одмах после ручка не могу. Је л' би могло у четири, пола 5? - ОК, у пола 5 код Криспина. 

Без наговештаја. Без наде. Катерина је пронашла још и једну другарицу. Другарицу са којом ће поделити сладолед. Али... да ли ће Валентина заиста постати она права другарица? Барбара. Александра, Валентина. Три другарице. Три сладоледа. Један дан. Исти дан. 
Стигла сам толико раније да сам, наравно, управо када је дошла Александра, била окренута на другу страну и осетила како ме неко лако удара по рамену. Окренула сам се и са огромним изненађењем и запрепашћењем нашла се пред комплетним триом: са Александром су биле и Барбара и Валентина.
Без наговештаја. Без наде. Катерина је пронашла не једну, већ три другарице. Другарице са којима ће поделити сладолед. Другарице због којих ће добити опкладу. Да, могуће је. Судбина има планове пре него направимо исте. Само је довољно да заиста верујемо у оно што желимо. 
Тог првог поподнева када смо све четири биле код Барбаре крстиле смо нашу групу Четири Муве, наздравиле смо пивом Барбариног тате које смо нашле у фрижидеру (мени је безвезе, али се нисам усудила да се повучем) и онда смо се заклеле на верност, вечито пријатељство и узајамну помоћ типа сви за једног један за све! Само што смо ми повикале:- ЈЕДНА МУВА ЗА ЧЕТИРИ, ЧЕТИРИ МУВЕ ЗА ЈЕДНУ! Александра је рекла: - Ако нека прекрши ову заклетву, нека јој испадну сви зуби!
Без наговештаја. Без наде. Катерина је пронашла три другарице. Другарице са којима ће делити много више од сладоледа. Какве авантуре очекују Четири Муве? Како ће им лажни фејсбук профил променити живот? Како ће постати део најважнијег трач-профила на фејсбуку? Сазнајте у роману који нам нуди много више од судбинског познанстава. Романа који нам враћа веру у људе, веру у пријатеље. Веру у пријатељство. Пријатељство је као музика: две на исти начин интониране жице вибрираће заједно чак и кад дирнете само једну.
П.С. Вратила бих се на првобитно постављено питање: Колко душа је постало део Ваше душе? Да ли сте икада били спремни да се препустите и допусте да неко постане део ваше палете боја? Уколико јесте ово је књига за све вас који верујете у пријатеље. Оне праве. Оне са којима можете поделити много више од сладоледа. Оне са којима је прича почела управо са дељењем сладоледа. 
П.С.С. Хвала издавачкој кући Креативни центар на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.kcknjizara.rs/edicija?b=C521


Јелена Стошић, M.Sc.


0 коментара:

Постави коментар