Kада бисте могли да будете део
неког светског класика, који би класик књижевности био у питању? Софија је
одабрала Шекспира. Ромеа и Јулију. Kако ће Софија оживети јунаке и променити
ток најпознатије љубавне приче, сазнајте у роману Елизе Пуричели Гвера
"Случај Ромео".
Слика преузета са: http://www.kcknjizara.rs/edicija?b=C462
Сцена прва, чин први. Гимназија
Гвидолети. Проба позоришне трупе гимназије.
Расположење у позоришној трупи гимназије Гвидолети било је веома лоше. После три године успеха и падова налазили су се пред могућношћу разлаза. Нико није желео да учи напамет странице и странице текста да би их изговарао пред празним гледалиштем. И родитеље је требало кумити и молити да дођу да виде своју децу. А пријатељи су у најбољем случају само долазили да се мало насмеју.
Софија, редитељка, ученица
гимназије је све то знала. Али, знала је да мора да пронађе начина да се
представа "Ромео и Јулија" одигра. Знала је да мора да пронађе Ромеа
за своју Јулију.
Други кандидати за Ромеа као да су се смањивали док би пробали улогу са Елоизом. Пјетро не. Умео је да је постави на место и узврати на исти начин. Била је права штета што их је оставио. Живот би био много лакши да је он још био у трупи и не би били изложени опасности од тога да се разиђу.
Сви су веровали у разилажење Софијине
позоришне трупе, али не и директорка гимназије Гвидолети. Она је била једна од
оних којима је стало до културе, а посебно до позоришта. И Артуро. Ученик
гимназије. Математичар. Супротност Софије. А можда се супротности привлаче?
Софији је заиста понекад падало на памет да се помало свиђа Артуру, нарочито онда кад би га видела како се бори са неком сасвим једноставном репликом. Али, обично је ту мисао одбацивала.
Јасно је било да је Артуро део
позоришне трупе зарад Софије. И увек је желео мале улоге које су му се нудиле.
И вредно је радио на изграђивању ликова који су му задати. Али, како Софија то
није успела да раније уочи? Чак ни онда када су се појављивале плаве варнице у
сусрету са њим.
Софија је увек наелектрисана, одаје и прима струјне ударе, квари мобилне телефоне и компјутер и изазива прегоревање сијалица. Али она плава варница која је избила у додиру са Артуром представљала је нешто дотад још невиђено.
Оставивши варнице по стани и
покушавајући да се фокусира на сценарио. Адаптацију сценариа чије је копије
имала у соби. Адаптацију сценариа која је остала код Артура како би научио
своју малу улогу. Адаптацију сценариа који је на свакој страни имао исписано
Артурово име.
Ако за недељу дана не буду нашли правог кандидата, Софија је одлучила да сама игра улогу Ромеа. (...) Софија никада није глумила; увек се бавила режијом јер јој се свиђало да представу држи у својим рукама. Још није била сигурна да ли је уопште у стању да се суочи са публиком, али је знала да ће урадити све само да би спасла своју трупу.
И никоме није говорила о
изненађењу које припрема. Никоме. Чак ни Елоизи, својој најбољој другарици.
Јулији. Јулији која није имала Ромеа. За пар сати ће цела позоришна трупа
сазнати за Софијин план. Али, требало је отићи, пре састанка трупе, у школу где
је директорка организовала специјално предавање како би популаризовала читање.
"Није реч само о читању књиге на екрану, отварању ликова и интеракцији с текстом", рекао је. "Одсад ће бити могуће потпуно уронити у читање, такорећи у књигу...", саопштио је са задовољним осмехом.
Софија није веровала у
технологију која се нудила, сматрајући да ништа не може да замени књигу у форми
у којој књига јесте. А посебно не технологија. Знајући њену љубав према читању,
директорка школе је позвала на сцену баш њу. Софију. Софију која не верује у
такву врсту читања.
... представник Техноспарка на екрану притисну старт и... пре него што се освестила, Софија се нађе усред Ромеа и Јулије.
Усред Вероне. Њу нико није
требало ни да види, ни да чује. Али њу су сви видели и сви чули. Посебно Ромео.
Софија се нађе у замци. Затвори очи и поче да притиска читач... А онда зачу глас директорке Ингирами: "Софија! Јеси ли добро?" Са олакшањем отвори очи. Само... кад скиде наочаре, схвати да је ту, с њом, Ромео лично! Још ју је чврсто држао за руку. Софија поново затвори очи надајући се да то ипак није истина.
Али јесте била истина. Истина од
које није могло да се побегне. Kако је Софија довела Ромеа у свет данашњице?
Kако ће га вратити тамо где припада? Да ли це желети да га врати? Шта ако је
Јулијин Ромео, уствари, Софијин Ромео? Да ли ће се појавити плаве варнице
између Ромеа и Софије. Откријте сами. Јер читање и јесте откривање. Откривање
суштине. Откривање нас самих.
П.С. Узбудљива авантура која не
престаје да изненађује својим обртима. Стога бих ову књигу прво препоручила
свој одраслима који ће се усудити да се баве Шекспиром. Овај роман је идеалан
начин да уведете ученике у проучавање "Ромеа и Јулије". На основу
књиге је могуће урадити сценарио који би претходио извођењу оригиналног дела.
Ученицима ће бити занимљиво да доживе Ромеа и све ликове када су им блиски. Не
можемо схватити нешто што нам је далеко. Схватамо тек када нешто приближимо
довољно близу. Зато бих овај роман препоручила и свој деци. Да науче да се не
плаше изазова. Да науче да се не плаше промена. Промене око нас самих су доказ
да смо се сами променили. Објединила бих препоруку овог романа и одраслима и
деци само из једног разлога. Да трагају за својом плавом варницом. Без те плаве
варнице ништа неће имати смисла.
П.С.С. Хвала, издавачкој кући
Kреативни центар на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на:
Јелена Стошић, M.Sc.
