Како
изгледа свет маште изаткан путевима књига? Како да деца поново заволе читање и
књигу? Одговоре на ова и многа друга питања зна један књишки мољац, а моја је част да Вам представим Јовану Адамовић.
Представите
се. (Име, презиме, занимање, хоби, ваша животна радост/филозофија)
Здраво свима! Ја сам Јована Адамовић, мастер професор језика и књижевности, а тренутно сам на докторским академским студијама- смер књижевност. Радим као професор енглеског језика у предшколским установама. Један од мојих омиљених хобија је читање. Волим фотографију и прављење корисних и лепих ситница, а покренула сам и кутију за књигољупце под називом Совина пошиљка. То је кутија изненађења за све љубитеље књига. Сваког месеца можете поручити тематски осмишљену кутију са књигом и мноштвом пропратних стварчица. Животна филозофија, хммм...Волт Дизни је рекао: Сви ваши снови могу постати стварност – уколико имате храбрости да их следите. Ја своје снове следим.
Одувек сам желела да своју љубав према књигама и фотографији искажем на неки начин. Сасвим случајно, открила сам заједницу љубитеља књига на инстаграму- зовемо је букстаграм заједница. Дуго сам посматрала и одлучила да направим профил и придружим се заједници. Размишљала сам о имену и одлучила да то буде Bookstaworm. Зашто!? Bookworm значи књишки мољац, а ја јесам један. Уметнула сам и –sta- између book и worm јер се моја страница налази на инстаграму и тако сам почела. Страницу сам основала 01.фебруара 2016. године. Ту свакодневно делим фотографије своје колекције књига, као и мишљење о књигама са људима истог интересовања.
Као што сам горе већ поменула, била сам једна од ретких које су интересовале књиге. Деца су данас све већи зависници од интернета и технологије и не схватају какво су благо заправо књиге. Не схватају да их оне могу одвести у различите и безбедне, имагинарне светове које интернет не може да понуди. Зато сам одлучила да им се приближим преко нечега што је њима познато, технологије и друштвених мрежа, и покажем им како није срамота читати књиге и како то може бити јако корисно и занимљиво.
Да ли
сматрате да је у данашње време тешко подсетити људе на срећу? На детињство? На
машту?
Ја сам оптимиста и знам да срећу чине мале ствари. Волим чак и да подсетим људе на то. Најбоље је обратити се деци. Они су увек раздрагани и искрени. Заузврат, обрадујте их неком лепом књигом и научите их да заволе читање. J
Како
да деца поново заволе читање и књигу?
То је данас најмањи проблем. Толико је дивних књига, прича, бајки и сликовница... Деца не могу да не воле књиге. Они само не буду упознати са појмом књиге. Видела сам родитеље како дају деци телефоне како би их смирили, а ни једног од њих како је дао детету неку књижицу, да дете прелиста, научи слова и речи или склопи причу на основу слике. Чим родитељи науче децу да је књига нешто вредно и занимљиво, деца ће их тражити и читати.
Која
је Ваша омиљена књига из детињства? Зашто?
Од када знам са себе, волим књиге. Прво су то биле сликовнице, међутим како сам одрастала, читала сам све озбиљнија дела. Нисам имала са киме да причам о књигама- чак ни у моје време (имам 24 године сада) , без данашње технологије деца нису много читала. Новац од ужине су трошили на играчке и сличице. Ја сам новац скупљала и одлазила у књижару. И даље чувам једну од првих купљених књига, књигу о младом чаробњаку Хари Потеру коју сам купила у Народној књизи, а веровали или не коштала је 150 рсд. То је једна од мојих омиљених књига. Међутим, захваљујући мами која ми је купила и читала књигу бајки Х.К.Андерсена, браће Грим и Шарла Пероа, ја сам заволела читање.
Вредност
књиге у 21. веку?
Јако мали број људи чита књиге. Изговор није да немамо времена. Времена има увек довољно за све што пожелимо да урадимо. У данашње време, интернет је главно средство комуникације, па су књиге заборављене, а самим тим су изгубиле и на својој вредности. Зато је потребан велики број издавачких кућа, креативних људи, као и аутора књига, како би књиге поново постале важан део свакодневног живота.
Да ли
Ваша страница нуди неке награде и како можемо доћи до истих?
Као што сам рекла, срећа је у малим стварима. Како бих обрадовала и мотивисала људе да читају књиге, често организујем наградне игре у којима поклањам књиге, али и многе друге ствари талентованих и креативних људи које сам тамо упознала. Довољно је да пратите обавештења на мојој инстаграм страници Bookstaworm.
Планови
за даље?
Планирам
да завршим докторске студије и бавим се оним што највише волим, а то је
књижевност. Сан ми је да отворим књижару-библиотеку у свом граду. Увек тежим да
будем што успешнија у свему што радим. Сазнала сам да сам својом страницом
инспирисала многе да читају и покрену своје блогове. Надам се да ћу у
будућности инспирисати још више људи да буду креативни и заволе читање.
Порука
за читаоце
Књиге не дирамо и не читамо. Понекад, из очајања,
узмемо понеку књигу и кад се изненада суочимо са њеном лепотом и памећу- то нас
дотуче. Боље је да је нисмо ни узимали. Не бисмо знало како је празно и пусто
живети без књига.
–Душко Радовић
Слика пронађена на Интернету |
П.С. Верујем да већина
Вас није затворила овај прозор. Прозор, који пружа увид у нека „стара времена“
када се уместо телефона носила књига, када су се посећивала позоришта и
библиотеке, а не кафићи и сплавови. Прозор, који нам пружа увид у оно што смо
могли постати да смо опстали. Неки од нас јесу. Верујем да си и ти. Верујем,
јер је вера оно што нам је у (не)напредовању измакло. Да ли верујете? Да ли још
увек верујете у чуда? Чуда су могућа, само многи нису у стању да их виде. Када
сте последњи пут видели некога да чита? Да жури ка библиотеци како би
испоштовао рок за враћање књиге? Да чека испред билетарнице како би купио карту
за своју омиљену представу? Да ли видите те људе? Не. Превише смо окупирани
технологијом која напредује, а ми и даље стојимо у месту и чекамо да се лично
напредовање деси само по себи. Неће се десити јер не користимо информације и
технологију који нам се нуде на прави начин. Када сте последњи пут прочитали
књигу? Када сте последњи пут купили књигу? Да ли уопште купујете књиге?
П.С.С. Тражите и трагајте. Пронаћи ћете или ћете
бити пронађени. Част је у данашњем времену пронаћи особу, попут Јоване, особу која
није заборавила шта је срећа и како је поделити.
Јелена Стошић, М.Sc.