twitter
rss

„Утварела и тринаест духова“ – Џеронимо Стилтон (Београд: Еvro book /2013/)

Куда бисте кренули када бисте тражили инспирацију? Кроз време? Кроз пустоловине? Да ли бисте кренули од самих себе или од прича око себе? Зависи од тога шта желите да напишете. Ако пишете стварно чудну, али моћну причу требало би да кренете од својих интересовања како бисте дошли до стварно чудног, али моћног наслова. Милсите да је лако бити новинар, да је лако бити писац? Преварили сте се. „Утварела и тринаест духова“ ће вам и те како потврдити да нисте били у праву ако сте помислили да је лако бити писац који је у стању да напише стварно чудну, али моћну причу.

Слика преузета са: http://www.evrobook.com/utvarela-avetic-i-trinaest-duhova.html#sthash.umTEFeSh.dpbs

Вече се спустило брзо као муња на Мишоград а тама је прекрила зграде, дрвеће и аутомобиле. Само је светлост пуног месеца обасјавала улицу.
Стресох се и убрзах корак. (...) Вероватно се питате шта сам тражио на улицама Мишограда те ноћи. Па, заправо, заборавио сам у канцеларији чланак на коме сам радио: истраживање о књигама страве и ужаса...


Истраживање о књигама страве и ужаса се заиста претворило у ужас и страву илити страву и ужас, заиси од тога како гледате на ствари око себе. Џеронимо Стилтон је те ноћи видео само упаљено светло у својој канцеларији. Само у својој канцеларији. Све би било много лакше да није била ноћ пуног месеца, али... у осветљеној просторији га није сачекало само истраживање које је заборавио, већ и ново истраживање које је чекало да буде објављено. Чудно, али моћно.

Тек тада сам га препознао: био је то Вртимиш, кућни шишмиш чудновате породице Аветић. Пре него што сам стигао да проговорим, он спусти на мој радни сто запечаћен свитак пергамената, који је стегао у шапама, и одлете у мрачну ноћ, крештећи:
-          ДА СЕ ОБЈАВИИИ!
БЕЗ РАСПРАВЕЕЕ!ТО ЈЕ НАРЕЂЕЊЕЕЕ!(...)Била је то једна дуга прича смештена у далеку Тајанствену долину, приповест о невероватно ЈЕЗИВОЈ АВАНТУРИ коју је доживела моја пријатељица Утварела Аветић. Било је ту и мноштво илустрација које је она лично нацртала и то веома... оригиналним стилом!(...)Укратко, сви су били одушевљени причом коју ми је послала Утварела и тако... објавио сам је. Зове се УТВАРЕЛА И ТРИНАЕСТ ДУХОВА. Јесте, то је књига коју управо држите у шапама... 

Утварелина прича је много више од прича за лаку ноћ на које сте навикли. Ово је прича која вас може оставити будним. Можда са упаљеним светлом. Никад се не зна. Ко је Утварела Аветић? Како је одлучила да напише причу баш о Тајном животу духова уз Тајанствене долине? Зашто баш тринаест духова? Где их пронаћи? Ко ће јој помоћи у откривању мистерија? Даћу вам само наговештај где се духови налазе:

- Сетио сам се! Памтим да је деда дединог деде мог деде увек говорио да је вила Шекспирових опседнута духовима... Чула си за њу? То је један прекрасни злокобни летњиковац у Улици сабласти 13, на периферији Страхограда. Зашто не одеш тамо да бациш поглед?
Утварела га загрли: - Одлична идејa, деда, одмах идем у ВИЛУ ШЕКСПИРОВИХ.

Уколико се плашите духова, никада, али баш никада немојте ићи ка Улици сабласти, а посебно не ка броју 13. Тамо они живе. А да ли су тако страшни као што се чине? То остављам вама да откријете.

П.С. Оригинална, маштовита и иновативна. Књига каква се може очекивати само од Џеронима Стилтона. Свет Џеронима Стилтона живи много даље од Мишијих новости, много даље од свега што можете да замислите. Питате се зашто се од толиких књига које нуди Евро Боок опредељујем, између осталог, најчешће за књиге Џеронима Силтона. Волим његов стил писања, иако сам по годинама у групи оних који се сматрају одраслима. Дух који путем писане речи гаји Џеронимо Стилтон је дух детета које живи у сваком од нас. Зато и препоручујем ову књигу онима који (не)знају како да очувају дете у себи. Само замислите како би реаговали да је свако од нас одрастао уз овакве књиге? Књиге препуне илустрација, књиге које вас позивају на маштање, књиге које вас позивају на стварање. Свако од нас би требало да преиспита себе. Где грешимо при одабиру књига? Управо у томе што детету чија је машта бесконачна дајемо књиге без слика, како би само развијало машту. Делимично се не слажем. Ако сагледамо савремено дете, дете које одраста уз компјутер и игрице, детету коме свет маште блокирате отварањем света информационе технологије, требало би да се запитамо како да дете вратимо књизи. А посебно оним књигама без слика. Треба поћи обратим путем. Дајте детету књигу пуну илустрација. Детету коме је све на дохват руке, свака слика, свака замисао, свака информација, свет маште остаје нејасан. Раније је било обратно. И било је добро. Никада није било касно да научимо да користимо нове уређаје који нам се нуде, али може да буде касно ако желимо да укључимо свет бескајне маште у свет који се може угасити и упалити по потреби. Машта нема дугме којом је можете искључити, ако је од најранијег доба гајите. Зато, правац књижаре по своју књигу Џеронима Стилтона, када је отворите сазнаћете зашто је намењена свима онима којима је остала машта као једини излаз из света који живи „на клик“.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Евро боок на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на: http://www.evrobook.com/utvarela-avetic-i-trinaest-duhova.html#sthash.umTEFeSh.dpbs



Јелена Стошић, М.Sc. 

Ознаке:
0 коментара |

0 коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)