Чујте и почујте!
Ариман Грозни, моћни чаробњак са
севера, сазнао је да ће га заменити још јачи и моћнији наследник. Ко ће то
бити? Колико ће времена чекати на њега? Или њу? Сазнајте у авантури која ће вам
до детаља објаснити како се постаје чаробњак. Авантури која почиње наследиком а
завршава се венчаницом. Да ли ће се један од најмоћнијих чаробњака, можда,
оженити? Много питања и много једноставних одговора. Само је питање на који начин
ће те наћи решења на проблеме (захтеве) који се постављају испред сваког од
нас.
Слика преузета са: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/632-sedam-vestica-jedna-vencanica-detaljno
Чим су добили бебу, господин и госпођа Нагризало знали су да неће бити ни налик на другу децу.Као прво, њихов дечачић је дошао на свет са свим зубима. (...) Као друго, бебац је из петних жила вриштао кад му мењају пелене, али никад није стварно заплакао. Такође - што је можда и најчудније од свега - чим су га довели из болнице и у дневној соби запалили пријатну ватрицу, дим из њиховог димњака почео је да се повија на супротну страну од оне на коју је дувао ветар.Новопечени родитељи су у почетку били збуњени. Међутим, господин Нагризало је веровао да за све на овом свету постоји објашњење у некој књизи, само ако човек зна где да га тражи. Запутио се право у Тамниловску градску библиотеку и бацио се на читање. Читао је, и читао, понајвише о црној магији и вештичарењу. Тако је сазнао да се у веома раном узрасту може препознати да ли ће неко дете постати вештац или вештица. Сместа је отишао кући и све то препричао жени.
Обична беба по имену Ђорђе је
постала ни мало обична беба по имену Ариман (по чувеном и прилично злочестом
персијском чаробњаку). А шта би било да су родитељи Ђорђа били само обични
родитељи који своје неостварене жеље и снове стављају испред жеља и снова
детета? Срећом, Ђорђе, тачније Ариман, је дете које је одрастало у породици
пуној разумевања.
То није било лако извести. Тамнилово, градић у којем су живели, сасвим је обично место, пуно нормалних људи. Иако су подстицали малог Аримана да што више вежба, није им било ни мало пријатно што им хранилица за птице привлачи суморне лешинаре и што морају да објашњавају комшијама зашто се јабука у њиховом дворишту преко ноћи претворила у труло црно стабло у облику мртвачке руке.
Како је Ариман напредовао брже од
остале деце, време за осамостаљивање је још брже досло. Требало је пронаћи мање
весело место које није било близу града. Једино се замак Грозмор издвојио од
осталих понуђених здања по својој величанствености, али у ни мало позитивном
смислу. Суморан, хладан, удаљен од града. Замак који је дисао као једна душа са
духовима прошлости.
Године су пролазиле. Иако је Ариман ретко напуштао своје имање, његова слава се ширила. Људи су га називали Ариман Грозни, Светломрзац и Чаробњак са севера. О њему се свашта причало: да може да призове звук грмљавине пре муње, да се дружи са Белзебубом лично...Ариман, међутим, није обраћао пажњу на све то и просто је у миру настављао свој рад. Стасао је у веома високог и згодног младића црних и ужарених очију, густих бркова и носа закривљеног попут прамца на викиншком броду. Упркос свему томе, није изгледало нимало коцошки.
Напоран рад није морао да води
само раду. Сваком раду је потребан одмор. Није могло још дуго овако како је
било до сада. И све чиме се бавио до тада постало је досадније.
"Жвакостоне", рекао је слуги који му је донео доручак. "Уморан сам. Поништен сам. Досадно ми је."(...)Ариман се намрштио. "Знам, знам. Дужност зове. То ми је јасно. Само, колико ћу још моћи овако? Колико дуго, Жвакостоне?" Чаробњак се намрштио и у очају замахао рукама. "Колико дуго?"
Остало је урадити само једно. Пронаћи особу која зна још колико
дуго ће Ариман бити власник не само дворца већ и свих моћи које поседује.
Есмералда је била једина у маси људи која је знала одговор на свако питање, пре
него јој је питање и постављено.
Есмералда је уморно склопила очи. „Зар баш све морам да ти цртам?“ Уозбиљила се и почела да прича: „Ускоро ће доћи нови чаробњак чије ће моћи бити веће и црње од твојих. А када се тај велики чаробњак појави, ти, Аримане Грозни, моћи ћеш да скинеш с асвојих плећа бреме сила зла и таме које си толико дуго носио.“
Кажу да су две главе паметније од једне. Зато је Ариман створио
троглаво чудовиште које је будно пратило долазак новог чаробњака. Како није
било ни назнака доласка некога ко би поседовао веће моћи од оних које је имао чаробњак,
остало је само једно. Женидба. Син. И само ако добије наследника, Ариман ће
добити разрешење својих мрачних дужности. И само ако пронађе жену.
„Али како да одаберем?“ - упитао је Ариман. Био је веома блед и глас му је био једва чујан. „То мора да буде вештица из Тамнилова. У супротном ће сигурно доћи до проблема. Али, како да одлучим која ће од њих постати моја жена?“
Одабир жене се претворио у такмичење. Не било какво такмичење, него
такмичење које је укључивало све стандарде које прописује „Мис света“. Овог
пута се није бирала најлепша него најмрачнија, најзлобнија и најмоћнија
вештица. Која ће се вештице пријављивати? Која од њих ће победити? Да ли ће се
ариман двоумити? Да ли ће, заиста, добити наследника или ће наследник доћи?
Сазнајте у више него узбудљивом роману Еве Иботсон који ће вас подстаћи да,
можда и ви, направите такмичење.
П.С. За све, апсолутно све, што постижемо у животу је потребан
добар избор. Посебно када је у питању избор животног сапутника. Не, то није
дужнност која се мора обавити. То је много више од дужности. Много више од
обавезе. То је почетак живота. Зато пажљиво бирајте. Можда свом мраку додате
светлост.
П.С.С. Хвала издавачкој кући Одисеја на послатој књизи. Вашу књигу
можете пронаћи на: http://www.odiseja.co.rs/index.php/edicije/prozna-putovanja-romani-za-decu-i-malde/632-sedam-vestica-jedna-vencanica-detaljno
Јелена Стошић, М. Sc.
