Разредно-предметно-часовни систем, о коме је почео да говори Коменски, је одавно превазиђен. Сматрам да није. У ери технологије и комуникације ми остајемо заробљени унутар зидина наведеног система. Многе алтернативне школе и педагошки правци су се, управо, развили у циљу унапређења истог. Али јавља се проблем... како уклопити развој дидатичког троугла (учитељ, ученик, наставни садржаји) у разредно-предметно-часовни систем? Данас, када се дидактички троугао развио у многоугао, ученик остаје објекат у настави а часови се и даље реализују "екс катедра".
(Слика преузета са: https://www.google.rs/search?q=teachers+day+india&tbm=isch&tbs=simg:CAQSigEahwELEKjU2AQaAggEDAsQsIynCBpgCl4IAxIotBSaCcoU6AiKFIwUjRTJFLUU5Qm0KYg9symKPYY9iT2QLPY9iz2HPRowGpD5Nsq9w39D6LLAQudiGTalSEJQgGjH741VSXElBvwNX9Lqrj_1CuMGVD1L8Er9mDAsQjq7-CBoKCggIARIE4DhS4Qw&sa=X&ved=0CBkQ2A4oAWoVChMIn8D5mJXhxwIVgrQaCh2y6QRR&biw=1366&bih=623#imgrc=OO4go1OyTiUE2M%3A)
Узимајући у обзир преопширне наставне планове и програме који су прописани за једну школску годину, где би свака наставна јединица требало да се реализује за 45 минута, учитељ се налази у дилеми да ли ученику треба пренети знање, развити вештине и потрудити се да вештине постану навике; или да индивидуално приступи развијајући потенцијале сваком од ученика. Сир Кен Робинсон говори о томе како функционишу школски системи свуда у свету; о томе како би образовање требало да буде развијање, а не потискивање креативности и других способности деце:
0:11
Добро јутро. Како сте? Ово је сјајно, зар не? Мене је све ово распаметило. У ствари, доста ми је, одлазим. Три теме се провлаче кроз ову конференцију, које су повезане са оним о чему желим да причам. Једна од њих је невероватна људска креативност присутна у свим презентацијама које смо чули и у свим особама овде. Разноликост те креативности и њен опсег. Друго, она нас је довела до тога да немамо појма шта ће се десити у будућности. Немамо појма како ће се све ово одвити.
0:56
Мене интересује образовање. Заправо, сматрам да образовање интересује свакога. Не мислите ли тако? Мени је то врло занимљиво. Ако сте на забави и кажете да радите у просвети... Заправо, ако радите у просвети, не идете често на забаве. Нисте позвани. И зачудо никад вас не позивају поново. Али ако одете на забаву и неко Вас пита: "Чиме се бавите?" и одговорите да радите у просвети, видите како им лице пребледи. Сигурно мисле: "О, Боже, што баш ја? Мој једини слободан дан у недељи." (Смех) Али ако их питате за њихово образовање, прикуцаће вас за зид. Јер, то је једна од ствари које су дубоко у људима. Јесам ли у праву? Као религија, новац и друге ствари. Мене образовање веома интересује и мислим да интересује сваког од нас. Сви ми имамо огроман лични интерес за образовање, делом због тога што управо образовање треба да нас одведе у ту будућност коју не можемо да назремо. Размислите - деца која ове године крећу у школу ће се пензионисати 2065. Нико нема представу, упркос свим стручним мишљењима изнетим овде током протекла четири дана, како ће свет изгледати за пет година. И поред тога, ми би требало да их образујемо за тај свет. Стога, мислим да је непредвидљивост невероватно велика.
2:24
И треће је чињеница, око које се сви слажемо, да деца поседују невероватне иновативне способности. Сирена синоћ је била право чудо, зар не? Кад само видимо шта све уме. Она јесте посебна, али мислим да није посебна у читавом дечјем свету. Она је особа изузетне посвећености која је открила свој таленат. Ја сматрам да сва деца имају невероватне таленте. А ми их траћимо и то врло немилосрдно. Желео бих да причам о образовању и желео бих да причам о креативности. Сматрам да је креативност у образовању подједнако важна као и писменост, и требало би да јој дамо исти статус. (Аплауз) Хвала. Е па, то би било све. Најлепше вам хвала. (Смех) Тако значи, још 15 минута. Па, ја сам рођен... не. (Смех)
3:28
Недавно сам чуо фантастичну причу - и обожавам да је причам - о девојчици на часу ликовног. Она има шест година и седела је у последњој клупи и цртала. Учитељица је рекла да она готово никад није обраћала пажњу на часовима, сем на часу ликовног. Учитељица је била фасцинирана њоме, пришла јој је и упитала: ''Шта то црташ?'' Девојчица је одговорила: ''Цртам слику Бога.'' Учитељица је онда рекла: ''Али нико не зна како Бог изгледа.'' И девојчица одговори: ''Сад ће да сазнају.'' (Смех)
4:03
Кад је мој син имао четири године у Енглеској... У ствари, искрено, свуда је имао четири године. (Смех) Где год да је ишао те године, имао је четири године. Глумио је у комаду о рођењу Исусовом. Сећате ли се приче? Веома је позната. Мел Гибсон је снимио други део. Можда сте га видели. ''Рођење Исусово ИИ''. Џејмс је добио улогу Јосифа. Сви смо били јако узбуђени. Сматрали смо ову улогу једном од главних. Нашу кући су преплавили агенти у мајицама с натписом: ''Џејмс Робинсон ЈЕСТЕ Јосиф!'' (Смех) Није морао ништа да прича, али знате онај део када долазе три мудраца? Са собом носе поклоне. Доносе злато, тамјан и смирну. Ово се заиста десило. Седели смо тамо и мислим да су помешали ред изласка на сцену, јер смо питали дечака после тога: ''Је л' теби то ОК?'' А он одговори: ''Аха. Што? Јесам погрешио?'' Једноставно су се заменили, то је то. Било како било, три дечака су дошла три четворогодишњака са пешкирима на главама, спустили су кутије на земљу и први дечак је рекао: ''Ја ти доносим злато.'' Други је рекао: ''Ја ти доносим смирну.'' А трећи је рекао: ''Френк ти шаље ово.'' (Смех)
5:22
Овим стварима је заједничко то што ће деца покушати. Ако не знају нешто, пробаће. Нисам ли у праву? Деца се не плаше да погреше. Не желим да кажем да је погрешити исто што и бити креативан. Али знам да, ако ниси спреман да погрешиш никад нећеш смислити ништа оригинално. Ако ниси спреман да погрешиш. Када одрасту, већина деце изгуби ту способност. Онда се плаше да не погреше нешто. А ми овако управљамо компанијама. Осуђујемо грешке. И у нашем државном образовном систему погрешити је најгора ствар коју можеш да урадиш. И као резултат тога, ми образујемо људе да изгубе своје креативне способности. Пикасо је једном рекао да су сва деца рођени уметници. Проблем је остати уметник кроз одрастање. Ја жарко верујем у следеће: ако не развијамо креативност, изгубићемо је. Или, образоваћемо се да будемо некреативни. Зашто је то тако?
6:21
До пре пет година сам живео у Стратфорду на Авону. Из Стратфорда смо се преселили у Лос Анђелес. Можете мислити како је то глатка транзиција била. (Смех) У ствари, ми смо живели у месту званом Снитерфилд, недалеко од Стратфорда, где је рођен Шекспиров отац. Да ли вам невероватна мисао пролази кроз главу? Мени да. Не можете да замислите да је Шекспир имао оца, зар не? Можете ли? Зато што не можете да замислите Шекспира као дете. Шекспира као седмогодишњака. Никад ми то није пало на памет. Али једном је морао имати 7 година. И неко му је био учитељ енглеског. Како би то било иритирајуће. (Смех) ''Мора мало више да се потруди.'' Отац га шаље у кревет... "Шекспире, на спавање. Сад!'' ''И остави ту оловку. И престани да причаш тако. Све нас збуњује.'' (Смех)
7:34
Него, из Стратфорда смо се преселили у Лос Анђелес. Хтео бих да кажем коју реч о пресељењу. Мој син није желео да иде. Имам двоје деце. Син ми сад има 21 годину, а ћерка 16. Није желео да се пресели у Лос Анђелес. Град му се допадао, али је имао девојку у Енглеској. То је била љубав његовог живота. Сара. Знали су се месец дана. Молим те, прославили су четврту недељу заједно. Јер, то је доста времена кад ти је 16. Био је јако узрујан у авиону, и рекао је: ''Никад више нећу наћи девојку као Сара.'' Искрено, ми смо били прилично задовољни том помисли. Она је била главни разлог што одлазимо из земље. (Смех)
8:24
Има једна ствар која вас запањи кад се преселите у Америку и када путујете по свету. Сваки образовни систем на Земљи има исту хијерархију школских предмета. Сваки. Где год да одете. Помислили бисте да је другачије, али није. На врху су математика и језици, затим друштвене науке и на дну су уметности. Свуда на Земљи. И у сваком систему, такође постоји хијерархија уметности. Ликовно и музичко обично имају виши статус у школама него глума и плес. На овој планети не постоји образовни систем у коме деца свакодневно уче да плешу као што уче математику. Зашто? Зашто не? Ја мислим да је то врло важно. Мислим да је математика врло битна, али је и плес. Деца играју све време ако им дозволите. Сви ми играмо. Сви ми имамо тела, зар не? Да нисам пропустио неки састанак? (Смех) Шта се заправо дешава? Како деца одрастају, ми их образујемо од струка навише. А онда се фокусирамо на њихове главе. И то нагињући благо ка једној страни.
9:21
Ако бисте као ванземаљац посетили образовни систем и питали: ''Чему служи образовање?'' Морали бисте да закључите да, ако погледате ко заправо добија нешто тиме, ко ради све оно што треба да се одради, ко добија све позитивне поене, ко су победници... Морали бисте да закључите да је цела сврха образовања широм света стварање факултетских професора. Није ли тако? На крају свега, они су ти који су на врху. Ја сам био један од њих, па ето ти сад. (Смех) Мени су професори драги, али не треба да их сматрамо врхунцем људског достигнућа. Они су само један облик живота. Само још један облик живота. Али су прилично занимљиви. И то кажем од миља према њима. Из мог искуства, има нечег интересантног у вези са њима. Наравно не сви, али најчешће, они живе у својим главама. Они живе тамо горе и то благо на једној страни. Буквално речено, они су одвојени од својих тела. Они сматрају да су им тела превозно средство за њихове главе, зар не? (Смех) Они тако превозе своје главе на састанке. Ако желите прави доказ бестелесног искуства, идите на конференцију академских професора и онда последње вече баните у дискотеку. (Смех) И тамо ћете видети, одрасле мушкарце и жене како се некотролисао млате без имало ритма, чекајући крај да оду кући и напишу научни рад о томе.
10:58
Наш образовни систем почива на идеји академске способности. Разлог за то постоји. Широм света, није постојао државни систем образовања пре 19. века. Сви су они створени како би задовољили потребе индустријализма. А хијерархија је заснована на двема идејама. Прво, предмети који су најкориснији за посао су на врху. Тако да су вас можда добронамерно одвратили од ствари које сте волели у школи као дете, из тог разлога што се тиме никада нећете бавити. Није ли тако? Мани се музике, нећеш бити музичар, мани се уметности, нећеш бити уметник. Добронамеран савет - али сада поптуно погрешан. Цели свет је захваћен револуцијом. Друга је идеја академска способност, која је овладала нашим схватањем интелигенције јер су универзитети креирали систем према себи. Ако поразмислите, читави систем јавног образовања широм света је развучен поцес пријема на факултет. И као последица тога, многи веома талентовани, брилијантни, креативни људи мисле да то нису, јер оно у чему су били добри у школи није било цењено или је чак жигосано. Ми не можемо да дозволимо да наставимо овако.
12:07
Како наводи УНЕСЦО, у наредних 30 година, ће више људи широм света дипломирати на факултетима него што је икада од почетка историје образовања. А то је комбинација свега онога о чему смо причали - технологије и њеног утицаја на трансформацију послова, демографије и огромног пораста у популацији. Одједном, дипломе више не вреде ништа. Није ли тако? Када сам ја био студент, ако имаш диплому, имаш посао. Ако немаш посао, то је зато што не желиш да га имаш. И искрено речено, ја га нисам желео. (Смех) Али сада, деца са дипломама често иду кућама да играју видео игрице, јер ти треба мастер за посао који је пре затхевао диплому, а за овај други ти сад треба докторат. То је процес академске инфлације. И показује да нам се читава структура образовања потреса под ногама. Ми морамо радикално да променимо наше схватање интелигенције.
12:55
О интелигенцији знамо три ствари. Прво, има је више врста. Ми о свету размишљамо на све оне начине на које га и доживљавамо. Размишљамо визуелно, размишљамо слушајући и размишљамо кинестетички. Размишљамо на апстрактан начин, размишљамо крећући се. Друго, интелигенција је динамична. Ако погледате интеракције људског мозга, као што смо чули јуче у многим презентацијама, интелигенција је невероватно интерактивна. Мозак није подељен на одељке. Заправо, креативност, коју ја дефинишем као процес стварања оригиналних идеја које имају вредност, често настаје путем интеракције различитих начина сагледавања ствари.
13:32
Мозак је намерно... Узгред, постоју сноп нерава који повезује мождане хемисфере и зове се корпус калосум. Дебљи је код жена. Да се надовежен на Хеленин говор од јуче, то разлог зашто су жене боље у истовременом обављању више послова. Ви заиста јесте боље у томе, зар не? Постоје многа истраживања, али ја то знам из личног искуства. Када моја жена спрема ручак, што се хвала богу не дешава често. (Смех) Не, неке ствари јој стварно иду од руке. Али ако спрема ручак, она такође разговара преко телефона, прича са децом, кречи плафон, изводу операцију на отвореном срцу... Када ја спремам ручак, врата су затворена, деца су напољу, телефон је угашен, она ако уђе ја се изнервирам. Кажем: ''Тери, молим те, ја покушавам да испржим јаје. Остави ме.'' (Смех) Знате оно старо филозофско питање: ако дрво падне у шуми и нико то не чује, да ли се то заиста десило? Сећате ли се тог старог кестена? Недавно сам видео супер мајицу са натписом: ''Ако човек у шуми каже наглас шта мисли и ни једна жена га не чује, да ли и даље није у праву?'' (Смех)
14:51
И трећа ствар у вези са интелигенцијом је њена посебност. Тренутно радим на новој књизи која се зове ''Откровење'' и заснована је на серији разговора са људима о томе како су открили своје таленте. Фасциниран сам тиме. Књига је инспирисана разговором са једном дивном женом за коју вероватно већина никад није чула. Зове се Џилијан Лин. Да ли сте чули за њу? Неки од вас јесу. Она је кореограф и сви знају њен рад. Радила је ''Мачке'' и ''Фантом у опери.'' Дивна је. Ја сам био у одбору Краљевског балета у Енглеској, као што можете видети. Џилијан и ја смо једном ручали заједно и ја сам је упитао: ''Како си постала плесачица?'' Рекла ми је да је то било врло интересантно. Када је још била у школи, била је безнадежан случај. У тридесетим, школа је послала писмо њеним родитељима и рекла: ''Ми мислимо да Џилијен има проблема с учењем.'' Није могла да се концентрише, стално се врпољила. Мислим да би јој данас рекли да има хиперкинетички поремећај. Али то су биле '30., и хиперкинетички поремећај још није био измишљен. То није била могућа дијагноза. (Смех) Људи нису знали да то могу да имају.
15:50
Одвели су је да поразговара са специјалистом. Отишла је тамо с мајком, увели су је и рекли јој да седне на столицу. Седела је на својим рукама неких 20 минута док је тај човек разговарао с њеном мајком о проблемима које је Џилијен имала у школи. Како је ометала остале ђаке, како јој је домаћи увек каснио, итд... Дете од осам година... На крају, доктор је сео крај Џилијан и рекао: ''Џилијан, саслушао сам све што ми је твоја мајка рекла и желео бих да с њом насамо поразговарам.'' 'Сачекај овде, ми ћемо брзо да се вратимо.'' Онда су отишли. Али док су излазили из собе, он је упалио радио на његовом столу. И када су изашли из собе, рекао је њеној мајци: ''Само је посматрајте.'' И чим су напустили собу, она је одмах била на ногама, крећућићи се уз музику. Посматрали су је неколико минута и онда се доктор окрену к мајци и рекао: ''Г-ђо Лин, Џилијан није болесна, она је плесачица.'' 'Водите је у плесну школу.''
16:50
''И шта се десило?'', упитао сам је. ''Одвела ме је. Не могу ти описати како је било дивно.'' ''Ушла сам у просторију која је била пуна људи као што сам ја. Људи који нису могли да мирују. Људи који су морали да се крећу да би мислили.'' Играли су балет, степ, џез, модеран, савремени плес. На крају је отишла на аудицију за Краљевски балетску школу, постала је солиста, имала је дивну каријету у балетској школи. Добила је диплому Краљевске балетске школе и основала свој плесни ансамбл ''Џилијен Лин'', упознала Ендруа Лојда Вебера. Заслужна је за неке од најуспешнијих позоришних музичких остварења у историји, пружила је заводољство милионима људи, и постала је мулти-милионер. Неко други би јој преписао лекове и рекао јој да се смири.
17:38
Мислим да... (Аплауз) Мислим да... Ал Гор је пре неко вече говорио о екологији и револуцији коју је покренула Рејчел Карсон. Верујем да нам је једина нада за будућност да усвојимо нови начин поимања људске екологије, према коме ћемо реконституисати поимање богатства људске способности. Наши образовни систем је обликовао наш ум тако да огољујемо Земљу ради неког производа. И у будућности, то неће моћи тако. Ми морамо да размислимо о основним принципима према којима образујемо нашу децу. Постоји диван цитат Џонаса Салка: "Ако би сви инсекти нестали са Земље, за 50 година, сав живот на Земљи би изумро. Ако би сви људи нестали са Земље, за 50 година би се сви облићи живота расцветали.'' И у праву је.
18:32
ТЕД слави дар људског надахнућа. Ми морамо да пазимо да га мудро искористимо, и да спречимо неке од ствари о којима смо овде говорили. И једини начин да то остваримо је да сагледамо свог богатство наших креативних капацитета и да сагледамо нашу децу кроз наду коју у себи носе. И наш је задатак да образујемо њихово цело биће, да би могли да се суоче с будућношћу. Ми можда не можемо да видимо ту будућност, али они ће је видети. И наш је посао да им помогнемо да створе нешто од ње. Хвала вам најлепше.
(Транскрипт говора преузет:
Дакле, немојте бити они који ће се кретати у оквирима, већ они који се крећу ван оквира. Не постоји систем који може да Вас присили да се крећете унутар његових зидина; Ви можете бити они који ће присилити систем да се креће унутар ваших граница. А, границе не постоје. Макар када смо ми, учитељи, у питању.
Мс Јелена Стошић
