„Логопедове питалице за причалице“ - Драгана Џенопољац, Данијела Родић (Суботица: Удружење Логопрактика /2018/)
Језик
у својој основи подразумева одређени сложени систем кодова који означавају
предмете, радње, симболе или односе који носе функцију кодирања, преноса
информација и њеног увођења у разлочите системе, док реч представља основно
средство кодирања и преношења искуства. Суштина људског живота заснована је на
повезаности са другим људима. Та међусобна повезаност зависи од кумуникације.
Правац кретања комуникације условљен је односом према језику уопште. Како би се
омогућило да комуникација (п)остане стални пратилац људске активности, посебно
актвности детета, потребно је, на адекватан начин, стимулисати развој говора и
проширење фонда речи. Имајући у виду да логопеди активно раде на поменутом
задатку, од круцијалне је важности стимулисати разво говора уз помоћ питалица.
Тим логопеда, Драгана Џенопољац и Данијела Родић, осмислиле су 250 питалица
које су сврстане у двадесет категорија. Свака од категорија представља
именовање одређене ствари, појаве или предмета који се налази у непосредном
окружењу детета. Књигу „Логопедове питалице за причалице“, која представља
симбиозу искуственог и виђеног, илустрацијама је дочарала Викториа Кресанко.
Свака од илустрација верно прати сваку од питалица како би повезана у тему
омогућила детету да створи причу на основу слика.
Човек
је вишеструко комуникативно биће. Људска комуникација је сложена, разноврсна и
бива стални пратилац људске активности. Комуникација је однос међу људским
јединкама, па је због тога увек и интеракција. Нема интеракције без комуникације.
Како је базични симболички систем говорни језик, код деце је потребно исти
подстакнути путем метода који се показао адекватним начином савладавања
базичних појмова.
Игра
је озбиљно занимање. Дете уз помоћ игре спознаје свет око себе. Језик и говор дете
у најранијем узрасту спонаје уз помоћ успаванки. Стога је тежња савременог
родитеља у тражењу најисправнијих путева који ће дете, кроз одрастање, водити
до интересантвних језичких појава и законитости. „Логопедове питалице за
причалице“ допуштају слободу детету током процеса сазнања, а показана сазнања
омогућиће родитељу да усмерава дете ка даљим активностима. Радост откривања
језичке загонетке, које се налазе у есенцији идеје „Логопедове питалице за причалице“,
представљаће језичку мотивацију за даље учење језика и повезивања садржаја
прочитаног. Сталним слушањем говора, звукова у говору ри гласном читању
питалица, деца ће богатити свој речник, па самим тим, и јасно одговорити на
постављена питања ; постављати питања у складу са својим способностима и проширивати
сазнања сликовито изражавајући доживљаје.
У
раду на језику књиге „Логопедове питалице за причалице“ тим аутора залаже се да
деца не гомилају само податке и памте чињенице, већ разумеју написано и доносе
одређене судове о томе. Зато је тежња да се методе и средства рада осавремене,
поступци у проучавању афинитета савременог детета правилно одаберу, како би се
омогућило активно стицање знања са практичним функцијама. На тај начин ће деца
оформити своју мисао да је непота написане речи трајна јер у њој живи језик.
П.С.
„Логопедове питалице за причалице“ је књига питалица комплексне тематске
структуре. У конципирању садржине ове књиге тим аутора истраживачку пажњу
усмерио је на два тематска нивоа: језик и рецепција поезије. Феномен језика је
присутан, али се може рећи да је језик, а нарочито његов екстралингвистички
слој (логички акценат, мисаоно-емотивна ангажованост, ритам и мелодија),
полазна основа у аналитичком вредновању свих значењских нивоа, који чине
структуру поменуте књиге. Карактер и форма књиге „Логопедове питалице запричалице“, профилисани су стваралачким афинитетом тима аутора, који настоје да
искораче из традиционалног триступа и понуде нове методе етике и естетике у
функцији спознавања појма говора. Питалице представљају оригинални подухват
тима аутора да путем риме приближе детету именовање света који га непосредно
окружује. По својој садржини и тематици књига „Логопедове питалице запричалице“ представља осмишљени наставак књиге „Логопедове песмице запроговарање“. Изречено нас доводи до закључка примене књига како у
васпитно-образовном процесу тако и ван њега. Учење кроз игру, које се путем
научних истраживања, испоставило најбољим обликом учења налази се у основи
књига. Поменуте књиге представљају идеалну основу за учење путем игре.
Јелена Стошић Јовић, M.Sc.
