Како је могуће да су девојчице
обично више? По чему се зна да су девојчице више? Да ли су више растом или брже
сазревају од дечака? Одговоре на ова питања потражите у роману који ће вас
подсетити колико је дивно бити дете, али и колико проблеми детињства нису
безазлени.
Слика преузета са: https://www.laguna.rs/n3598_knjiga_devojcice_su_obicno_vise_laguna.html
Јој, мајко, као сам само изгледала. Мала, дугокоса кржлјава шестакиња. А срце велико, хоће да искочи напоље. И све мало и ништа не расте како би требало да расте. На колену краста од последњег пада. Као да иде у забавиште.А дрхтим и не могу да спавам кад га видим. Међутим, после, када одем кући, онда не могу да спавам. Али није то увек, него тако, некада. Јер само некада ми мисли одлутају и буду тамо где не треба.
Када бисте могли, да ли бисте се
вратили у доба адолесценције? Доба када нисте довољно зрели да знате шта значи
љубав, а ипак сте заљубљени толико да не знате шта ћете са собом?Доба када сте
довољно зрели да нико не може да вас увери у супротно, а ипак тражите савет
оних који нису погодни да вам дају прави савет? Доба када добијате савете
одраслих особа који нису ни мало у складу са данашњицом?
Да бар нисам послушала своју тетку. Њени савети нису лоши, осим што су из праисторије.Како сам то лоше одиграла! А тако сам покварила да више не могу ништа да поправим.- Ово је за тееб – рекла сам и пружила ону несрећу од папира.- Хе- хе – смејао се као да никада није видео позивнице.- А шта је ти је то, мала? Неке карте за циркус?- Ма не – објашњавала сам. - Рођендан. Мој рођендан. Па те зовем да дођеш. Знаш, тата те је довео и прошле године.
Позивница за рођендан која је
превазиђена данас. Позивница која је лепша од свих осталих, само зато што је
намењена ЊЕМУ. Симпатији. Да ли ће симпатија пристуствовати рођендану као и
прошле године? Или ће одрасти у међувремену? Питање које остаје, а које даје
много одговора који су пресудни за једно одрастање.
Е, онда се стварно окренуо и згужвао ону несрећу од позивнице и бацио је. После је и пљунуо. Како је само заболело! Нешто – не знам шта – хтело је да искочи из мене.Рукама сам прво запушила уши. После сам тим истим рукама сакрила очи. После није вредело ништа сакривати.Пукла сам насред дворишта. И то оног школског.Можда сам и плакала.Откуд знам?Како је само лако бити велик и бити јак.И окретати главу и бацати снове.
Али дечаци то не знају. Не знају
колико девојчице могу да пате, посебно оне које су обично више. Посебно оне
које се тренирају кошарку. Оне зна које важи да су „јаке“. А девојчице и јесу
јаке, само треба пазити на њихова осећања. Како ће се осећања променити?
Како ће јунакиња нашег романа реаговати када добије љубавно писмо? Како ће
одрасти а да не примети да је одрасла? Одговоре на сва питања потражите у
роману који је много више од романа за децу.
П.С.Књига због које ћете се запитати
„Да ли су девојчице обично више?“ и која ће вам дати одгвовор на много више од
само тог питања. Ово није књига о разликама између девојчица и дечака већ књига
о одрастању, пријатељству и симпатијама. На који начин се одрастањем мења
схватање девојчица о дечацима и дечака о девојчицама, како настају прве
симпатије, како растемо, а не примећујемо да одрастамо. Одговоре на теорије
одрастања потражите у књизи коју препоручујем првенствено одраслим особама,
како би се подсетиле како је бити дете. Препоручујем је и онима који се труде
да изгледају одрасло, дакле свој деци јер ће она једина схватити јунаке и
њихове жеље, наде, проблеме и љубави.
П.С.С. Хвала издавачкој кући
Лагуна на послатој књизи. Вашу књигу можете пронаћи на:
Јелена Стошић Јовић, М. Sc.
